IZRAEL PROTIV DRŽAVE PALESTINE: Izraelski premijer odbio predlog SAD o stvaranju palestinske uprave posle rata u Gazi

KRAJ sukoba u Pojasu Gaze nije na vidiku, ali otvorio se, svojevrsni, novi "front", između Izraela i SAD, njegovog glavnog saveznika. SAD, naime, insitiraju da je samo stvaranje palestinske države rešenje sukoba koji je uzdrmao planetu i odneo više od 25.000 života na obe strane. Ali, izraleski premijer Benjamin Netanijahu odlučno odbija predlog Bele kuće o stvaranju dve države. Netanijahu, koji se i ranije protivio da Palestinci formalno dobiju državu, poručio je američkoj administraciji da će nastaviti sa operacijama u palestiskoj enklavi do, kako je istakao, potpune pobede - uništenja Hamasa i povratka preostalih talaca.

Tanjug

Netanijahu tvrdi da će sukob trajati još mnogo meseci, poručujući da Izrael mora da ima bezbednosnu kontrolu nad svim zemljištem zapadno od reke Jordan. A to bi uključivalo teritoriju bilo koje buduće palestinske države.

- Ovo je neophodan uslov i kosi se sa idejom palestinskog suvereniteta. Ovu istinu govorim našim američkim prijateljima, a takođe sam zaustavio pokušaj da nam se nametne realnost koja bi štetila bezbednosti Izraela. Ovaj sukob nije o odsustvu palestinske države, već o postojanju jevrejske države - istakao je on na konferenciji za medije.

Netanijahu je poručio i da izraelski političari koji traže da on odstupi sa funkcije, u suštini, traže stvaranje palestinske države.

- Oni koji govore o danu posle Netanijahua zapravo govore o uspostavljanju palestinske države. Izraelski premijer mora da bude sposoban da kaže ne našim prijateljima - rekao je on, preneo je Si-En-En.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler istakao je da Izrael trenutno ima priliku da reši krizu, jer su zemlje u regionu spremne da toj zemlji daju bezbednosne garancije. I savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi poručio je da je stav SAD izuzetno jasan kada je reč o tome kako žele da Gaza izgleda nakon rata.

- Želimo vladavinu u Gazi koja predstavlja težnje palestinskog naroda, da oni imaju glas i glas u tome kako to izgleda i da nema ponovne okupacije Gaze - rekao je on, dodavši da SAD i Izrael "očigledno stvari vide drugačije".

Američki zvaničnici poručili su da neće dozvoliti da ih Netanijahuovo odbacivanje predloga o stvaranju palestinske države spreči da na tome insistiraju i dalje sa svojim izraelskim kolegama.

Rešenje o stvaranju dve države nije "od juče", a na njega pozivaju i šefovi brojnih država, među kojima i Kina i Rusija. No, istorijat sukoba između Izraela i Palestine važi za jedan od najdužih U svetu.

Britanija je 1917. donela Balfurovu deklaraciju, koja je obećala stvaranje "jevrejske domovine u Palestini". Ta deklaracija je prouzrokovala prve napetosti u regionu posle talasa imigracije Jevreja. Posle Prvog svetskog rata Britanija je od Osmanskog carstva preuzela kontrolu nad Palestinom, područje pretežno naseljeno Arapima i Jevrejima, u manjini, koji su tu oblast smatrali svojom domovinom.

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka na Bliski istok dolazilo je sve više Jevreja, naročito posle Holokausta. Posle 1945, tenzije između mandatnih vlasti i jevrejski jišuva nastavile su da rastu. Britanska vlada je 1947. napustila Mandat nad Palestinom, najavljujući da ne može da pronađe prihvatljivo rešenje i za Arape i za Jevreje.

Ujedinjene nacije, stvorene neposredne pre, usvojile su 29. novembra 1947. plan za podelu Palestine. Plan je predviđao prestanak britanskog mandata nad Palestinom i preporučivao stvaranje dve države na njenoj teritoriji - arapske i jevrejske. Taj plan podržale su i SAD i Sovjetski savez, a podrzumevao je da se 55 odsto palestinske države dodeli Jevrejima, iako su oni tada i dalje bili u manjini. Jerusalim i Vitlejem, prema odluci UN, trebalo je da postanu teritorija pod međunarodnom kontrolom kako bi se sprečio sukob. Jevrejske vođe su prihvatile odluku UN, dok se arapska strana usprotivila.

No, plan nije sproveden, a posle odlaska Britanca rat je buknuo i trajao do 1949. godine. Oko 750.000 Palestinaca moralo je da napusti ognjišta. Jevreji su proglasili stvaranje države Izrael. Posle tog rata područje Mandatne Palestine podeljeno je tako što je Izrael uspostavljen na većem delu teritorije, dok su Egipat i Jordan kontrolirali Pojas Gaze, odnosno Zapadnu obalu.

Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku. Borbe nisu utihnule ni u godinama posle toga, dok obe strane do danas nisu uspele da postignu nijedan mirovni sporazum.

Naredni rat izbio je 1967. godine kada je Izrael okupirao Pojas Gaze, Zapadnu obalu, Golansku visoravan i Sinajsko poluostrvo. Te teritorije do danas su ostale pod okupacijom, osim Sinaja, koji je mirovnim sporazumom 1979. vraćen Egiptu. Jordan je 1950. anektirao Zapadnu obalu i držao je do 1967. pod svojom kontrolom. Godine 1988. odrekao se teritorijalnih pretenzija nad njom u korist Palestincima i potpisao 1994. mirovni sporazum sa Izraelom.

Od 2006. palestinska strana podeljena je između Fataha, koji dominira Palestinskom samoupravom na Zapadnoj obali, i Hamasa, koji je preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze. Nova runda mirovnih pregovora počela je 2013, ali su 2014. pregovori prekinuti. Od 2006. godine Hamas i Izrael vodili su pet ratova, od kojih je poslednji započeo prošle godine.

Napredak u rešenju putem pregovora između izraelske vlade i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) postignut je sporazumima iz Osla 1993-1995. Ključna razmimoilaženja uključuju status Jerusalima, za koji Izrael tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci smatraju istočni deo prestonicom buduće palestinske države, zatim izraelska naselja, granice, sigurnost, pravo na vodu, slobodu kretanja Palestinaca i njihovo pravo na povratak. Većina mirovnih napora usmerena je na rešenje o postojanju dve države, koje podrazumeva uspostavljanje nezavisne palestinske države.

Blinken: Slede teške odluke

AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken koji je nedavno bio u poseti Bliskom istoku, poručio je Netanijahuu da mu je svaki partner kojeg je sreo na svom putovanju rekao da je "spreman da podrži trajno rešenje koje završava dugotrajni ciklus nasilja i obezbeđuje bezbednost Izraela". Rekao je i da su voljni da pomognu u rekonstrukciji i prelasku na palestinsku upravu u Gazi. "Ali, naglasili su da to može doći samo kroz regionalni pristup koji uključuje put do palestinske države. Ako Izrael želi da njegovi arapski susedi donesu teške odluke neophodne da bi se obezbedila trajna bezbednost, izraelski lideri će morati sami da donesu teške odluke", rekao je on.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije