BARDELA "ZALUDEO" FRANCUZE: Stranka Marin le Pen tuče sve rekorde popularnosti u bici za Evropski parlament

UMIVENA krajnja desnica, "obučena" u republikansko odelo sa prišivenim nacionalno-patriotskim amblemom, pronašla je u Francuskoj dobitnu formulu kako da u duboku pozadinu potisne klasične političke formacije.

Žordan Bardela / Foto EPA

U nadmetanju za Evropski parlament, stranka Nacionalno okupljanje, čija je šefica poslaničke grupe u domaćoj skupštini Marin le Pen, a koja evropsku bitku vodi pod palicom šefa partije Žordana Bardele, tuče sve rekorde popularnosti. Imaju oko 30 odsto glasačke intencije, gotovo dvostruko više od Makronovih centrista koji su dobacili tek do kote 17 i kojima za pola koplja zaostatka za vratom dišu socijalisti. Lako može da se dogodi da stranka šefa države u foto-finišu sklizne čak na treće mesto.

Odavno su prošla vremena kada se ime nekadašnjeg Nacionalnog fronta, koji je 2018. godine prekršten u prihvatljivije i manje borbeno Nacionalno okupljanje, izgovaralo krišom, a njegove pristalice odbijale da priznaju da im daju glas. Stida i straha više nema, niti se sada u javnosti stvaraju situacije u kojima bi trebalo da ih bude.

Transformacija stranke je počela kada je njeno čelo od svog oca Žan-Mari le Pena preuzela Marin le Pen 2011. S otvoreno ksenofobnih stavova, partija je zauzela demokratičniji kurs, ali sa jasno istaknutom nacionalnom preferencom. Taman toliko da postane primamljiva za široke mase umorne od sve teže ekonomske situacije, sve većeg broja migranata, sve manje bezbednosti na sopstvenom tlu.

Analitičari ističu da se možda upravo sa Bardelom, bez "tereta" imena Le Pen u "porodičnoj" stranci, završava taj dugi proces normalizovanja imidža što, u krajnjoj instanci, možda vodi i ka Jeliseju. Pobeđivala je na evropskim izborima Marin le Pen poslednja dva puta, sada će njena stranka to uraditi i treći put, ali nikada razlika nije bila ovolika i nikada se nisu toliko jasno etablirali na liderskoj poziciji. Sve to navelo je čak Bardelu i da saopšti da će, ukoliko ostvare trijumf kakav im se predviđa, zatražiti raspuštanje francuske skupštine, jer ovo na neki način smatraju plebiscitom u svojevrsnoj proveri volje birača na polovini mandata, iako su izbori evropski.

Ispostavilo se da se mnogo toga na šta su godinama upozoravali "frontisti" zaista i dogodilo. To su shvatili i klasični desničari i vladajući centristi, pa su počeli da im "kradu" ideje. Bezbednosna politika, odnos prema izbeglicama, davanje primata domaćoj privredi - sve se to najpre pojavilo u programima Nacionalnog okupljanja. A narod više voli original od kopije. Celo društvo je, zapravo, otišlo udesno, pa je i ono što zagovara Nacionalno okupljanje logikom stvari postalo manje ekstremno. Prazninu koja je nastala na krajnje desnom polu iskoristila je stranka Ponovno osvajanje Erika Zemura, što je, opet, pogodovalo daljem popravljanju imidža formacije iz porodice Le Penovih, jer sada, eto, postoji i neko ekstremniji od njih. Tako je, polako, došlo do "bardelizacije" u porodicama, školama, preduzećima.

Žordan Bardela ima čak 43 odsto podrške među populacijom između 18 i 24 godine. Zvezda je na društvenim mrežama. Obožavaju ga i srednjoškolci. Prvi je na listi favorita kod radnika, službenika, zaposlenih u javnoj administraciji. Preskočio je barijeru prihvatljivosti i kod predstavnika krupnog kapitala. Ako ga zaista zavole bogati, što je na putu da se dogodi, Emanuel Makron bi mogao da bude u ozbiljnom problemu. Zadobio je i penzionere. Čak mu poverenje daje i deo emigracije, jer shvataju da od previše radikalizovanih elemenata u svojim redovima i sami imaju probleme. Bardela je rano prošao sve stranačke strukture.

Regionalni odbornik bio je sa svega 20 godina, potpredsednik stranke i evropski poslanik sa 24, predsednik sa 26. Obećava referendum o migraciji, daleko jeftinije gorivo, ukidanje takse za osnovne prehrambene proizvode. Prekinuo je politički korektan diskurs u kome se delikventima nisu prebrojavala krvna zrnca. Vešto barata svegovorećim brojkama koje pokazuju da veliku većinu protivpravnih akata, naročito kada se radi o maloletnoj delikvenciji, čine dođoši.

Politički protivnici nemaju validne argumente da mu protivureče. Možda su mu protivnici oličeni u levici, centristima i umerenoj desnici i najviše naduvali jedra, ne shvatajući realne probleme sa kojima se suočava društvo. Da su sami smogli snage da se obračunaju sa rastućom delikvencijom, nelojalnom konkurencijom, ilegalnom imigracijom i nesigurnošću, ne bi Nacionalno okupljanje bilo toliko popularno. Ovako, probleme će umesto njih, na svoj način, rešavati Bardela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije