Svet

KO SU SVE ŽRTVE KOVIDA U ITALIJI? Deca sve deblja, pred roditeljima najteži zadatak

03. 06. 2021. u 15:19

RAZDRAŽLjIVI, nervozni, loše raspoloženi, ugojeni, sa poremećajima kakve nikada pre nisu imali, nije bilo škole godinu dana pa nije bilo ni sporta, čitavog dana zatvoreni u svojim sobama pred kompjuterom, to je posledica Kovida -19 koju nije ni slučajno lako sada otkloniti čak i uz veliko strpljenje roditelja i onih koji se bave decom.

КО СУ СВЕ ЖРТВЕ КОВИДА У ИТАЛИЈИ? Деца све дебља, пред родитељима најтежи задатак

Tri najpoznatije rimske bolnice osnovale su Odelenje za istraživanje posledica Kovida kod dece i savetovalište za roditelje tražeći odgovore kako razrešiti posledice Kovida, posebno kod onih u pubertetskom uzrastu. Usporavanje ili odsustvo fizičke aktivnosti koje su do Kovida predstavljale svakodnevicu u životu onih najmlađih a posebno adolescenata uticalo je na povećanje apetita pa tako i telesne težine kod više od jednog deteta na tri ispitanika a kod dece u pubertetu kod njih 43 posto.

Iznemoglost oseća 26 posto dece između 6 i 10 godina, 37 posto onih između 11 i 13 godina, 42 posto u starosnom dobu između 14 i 16 godina i više od jednog deteta od 2 između 17 i 19 godina. Drugi veoma visok procenat poremećaja nastao u vreme Kovida jesu nesanica, bolovi u stomaku, u mišićima, glavobolja, rečju fizička neaktivnost dovela je do veoma lošeg raspoloženja i zlovolje.

Osećaj tuge i razdražljivosti prisutan je kod gotovo polovine ispitanje dece mlađeg uzrasta i kod četvoro od deset u pubertetu, a sa porastom starosne granice raste i osećanje neizvesnosti za budućnost, strepnja, nemir se uselio i njih jer vide pred očima samo neki zastrašujući scenario u budućnosti, posebno je to izraženo kod onih između 17 i 19 godina. Iako imaju svest o tome da bi bilo veoma bitno da se vrate fizičkim aktivnostima mnogi od njih ništa ne čine da se pokrenu.

Predsednik Italijanskog društva za pedijatriju dr Anamarija Stajano zaključuje da je infekcija Kovidom dodirnula mali broj mladih, međutim indirektni efekti u socijalnoj izolaciji dece i mladih su razarajući, stiglo se do ne malog broja psihijatrijskih slučajeva. Nije bilo teretana, bazena, teniskih terena, čak se nije moglo ni izaći u dugom periodu napolje da se vozi bicikl ili tamo gde se odvijala bilo kakva fizička aktivnost.

Generalna slika Italije: na 25. mestu u Evropi sa stanovništvom koje neguje fizičke aktivnosti, 5 (od 60) miliona Italijana imaju višak kilograma, 25 miliona je slabo pokretno (sedelačke navike), takva slika po procenama stavlja na teret italijanskom zdravstvu 9 milijardi evra.

Sada roditelji i svi oni koji se bave decom sa navedenim problemima imaju najteži zadatak da tokom letnjih meseci, dok se ne krene na jesen u školu, učine sve napore sa ogromnim strpljenjem da ih vrate makar delimično u nekadašnje fizičke aktivnosti pa tako i u bolje raspoloženje.