NIGER OKREĆE LEĐA ZAPADU? Svrgnut predsednik afričke države bogate uranom - vojska uz pobunjenike

DRŽAVNI udar u Nigeru, kada je sa funkcije zbačen i pritvoren predsednik Mohamed Bazum, oštro su osudile SAD i Francuska koje se pribojavaju da bi ova pobuna mogla da odvoji Niger iz njihovog zagrljaja i prikloni ga Rusiji, koja sve više širi uticaj u afričkim zemljama. Raspuštene su institucije, granice su zatvorene, a dosadašnjeg šefa države, otvoreno naklonjenog Zapadu, uhapsili su pripadnici njegove predsedničke garde. Francuska ministarska spoljnih poslova Ketrin Kolona tvrdi da je Bazum dobrog zdravlja i da državni udar nije "konačan".

Tanjug

Do puča u Nigeru, bivšoj francuskoj koloniji došlo je u četvrtak kada su pobunjenici upali u sedište stranke predsednika. Demonstranti su zapalili zgradu, bacali kamenice i palili automobile. Vojska se nedugo posle privođenja šefa države, inače vrlo bogate uranijumom, priklonila pobunjenicima i saopštila da podržava preuzimanje vlade u nadi da će sprečiti krvoproliće i održati blagostanje stanovništva. Bazum je zatočen u predsedničkoj palati u glavnom gradu Nijameju.

Oslobađanje Bazuma zatražila su mnoge zemlje među kojima SAD, Rusija i UN. Zbog državnog udara UN su obustavile sve humanitarne operacije u zemlji.

Bazum je na poziciju šefa Nigera došao u februaru 2021. godine na izborima. To je bio prvi nenasilni prenos vlasti posle dugo godina u Nigeru. Bio je ključni zapadni saveznik u borbi protiv islamističkih migranata u zapadnoj Africi. Kao neke od razloga za svrgavanje predsednika pukovnik major Amadu Abdraman je naveo pogoršanje bezbedonosne situacije, loše upravljanje i nepovoljnu socio-ekonomsku situaciju.

Bazumu se, kako piše "Dojče vele" zamera da je kopija svog prethodnika Mahamada Isofua, kao i da vlada nije ispunila obećanje da će se uhvatiti ukoštac sa korupcijom.

Jedan od glavnih smetnji je sigurno i Bazumova bliska saradnja sa zapadnim zemljama. SAD i Francuska u Nigeru imaju svoje vojne baze, pa im udaljavanje od dosadašnjih partnera nikako ne bi išlo niz dlaku. Oko 1.000 američkih vojnika je trenutno stacionirano u Niigeru, precizira Si-En-En.

U susednim zemljama, Burkini Faso i Maliju, vlada jako antifrancusko raspoloženje koje se širi ka Nigeru, nasuprot jačanju uticaja Rusije u regionu. Mnogi su požurili da upere prst u Moskvu da je imala ulogu u puču, doduše bez ikakvih dokaza. Strah Zapada od eventualnog približavanja Rusije Nigeru ogleda se u činjenici da se upravo to dogodilo Burkini Faso i Maliju koji su se okrenuli Moskvi posle svojih državnih udara.

Čitav region Sahela dugo se bori sa islamističkim grupama. Strahuje se da bi islamisti mogli da iskoriste nestabilnu situaciju i nagrnu u Niger ukoliko Zapad povuče trupe.

"Vagner" bez uloge u puču

OSNIVAČ "Vagnera" Jevgenij Prigožin je prokomentarisao puč u Nigeru, proizvođaču uranijuma koji izvozi u Francusku. Dosadašnjeg predsednika Nigera Mohameda Bazuma Prigožin je nazvao profrancuskim i proameričkim, a da se može dogoditi prevrat znalo se, kako kaže, dosta dugo. Po njemu je glavni razlog što bivši kolonizatori i dalje žele kontrolu nad Nigerom. Inače, u Vašingtonu kažu da nemaju informaciju da je grupa "Vagner" imala bilo kakvu ulogu u puču. B. V.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije