PAKT SA PARAFOM BRISELA: Nova politika azila EU

PROCEDURA za dobijanje azila u EU je pooštrena i Brisel se nada boljoj kontroli granica i smanjenju broja ilegalnih prelaza. Evropski parlament usvojio je u sredu set zakona, čemu je prethodilo osam godina natezanja 27 članica EU. Reformisana politika azila na Starom kontinentu, sada se koncentriše oko takozvanog Pakta o migracijama, koji se sastoji od osam zakona, a za svoj ključni cilj ima smanjenje broja potražilaca azila, ubrzanje procedura za dobijanje azila i izmeštanje azilanata na spoljne granice.

Foto: Tanjug

Savet EU, koji čine predstavnici 27 država članica, treba još da da svoju saglasnost, što se očekuje krajem aprila, a smatra se formalnošću.

Statistička agencija EU, Evrostat, navodi da je lane bilo 1,14 miliona zahteva za azil. Već četiri godine taj broj se stalno povećava. Pored toga, oko četiri miliona ratnih izbeglica iz Ukrajine smešteno je u EU od 2022. godine, podseća Dojče vele. Nova pravila predviđaju da potražioci azila i izbeglice, u roku od sedam dana od dolaska kopnenim, vodenim, ili vazdušnim putem, budu jasno identifikovani i registrovani u proširenoj biometrijskoj bazi podataka "Evrodak".

Migranti iz zemalja sa stopom priznavanja azila manjom od 20 odsto, treba, do 12 nedelja, da budu zadržani na granici. U kampovima, koji će se organizovati u Grčkoj, Italiji, Španiji, Hrvatskoj, na Malti i na Kipru, biće odlučivano ko će biti vraćen u matičnu zemlju bez daljeg ispitivanja. Kapacitet kampova biće 30.000 mesta, širom EU.

Migranti iz zemalja s višom stopom priznavanja azila, prolaziće kroz redovnu proceduru, koja je ranije mogla da traje godinama, a sada će biti skraćena. Odbijeni tražioci azila deportovaće se direktno sa spoljnih granica.

Zemlje takozvanog prvog ulaska u EU, treba da budu u mogućnosti da neke od potražilaca azila, ili migrante koji imaju dobre šanse da dobiju azil, prebace u druge članice EU. Preduslov za to je postojanje "obavezne solidarnosti" između država Unije, a ona je i do sada najviše nedostajala.

Zemlje koje, poput Mađarske, ne žele da prihvate migrante, trebalo bi da plate odštetu, ili pošalju opremu i osoblje zemljama takozvanog prvog ulaska u EU. Predviđa se da suma za odštetu bude 20.000 evra po neprihvaćenom migrantu. Sistem kompenzacije nije propisan zakonom, o njemu će pregovarati države članice, od slučaja do slučaja.

Ako se neka zemlja oseća preopterećeno, moći će da ublaži mnoga pravila i da zahteva više solidarnosti. Svih 27 država zajedno odlučuje o tome da li je nastupila "krizna situacija". Dakle, ima mnogo prostora za političke sporove, upozorava Dojče vele.

Mnogi potražioci azila su do sada direktno iz Grčke ili Italije odlazili u Nemačku, Austriju, Francusku, Holandiju, ili Belgiju. To važi i za odbijene potražioce azila. Zemlja prvog prijema, na primer, Italija, obavezna je da te migrante primi nazad, ali se to u praksi ne dešava. Novi Pakt o migraciji sada ponovo revidira pravila. Podsticaji za unutrašnju migraciju, takozvani faktori privlačenja, trebalo bi da budu oslabljeni ujednačenim beneficijama i povoljnim uslovima prijema širom EU.

Pakt predviđa da se ljudi u budućnosti brže deportuju u zemlje porekla ili tranzitne zemlje koje su označene kao sigurne. EU teži sklapanju više sporazuma s trećim zemljama da bi ponovo prihvatale odbijene migrante.

Zagovornici Pakta tvrde da će stroža pravila i procedure koje dovode do bržih deportacija imati dugoročni efekat odvraćanja, pa će se manje ljudi odlučivati na migraciju, jer će imati manje šanse da ostanu u Evropi. Kritičari Pakta se, međutim, žale da to potkopava pravo na azil u EU i da će biti odbijeni upravo oni kojima je zaštita zaista potrebna. Pesimistično, oni ističu da će se stradanja na putu preko Sredozemnog mora nastaviti.

Implementacija novih pravila će trajati do dve godine, tako da će tek za nekoliko godina biti jasno da li se broj tražilaca azila zaista smanjuje.

Biometrijski podaci

GRANIČARI Evropske unije bi, ubuduće, trebalo da evidentiraju sve ljude koji pristižu i da čuvaju njihove biometrijske podatke u proširenoj bazi, koju će moći da koriste sve nacionalne vlasti u Evropi. Na taj način će se utvrditi da li migranti, odbijeni u Grčkoj, na primer, ponovo podnose zahtev za azil u Austriji, ili prolaze kroz više drugih zemalja. Potražilac azila bi, tako, lakše mogao da bude deportovan u zemlju takozvanog prvog ulaska u EU i na kraju, u zemlju svog porekla.

Azil u Nemačkoj

DO kraja marta, u Nemačkoj je podneto oko 71.100 zahteva za azil, objavila je tamošnja statistika. Za celu godinu, bez uzimanja u obzir sezonskih razlika, očekivalo bi se, na osnovu tog broja, ukupno oko 284.000 prijava, što bi, ako ne bude iznenađenja, značilo da se navala azilanata na ovu zemlju znatno smanjila u odnosu na prethodnu godinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije