ULAZAK FINSKE I ŠVEDSKE U NATO BOLAN UDARAC ZA MOSKVU: Baltik i Arktik za Rusiju postaju zone opasnosti

М.Ђорђевић

27. 04. 2022. u 21:03

ULAZAK Finske i Švedske u NATO stvara nove vojne rizike za Rusiju, a Baltik i Arktik postaju regioni napetosti, što je promena na koju Moskva mora da odgovori, smatraju ruski analitičari.

УЛАЗАК ФИНСКЕ И ШВЕДСКЕ У НАТО БОЛАН УДАРАЦ ЗА МОСКВУ: Балтик и Арктик за Русију постају зоне опасности

Foto Shutterstock

Rusko-finska granica prolazi samo 200 kilometara od Sankt Peterburga. Švedska se ne graniči sa Rusijom, ali će njen ulazak u NATO omogućiti alijansi da poveća svoje prisustvo i aktivnost u Baltičkom moru. Na baltičkoj obali neće biti zemalja koje nisu članice NATO-a, sa izuzetkom Rusije. Članstvo Finske i Švedske će takođe olakšati NATO-u praćenje kretanja vojne opreme i osoblja u zapadnom delu Rusije.

Švedska poseduje ostrvo Gotland - najveće u Baltičkom moru. Uspešna lokacija ostrva u samom centru Baltika daje Švedskoj – i njenim ulaskom u NATO i čitav savez – značajnu vojnu prednost: kako u pogledu odbrane i kontrole vazdušnog prostora, tako i prolaska brodova u Baltičko more , i u smislu raspoređivanja dodatnih trupa i naoružanja za demonstraciju vojne moći. U pozadini pojačane napetosti na evropskom kontinentu, Švedska je početkom godine pojačala odbranu Gotlanda i tamo prebacila dodatnu opremu i vojno osoblje.

Foto EPA

Obe zemlje imaju dobro obučene i opremljene vojske. Finska je u stanju da mobiliše 280.000 vojnika u slučaju sukoba, plus rezerviste.

U decembru 2021. godine, Finska je najavila kupovinu 64 lovca F-35A koji bi zamenili zastareli F-18, a to će vazdušne snage ove zemlje učiniti najjačim u Evropi.

Švedska je, kao i niz drugih evropskih država, tokom prethodnih decenija značajno smanjila veličinu svojih oružanih snaga (trenutno one broje 23.600 ljudi). Međutim, nedavno je takođe počela da jača svoje snage.

Sa izbijanjem neprijateljstava u Ukrajini, i Finska i Švedska najavile su povećanu vojnu potrošnju i dodatnu kupovinu oružja. Odbrambeni budžeti obe zemlje će premašiti 2 odsto BDP-a.

Istovremeno, neće biti teško integrisati finske i švedske oružane snage u sistem NATO. Prema rečima bivšeg finskog premijera Aleksandra Stuba , ta nordijska zemlja je oduvek smatrala ulazak u NATO kao rezervni plan da spreči Rusiju. Političar je rekao da je u tu svrhu Finska, čak i bez članstva u NATO, održala svoje oružane snage na nivou koji bi ispunjavao standarde alijanse.

Ako Švedska i Finska uđu u NATO, dužina kopnenih granica alijanse sa Ruskom Federacijom će se više nego udvostručiti. Naravno, ove granice treba ojačati: ojačati grupisanje kopnenih snaga i PVO, rasporediti značajne pomorske snage u vodama Finskog zaliva. U ovom slučaju više neće biti moguće govoriti o bilo kakvom nenuklearnom statusu Baltika – ravnoteža se mora uspostaviti

Analitičar Andrej Kortunov je u intervjuu za Lenta.ru primetio da će se, ako Finska i Švedska uđu u NATO, povećati broj mogućih ciljeva za ruske balističke i krstareće rakete To znači da će biti potrebno rasporediti odgovarajuće sisteme, a u Kaliljingradskoj oblasti može biti raspoređeno tatičko nuklearno oružje i oružje srednjeg dometa.

Istovremeno, analitičar smatra da je pojava američkog nuklearnog oružja u Finskoj i Švedskoj malo verovatna. Samo članstvo u NATO-u ne podrazumeva njegovo automatsko raspoređivanje na teritoriji novih zemalja članica. To će zahtevati posebne konsultacije i dogovore. Malo je verovatno da će Finska i Švedska odmah pristati na ovo, jer shvataju da je takva odluka dodatni faktor rizika.

Žuravel je zauzvrat sugerisao da će nove članice alijanse morati da preuzmu jasne obaveze za jačanje prisustva i uticaja alijanse na Baltiku – deo snaga NATO-a biće raspoređen u Švedskoj i Finskoj.

Foto AP

Istovremeno, prema njegovim rečima, glavna pretnja Rusiji nisu ove dve zemlje kao potencijalne članice NATO-a, već Norveška, jedna od zemalja osnivača Severnoatlantske alijanse i njena severna ispostava. Upravo na teritoriji Norveške sredinom marta - početkom aprila održane su najveće vežbe alijanse na Arktiku u poslednjih 30 godina. Američke nuklearne podmornice redovno ulaze u norveški Tromso, a odlučeno je da se vazdušna baza Aneja transformiše u stalnu bazu za prijem NATO trupa.

Nove realnosti

Nedavni događaji će uticati ne samo na situaciju na Baltiku, već i na Arktiku, koji se do sada smatrao teritorijom dijaloga. Rusija od 2021. godine predsedava Arktičkim savetom, koji pored nje, Finske i Švedske, uključuje još pet država. Organizacija se bavila pitanjima ekologije, održivog razvoja i zaštite autohtonih naroda Arktika.

Međutim, sa izbijanjem neprijateljstava u Ukrajini, sedam zemalja učesnica Arktičkog saveta odbilo je da učestvuje u svim događajima u Rusiji i generalno obustavilo svoje aktivnosti u organizaciji. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će taj potez dovesti do povećanih bezbednosnih rizika i izazova.

Sve ovo dovodi u pitanje sudbinu arktičke saradnje, koja se održavala uprkos svim političkim preokretima, napominje Vodeći istraživač Instituta za Evropu Ruske akademije nauka , šef Centra za arktičke studije Valerij Žuravel.

- Ovo je veoma ozbiljan trenutak. Za 25 godina postojanja organizacije nije bilo takvih presedana, a politika nije posebno uticala na aktivnosti Arktičkog saveta, objasnio je on. 

Međutim, uprkos okolnostima, prema ekspertu, Rusija treba da se pripremi za prenos norveškog predsedavanja u maju 2023. i da sarađuje sa njom kako bi sprečila dalje zaoštravanje situacije.

Druga važna posledica članstva Finske u NATO-u je gubitak statusa Helsinkija kao neutralne pregovaračke platforme. Uz Beč i Ženevu, finska prestonica je bila domaćin najtežih samita i pregovora u izuzetno teškim istorijskim okolnostima.  Ako Finska uđe u NATO, odmah će dobiti status neprijatelja u očima Rusije, što znači da se Helsinki može zaboraviti na neutralnost. Manje će biti jedne platforme za potencijalne pregovore o novom svetskom poretku posle ukrajinskih događaja

Novinari zapadnih medija, govoreći o pristupanju Švedske i Finske Severnoatlantskoj alijansi, specijalnu operaciju u Ukrajini nazivaju „Putinovim poklonom NATO-u“. Brisel zaista ima koristi od sadašnje situacije: redove alijanse popuniće zemlje koje bi, pod drugim okolnostima, teško tako naglo pohrlele u NATO. Uostalom, to se nije dogodilo u prethodne 73 godine, tokom kojih je bilo mnogi geopolitički preokreti.

Glavni lajtmotiv ruske retorike u poslednje vreme je upravo sprečavanje daljeg širenja NATO-a: iako se, pre svega, podrazumevalo njegovo širenje na istok: na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Pojava dodatnog boka, doduše na severu, veoma je bolna pojava za Rusiju. Krajem 2021. godine rusko rukovodstvo je bilo veoma zabrinuto zbog smanjenja vremena leta NATO projektila do Moskve ako Ukrajina pristupi alijansi. Ako Kijev pristane na neutralni status, ali ga Helsinki izgubi, NATO rakete bi mogle da završe blizu ruskih granica.

(Lenta.ru)

BONUS VIDEO: NAPAD RAKETNIM ORUŽJEM: Rusi preciznim metama uništavaju ukrajinsko skladište oružja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA: Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu