LAGALI PUTINA DA KIJEVU KUPE VREME ZA RAT! Bivša nemačka kancelarka izjavama u listu "Cajt" izazvala veliko nezadovoljstvo u Rusiji

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je listu "Cajt" da je obmanjivala ruskog lidera Vladimira Putina oko Minskih dogovora.

Foto Tanjug/AP

Predloge za normalizaciju odnosa na istoku Ukrajine uglavnom su dali nemački političari, ali sada je Merkelova priznala da je sve to činjeno samo da bi se obezbedilo vreme da se Kijev naoruža i ojača.

Intervju je izazvao veliko ogorčenje u Rusiji, jer priznanje Merkelove potvrđuje da Zapad nije hteo da se, na miran način, trajno reše problemi u Donbasu, gde bi rusko stanovništvo dobilo autonomiju, ali bi ostalo u sastavu Ukrajine. U komentaru visokotiražnog dnevnika "Moskovskog komsomolca" ističe se da se zapadne zemlje nisu držale ne samo usmenih obećanja, kao što je bio slučaj kad su prevarili bivšeg predsednika Rusije Mihaila Gorbačova, obećavajući da se neće širiti na zapad, već čak i kad se potpiše dogovor.

Foto MO Ukrajine

Merkelova je za "Cajt" izjavila da su Minski dogovori 2014. i 2015. godine bili pokušaj da se Ukrajini da vreme i ona ga je iskoristila da bi postala snažnija, što vidi danas. Ukrajina iz 2014. i 2015. godine nije to što je sadašnja Ukrajina, kazala je frau Merkel. Ona je dodala da je svima bilo jasno da je to zamrznuti konflikt i da problem nije rešen, ali upravo to je dalo Ukrajini dragoceno vreme.

Bivši ruski premijer Sergej Stepašin je svojevremeno tvrdio da je upravo Angela ubedila Putina da se potpišu Minski dogovori. Putin je verovatno poverovao Merkelovoj, jer je Nemačka 2008. godine bila protiv predloga američkog predsednika Džordža Buša da se Ukrajina i Gruzija prime ubrzano u NATO.

Minski dogovor iz 2015. godine je podrazumevao prestanak vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije sukoba. Osim toga, bila je predviđena ustavna reforma koja je trebalo da omogući decentralizaciju Ukrajine, na osnovu čega bi se doneo zakon o posebnom statusu donjeckog i luganskog regiona. Ali, Kijev uz sufliranje Zapada nikada nije ni nameravao da realizuje dogovore.

Foto Tanjug/AP

Iz naslova tekstova objavljenih u ruskim medijima se vidi nezadovoljstvo što je rukovodstvo Rusije dozvolilo da ih "Zapad dovede u zabludu". Dogovor "Minsk-2" je samo zamrznuo konflikt, a on nije bio rešen, jer je, Zapad stao na stranu predsednika Petra Porošenka koji je vrlo brzo priznao da i ne namerava da realizuje dogovor, a tako se kasnije ponašao i njegov naslednik Vladimir Zelenski.

- Početkom 2015. godine Putin je mogao lako da osvoji teritoriju Donbasa. Sumnjam da su zemlje članice NATO mogle tada da bilo šta učine da pomognu Ukrajini. Kijev je bio prisiljen da prihvati Minski dogovor posle katastrofalnog poraza ukrajinske vojske kod Debaljceva - kazala je Merkelova "Cajtu".

Ona i tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland su uticali da se potpišu Minski dogovori, ali je vrlo brzo bilo jasno da rukovodstvo u Kijevu ne namerava da ih realizuje. Sukob u Donbasu se rasplamsao posle puča u Kijevu 2014, kada je vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov objavio početak "antiterorističke operacije protiv pobunjenika u Donbasu".

Foto printskrin youtube citynews

Službena pozicija Kremlja od 2014. i 2015. godine je bila da "Minskim dogovorima nema alternative". Nesporno je da je Putin to ponavljao skoro do početka ratne operacije u februaru. On je to kazao i u razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u februaru ove godine. Ali, Zapad to nije želeo.

Da se Amerika i pre puča pripremala da u Ukrajini postavi svoje ljude, dokaz je da je u vreme predsednika Leonida Kučme bila na trećem mestu po američkoj pomoći. Predsednik Porošenko je otvoreno govorio da su Minski dogovori bili pokušaj da se dobije na vremenu, ili da se u krajnjem slučaju odloži rat.

- Za osam godina smo obnovili ekonomiju i izgradili moć svojih oružanih snaga - kazao je Porošenko.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je kazala da zapadne zemlje nikada do sada otvoreno nisu priznale da nisu nameravale da se Minski dogovori realizuju.

- To što je rekla Angela Merkel nisu samo njena sećanja. Nemačka kancelarka je bila učesnica "Normandijskog formata", u kom su bili predstavnici Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine, koji je trebalo da se bave rešenjem problema na istoku Ukrajine. Sada imamo priznanje nemačke kancelarke, koja kaže da im nije bio cilj da se reši problem - izjavila je Zaharova.

Putin zasada nije komentarisao izjavu Merkelove.

ŠEF KREMLjA: ZAPAD PODSTICAO GENOCID U DONBASU

Putin je, obraćajući se preko video-linka ministrima odbrane država članica organizacije ŠOS i ZND u Moskvi, rekao da je Zapad mnogo godina stimulisao genocid i teror u Donbasu i faktički je Ukrajinu pretvorio u svoju koloniju, dok cinično koristi ukrajinski narod kao topovsko meso u ratu protiv Rusije. Naglasio je da Zapad i dalje naoružava Ukrajinu oružjem i municijom, šalje najamnike i gura ih na samoubilački put. Istakao je i da bi država koja se usudi da napadne Rusiju nuklearnim oružjem bila "zbrisana sa lica zemlje".

VILAN OSTAJE U ZATVORU

Posle rusko-američke razmene zatvorenika u Abu Dabiju, odakle su svojim kućama poleteli trgovac oružjem Igor But i američka košarkašica Britni Grajner, koja se bavila trgovinom narkoticima u Rusiji, u Americi su ostali nezadovoljni. U ruskom zatvoru je ostao špijun Pol Vilan (na slici), za koga nisu našli čoveka kao adekvatnu zamenu.

U SAD tvrde da u njihovim zatvorima nema nijednog ruskog špijuna koga bi mogli da ponude za razmenu Pola Vilana, koji je uhapšen u Moskvi 2018. godine.

Rusi ne žele da puste Vilana koji je osuđen za špijunažu na 16 godina, već insistiraju da dobiju nekog ko je Moskvi važan. Amerikanci su dugo insistirali da se zameni građanin Rusije Igor But za dva građanina SAD, ali su predstavnici Moskve uslovili da mora biti pariteta.

Foto Tanjug/AP

I dok se administracija Bajdena hvali povratkom tamnopute gej košarkašice, porodica špijuna Pola Vilana je razočarana. Oni ne mogu da shvate da je Vašingtonu košarkašica važnija od njihovog čoveka koga su Rusi optužili za špijunažu.

Bajden je obećao porodici Pola Vilana da će se boriti da ga vrate u SAD. Pol je, inače, došao 2018. godine prijatelju na svadbu, ali je u isto vreme u moskovskom hotelu dočekao građanina Rusije koji mu je doneo "fleš" sa podacima zaposlenih u jednoj ruskoj tajnoj službi. Na suđenju je to sve dokazano, ali njegova porodica i dalje tvrdi da je protivzakonito zadržan.

Sada zapadni novinari "savetuju" da Amerikanci po svetu pohapse više građana Rusije koji krše zakone i razmene ih za Vilana. S druge strane, neki moskovski listovi su pisali da bi se mogla dogoditi razmena Vilana za građanina Rusije koji je u nemačkom zatvoru jer je bio osumnjičen da je, po nalogu iz Čečenije, u Nemačkoj ubio emigranta iz Gruzije koji je, inače, etnički Čečen i ratovao je na strani čečenskih separatista. Ali, taj zatvorenik se ogrešio o zakon u Nemačkoj i teško da će u Berlinu pristati da Amerikancima ustupe zatvorenika kako bi se napravila trampa za američkog špijuna.

U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da razmena Igora Buta za košarkašicu Britni Grajner ne predstavlja prekretnicu u odnosima između Rusije i SAD, koji su još u "žalosnom stanju".

Preporučujemo

Svet

1 7

PUTIN RAZOČARAN U ANGELU MERKEL: Ipak smo mislili da će nemačke vlasti, iako su podržavale Kijev, da budu iskrenije

09. 12. 2022. u 17:17

Svet

0 4

PUTIN NE JURI BEGUNCE, VEĆ ODLIKUJE HEROJE: Rusi ljuti na milijardere koji su pobegli

09. 12. 2022. u 07:21

Svet

1 0

BERLIN ŠALjE NOVE HAUBICE KIJEVU: Nemačka najavila novo tranšu vojne pomoći

07. 12. 2022. u 22:19

Svet

10 10

RUSIJU TREBA UNIŠTITI: Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine je protiv pregovora o mirnom rešenju

01. 12. 2022. u 17:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije