AMERIČKI MEDIJI: SAD treba da pritisnu Kijev ka mirovnim pregovorima, Ukrajina nije vredna rizika od nuklearnog rata
AMBICIOZNI planovi Kijeva, koji se nada da će povratiti kontrolu nad celokupnom bivšom teritorijom, nisu u skladu sa zadacima Vašingtona.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena treba da izvrši pritisak na ukrajinsku vladu da bi izbegla zaoštravanje sukoba s Moskvom, smatra analitičar izdanja „19 FortyFive“ Brajan Klark.
Od samog početka ukrajinske krize Vašington je Kijevu pružao materijalnu i diplomatsku podršku, izbegavajući direktan oružani sukob NATO-a s Rusijom. Sada je, međutim, politika SAD krenula stranputicom, piše Klark.
Prema njegovoj oceni, pred američkom vladom je izbor – da li da stvori uslove za buduće mirovne pregovore ili da nastavi aktuelnu politiku, nadajući se da će Oružane snage Ukrajine uspeti da pobede u sukobu.
Za sada Bajdenova administracija jasno daje do znanja da ne namerava da primorava Kijev da pregovara s Moskvom. Naprotiv, sprema se da pomaže ukrajinskim vlastima dok god „ne dobiju u sukobu ono što žele“, navodi autor teksta.
Problem je, međutim, u onome što, zapravo, traži Kijev. Ukrajinske vlasti ne nameravaju da vode mirovne pregovore koji su bili zabranjeni predsedničkim ukazom u oktobru. Umesto toga Kijev želi da „vrati“ celokupnu teritoriju koja je pod kontrolom Moskve, uključujući Krim, navodi Klark.
U tome se, prema njegovim rečima, zadaci Vašingtona i Kijeva razlikuju, pošto takvi „ciljevi velikih razmera nisu u interesu Amerike“. U tom slučaju bi porasla opasnost od zaoštravanja sukoba i verovatnoća da bude upotrebljeno nuklearno oružje, upozorava analitičar.
On dodaje da, čak i ako bi Amerika uspela na neki način da pomogne Kijevu da ostvari svoje želje, ne dovodeći situaciju do nuklearnog rata, to za nju ne bi bilo povoljno, jer, prema mišljenju samog Bajdena, SAD žele stabilne i predvidive odnose s Rusijom.
Analitičar tvrdi da bi „potpuna pobeda“ Ukrajine dovela do toga da poboljšanje rusko-američkih odnosa postane nemoguće, jer u osnovi ovog sukoba jeste strahovanje Rusije da se „njeni bliski susedi sve više udaljavaju ka orbiti Zapada“.
Prema njegovim rečima, takav scenario je uznemiravao Moskvu vekovima i nije ništa novo. Ako Kijev „povrati svoje ranije teritorije“, strahovanja Rusije za bezbednost će se dodatno pojačati, jer će to dovesti i do povećanja mogućnosti da Ukrajina postane članica NATO-a i Evropske unije.
Rusija će, smatra analitičar, u tom slučaju još aktivnije delovati protiv Zapada i s manje pažnje sarađivati s njim u vezi s pitanjima koja su od zajedničkog interesa, uključujući kontrolu nad naoružanjem i sajber-bezbednost.
-Amerika treba trezveno i realistično da proceni svoje ciljeve u ukrajinsko-ruskom sukobu. Potpuno obnovljena Ukrajina nije vredna rizika od nuklearnog rata. Potpuno suverena Ukrajina nije vrednija od saradnje i produktivnih odnosa s Moskvom. Umesto da sledi interese Ukrajine na račun svojih sopstvenih, Amerika treba da utvrdi sopstvene prioritete. A to znači da treba da počne da vrši pritisak na Kijev da smanji svoja očekivanja i da bude otvoreniji za ideju o mirovnim pregovorima, zaključuje Klark.
sputnikportal.rs
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski mogao bi biti mesto gde će započeti Treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)