KRIVE RUSE ZA SKUPO GORIVO: Astronomske cene benzina i dizela na pumpama, vlast traži da ih naftadžije prodaju bez zarade

Cene goriva dostižu astronomske sume. Odavno su u ovom delu Evrope premašile dva evra. Vlasti se dovijaju kako znaju i umeju da bi sprečile dalje divljanje inflacije, jer gorivo direktno utiče na cenu svih drugih proizvoda.

Foto: Goran Čvorović

Za ono što se trenutno dešava, ovde ukazuju prstom na Rusiju i Saudijsku Arabiju, koje su nedavno odlučile da smanje proizvodnju nafte, Saudijci za milion barela dnevno, a Rusi za 300.000, i to najmanje do kraja ove godine. Manja ponuda znači i veću potražnju, pa samim tim i skuplju cenu.

Barel je trenutno dosegao nivo od 95 dolara, što će se tek osetiti na pumpama u septembru. Ali benzin nije bio ništa jeftiniji na pumpama letos, kada je barel koštao samo 75 dolara, što bi danas trebalo da se oslika u rezervoarima. Sličnu cenu, uostalom, gorivo na pumpama je imalo i kada je barel premašivao 120 dolara. Očigledno je da na koštanje utiču drugi parametri.

Trenutno, u Francuskoj van auto-puta najjeftini dizel i benzin koštaju 1,9 evra. Na auto-putu cena je nešto veća, pa litar najmanje iznosi blizu 2 evra (1,984), dok najskuplji premašuje 2,25. Vozači se snalaze kako znaju i umeju, a postoji i aplikacija kojom se traži najjeftinija pumpa. Mnogima nije problem da prođu i desetine kilometara da bi napunili rezervoar. Naročito je teško onima kojima je automobil neophodan za posao ili žive daleko od velikih gradova, gde nema javnog prevoza. Terenske medicinske sestre upozoravaju da će uskoro morati da otkazuju posete pacijentima.

Vlasti su pokušale da odigraju "partiju pokera", tako što su poručile da će dozvoliti prodaju goriva s minusom, odnosno na štetu distributivnih lanaca. Računali su na velike pumpe pri tržnim centrima, gde vlasnici mogu da zarade novac na drugi način. Ali pobunili su se mali distributeri, a i veliki su poručili da bi onda gubitak morali da nadoknade dodatnim poskupljenjem hrane, pa se od toga glatko odustalo.

Premijerka Elizabet Born je za juče po podne zakazala sastanak s predstavnicima najvećih kompanija u pokušaju da se nađe izlaz. Traži se od njih da u određenom periodu prodaju gorivo bar po nabavnoj ceni, bez zarade. Ali naftadžije ističu da zarađuju svega od 0,2 do najviše 2 centa po litri benzina, pa je ušteda na ovaj način gotovo beznačajna. "Total" je još ranije doneo odluku da gorivo na njihovim pumpama neće premašiti 2 evra, i toga se, za sada, drže. U međuvremenu, vlasti su najavile jednokratnu subvenciju od 100 evra, ali samo najsiromašnijima, kojima godišnja poreska osnovica ne prelazi 14.700 evra, odnosno 3.825 evra mesečno zarade za par s detetom. Ali 100 evra je samo jedan rezervoar. Postavlja se pitanje šta dalje.

Vlasti istovremeno pregovaraju i s rafinerijama, jedinom karikom u lancu koja bi izgleda mogla da učini neki napor na kraće staze. Rafiniranje tone u proseku je prošlog meseca koštalo preko 120 evra, u julu je iznosilo 64, lani oko 100, a 2021. samo 14.

Na cenu benzina u Francuskoj danas najviše utiču državne takse i akcize, ukupno 60 odsto uključujući i PDV. Gorivo bi moglo značajno da pojeftini kada bi se to smanjilo, ali državi je svaki cent potreban, posle raznih kriza koje su ispraznile kasu.

MILIJARDE OD AKCIZA

Prošle godine, akcize na gorivo koje iznose 40 odsto donele su 33 milijarde evra. Od toga, 18,4 milijarde otišle su u državnu kasu, 11,1 milijarda je iskorišćena za regione u finansiranje socijalne pomoći, profesionalne obuke, saobraćajnih mreža i slično, a od ostatka su finansirani ostali projekti od javnog značaja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije