23 MILIONA LJUDI NA RUBU GLADI: Avganistan na ivici ekonomskog i humanitarnog kraga

PROTEKLA četiri meseca, od kada talibani imaju apsolutnu vlast, Avganistan je bez međunarodne finansijske podrške i sa zamrznutim milijardama dolara rezervi u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Foto: Profimedia

Zapadne vlade obećavaju humanitarnu pomoć, da bi se izbegao kolaps zemlje sa četrdeset miliona stanovnika, ali isključivo preko međunarodnih organizacija. Istovremeno, Kina poziva na direktniju saradnju sa talibanskom vladom. Iz bezbednosnih, ali i ekonomskih razloga.

Dvadeset tri miliona Avganistanaca je na rubu gladi, podaci su UN. Činovnici su za četiri meseca primili jednu platu. Neki nijednu. Zdravstvo je posebno ugroženo.

- Imamo veliki problem sa lekarima, jer pet meseci nemamo primanja. Ljudi nemaju šta da jedu, šta da obuku, ove zime ne mogu zagreju kuću, nisu bezbedni - kažu iz Avganistana.

Za novčanu pomoć Svetskog programa za hranu, redovi najsiromašnijih. Malobrojni koji imaju novca, mogu da podignu najviše 20.000 avganija, oko 200 dolara nedeljno. Strane valute su zabranjene.

Dopisnik RTS-a Vladimir Banić, među prvim izveštačima u Avganistanu, posle povlačenja Amerikanca i saveznika, kaže da su i sami talibani nezadovoljni.

- Talibani kažu da nisu primili onoliko novca koliko su očekivali pobedom u ovoj zemlji i da se ne hrane ni izbliza kvalitetno, kao dok su bili u napredovanju i mnogi polažu oružje i vraćaju se porodicama, da bi se spremili za oštru zimu koja dolazi - priča Banić.

BDP pao za trećinu 

Talibani nisu spremni da upravljaju ekonomijom zemlje sa dve trećine stanovnika mlađih od 25 godina. BDP je pao za trećinu, žetva, zbog suše, za četvrtinu podbacila, podaci su MMF-a.

- Mnogi se zbog toga okreću ISIS-u, koji je sad ozbiljan protivnik talibana u ovoj zemlji, ne samo oni koji su gladni, već i bivši pripadnici režima Ašrafa Ganija. Sada nekako tu sigurnu luku i novu raspodelu karata očekuju pod crnom zastavom Islamske države - dodaje Banić.

Najmonstruoznija je tzv. Islamska država provincije Korasan, odgovorna za niz napada poslednih meseci. I hiljade drugih stranih boraca ušlo je u zemlju – sa Severnog Kavkaza, iz Pakistana i kineske provincije Šiđjang. Otuda ne čudi što kineska diplomatija ide u susret talibanima.

Pozivaju svet da pomogne Avganistanu da se suoči sa humanitarnom, bezbednosnom, ekonomskom i političkom krizom.

- Kina ima interese pre svega zbog bezbednosne situacije, jer iako se graniče u jednom malom delu, ta granica je potpuno neprohodna, ali više zbog ekstremizma, koji se decenijama, iz Avganistana širio po susednim zemljama centralnoazijskim, bivšim sovjetskim republikama, koji se sa Kinom graniče - objašnjava Momir Turudić, novinar nedeljnika "Vreme".

Prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka navodi da je Kina uložila u uspostavljanje vojne baze u Tadžikistanu ka severnoistočnim granicama Avganistana.

- Nema tamo svoje vojnike, ali finansira izgradnju i održavanje da bi potpomogla Tadžikistan da spreči prelivanje militantnih grupa preko teritorije Tadžikistana i onda na Kinu. Ovim želi da zaštiti sebe i region - navodi Mitrovićeva.

O čemu govori pragmatizam Kine

Ako je razlog Bajdenove administracije za povlačenje iz Avganistana bio da se preusmeri ka pariranju Kini, Kini je baš time ostavljen prostor da širi uticaj u Avganistanu i šire.

Posle investicija u Iranu i Pakistanu, Peking je pozvao i Kabul da se pridruži kinesko-pakistanskom Ekonomskom koridoru, jednom od šest velikih projekata inicijative "Pojas i put".

- Radi se o desetinama milijardi dolara, koje je Kina tu uložila i gde već ima bezbednosne probleme na teritoriji samog Pakistana, ali je Kina imala ideju i da Avganistan uključi u inicijativu ‘Pojas i put’, dosta je uložila, on je najprirodnija veza Kine i Irana - napominje Mitrovićeva.

Za sada, Kina je u Avganistan uputila 31 milion dolara humanitarne pomoći. Pragmatični Peking nikada nije uslovljavao saradnju unutrašnjim pitanjima.

- U ovom slučaju taj pragmatizam, mora se reći, pokazuju sve države sveta, sad su te koje su Avganistan, tj. vlast, prepustile talibanima, a Kina taj put saradnje sa novim vlastima jedino radi malo otvorenije nego druge države Zapada, koje idu tim tragom, ali to nije toliko otvoreno", ukazuje Turudić.

Moskva prati situaciju, zainteresovana za bezbednost svojih saveznica, zemalja Centralne Azije i to je demonstrirala vežbom na tadžikistansko-avganistanskoj granici.

Vašington obećava pomoć preko međunarodnih organizacija, EU milijardu evra za Avganistan i susede koji prihvataju izbeglice.

(RTS)

BONUS VIDEO: 

BEBU PREBACUJU PREKO ŽIČANE OGRADE: Snimak nastao na aerodromu u Kabulu

Preporučujemo

Svet

0 0

TALIBANI NAJAVILI MASOVNU VAKCINACIJU DECE: Četvorodnevna akcija u celom Avganistanu

07. 11. 2021. u 13:24

Svet

0 0

OČAJNI RODITELjI I DALjE TRAGAJU ZA SVOJOM BEBOM: Predali dete vojniku na aerodromu u Kabulu - nakon toga mu se gubi svaki trag (VIDEO)

06. 11. 2021. u 15:30

Svet

0 0

BOMBAŠKI NAPAD NA BOLNICU: ISIS-K preuzela odgovornosta za napad u Kabulu

02. 11. 2021. u 23:08

Svet

0 1

SNAŽNA EKSPLOZIJA U KABULU: Čuli se pucnji kod vojne bolnice (FOTO/VIDEO)

02. 11. 2021. u 09:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije