BRISEL I PARIZ ZAVODE KINE: Ursula fon der Lajen i Emanuel Makron u Pekingu

OPERACIJA zavođenja Kine je započela. Evropski zvaničnici ne štede gestove pažnje, odlazeći Pekingu u pohode. Posle španskog premijera Pedra Sančeza prethodne sedmice, kofere zajednički pakuju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i francuski predsednik Emanuel Makron, koji će u Kini boraviti od srede do kraja radne sedmice. Očekuju da udruženi budu jači.

FOTO: Tanjug/AP

Prva dama evropske izvršne vlasti je nedavno iznela pohvalu Kini, ističući da je izrasla u drugu najveću privredu na svetu, da je lider u najsavremenijim tehnologijama i da će definisati ovaj vek.

U pokušaju da zadrži autoritet, Brisel šalje istovremeno i "opominjuće" poruke. Fon der Lajenova je tako naglasila da će "način na koji Kina bude nastavila da reaguje na Putinov rat biti odlučujući za budućnost odnosa EU i Kine" i dodala da EU u odnosima prema Pekingu ne treba da bude "defanzivna".

Ali, Brisel ne može mnogo da bira i da postavlja uslove svom "ekonomskom partneru i sistemskom rivalu", ukoliko želi smanjivanje napetosti. Kina je trenutno na superiornijoj  "pregovaračkoj" poziciji, jer može da bude važan adut u razgovorima s Moskvom.

Cilj je pokušaj da kineski predsednik Si Đinping proba da utiče na ruskog predsednika Vladimira Putina da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini i, ako se ikako može, da se izgrade osnove za sklapanje mira. Najgore, iz ugla Zapada, bilo bi kada bi Kina počela da šalje oružje Rusiji.

Van uskog konteksta Ukrajine, Briselu se nikako ne isplati izgradnja čvršćeg bloka između Pekinga i Moskve, jer bi u slučaju takvog zajedničkog nastupa preplavili ekonomsko tržište, betonirali geopolitičku snagu i udarili temelje nekog novog sveta. Kinu je u ovom trenutku mnogo bolje imati za saveznika nego za neprijatelja, rezon je kojim se povode u evropskim prestonicama.

S druge strane, Brisel je zabrinut zbog prelaska Kine s ekonomske i reformske na bezbednosnu ekspanziju. Fon der Lajenova ističe da je u viziru Pekinga "promena međunarodnog poretka s Kinom u njenom središtu." Brisel zabrinjavaju i dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru, u Tajvanskom moreuzu i na granici s Indijom. Tu je i stalna tema ljudskih prava.

Ali, zapadnoevropski lideri su svesni da nije ni održivo, ni u njihovom interesu da se odvoje od Kine, kako je to formulisala Fon der Lajenova koja smatra da će, zavisno od toga kako se budu razvijali odnosi EU s Kinom, zavisiti i budući ekonomski prosperitet, ali i bezbednost Evrope. 

Rat u Ukrajini biće glavna tema Fon der Lajenove i Makrona sa njihovim domaćinima, ali će i ekonomija zauzeti izuzetno značajno mesto. Istina je da Kina zavisi umnogome od izvoza u Evropu, ali i Evropa je još više zavisna od uvoza iz Kine. To je začarani krug. EU u Kinu izvozi samo 9 odsto, dok uvozi 20 u odnosu na ukupnu razmenu. Izgradnja suverene Evrope, toliko željena od strane francuskog predsednika Makrona, traži i vreme, i sredstva, i strpljenje. Bez Kine se danas ne može.

Možda je suština predstojeće vizite sažeta u rezonovanju šefa kineske Misije pri EU, ambasadora Fu Conga, koji je izrazio nadu da će ova poseta i dijalog s kineskim zvaničnicima omogućiti predsednici EK da bolje razume Kinu.

OPERACIJA ŠARMA

FRACNUSKI predsednik Makron je poslednji put u Kini bio pre tri godine, davno pre početka rata u Ukrajini. Njegov predstojeći trodnevni boravak u ovoj zemlji francuski mediji nazivaju "operacijom šarma". Makron sa sobom vodi i veliku delegaciju od šezdesetak direktora velikih firmi, nadajući se potpisivanju značajnih ugovora, naročito u domenu ekološke tranzicije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije