NEMCI U VOJNIKE PO SILI ZAKONA? Berlin dorađuje sistem oružanih snaga u svetlu izmenjene bezbednosne situacije

SISTEM nemačkih oružanih snaga, intenzivno se dorađuje u svetlu izmenjene bezbednosne situacije. Osim ranije najavljene generalne strategije, koju Berlin piše prvi put od okončanja Hladnog rata, novina je reforma regrutacije da bi se rešio problem hroničnog nedostatka vojnog kadra, objavio je list Velt. Očekuje se da će Nacrt izmena oružanog sistema, biti obelodanjen početkom juna. Krajnje neuobičajeno za zakonodavne postupke, predlozi novina iz pera Ministarstva odbrane Nemačke, još nisu naišli na pozitivan odjek u vladi kancelara Olafa Šolca.

Foto printskrin youtube/air power

Još neobičnije je da na čelu vojnog resora stoji socijaldemokrata Boris Pistorijus, Šolcov stranački kolega. S druge strane, izmene podržava opoziciona Hrišćansko-demokratska unija(CDU) i u tome je usamljena na domaćem političkom parketu. Vladajuća trostranačka koalicija, socijaldemokrata, Zelenih i liberala, kao i sam kancelar, nisu oduševljeni tom idejom, baš kao ni ostale partije iz tabora opozicije. Šolc je jesenas ocenio da "nije dobra ideja sve ovo preokrenuti".

Pistorijus, međutim, "gura" promene, a nedavno je svom američkom kolegi Lojdu Ostinu obećao jači vojni angažman Berlina. Izdvajanje od dva odsto BDP za odbranu samo je početak, a Nemačka je na ozbiljnoj prekretnici, ocenjuje Dojče vele.

Ministarstvo odbrane Nemačke pripremilo je nekoliko predloga za reformu regrutacije. U javnosti Pistorijus je prvi put je pokrenuo pitanje ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka prošlog meseca, tokom predstavljanja ambicioznog sveobuhvatnog plana vojne reforme, čiji je cilj da Nemačka bude bolje pripremljena za eventualni oružani sukob. Obavezno služenje vojnog roka, ukinuto je 2011. godine, što se sada smatra ogromnom greškom.

Prošle nedelje, Ministarstvo je predstavilo tri opcije, navodi nedeljno izdanje Die Velt, pozivajući se na interne dokumente. Prvi i "najoprezniji" je "usmeren na iskorištavanje svih mogućnosti za dobrovoljno služenje vojnog roka".

Po prvom planu, svi mladići sa navršenih 18 godina, moraju da budu prijavljeni u vojsci i da dobiju informativne materijale o službi u Bundesveru. Oni tada mogu, ako žele, da popune upitnik o svom psihičkom i fizičkom stanju i motivaciji za služenje vojnog roka. Voljni da se pridruže vojsci, potom prolaze procenu. Ova opcija, opisuje se kao varijanta koja zahteva samo manje zakonske izmene, a veoma je značajna. Ona je međutim, ističe Velt, potencijalno neadekvatna, jer neće moći da zadovolji potrebe za regrutovanjem vojnika, između "30.000 i 40.000", godišnje.

Druga opcija, učinila bi registraciju obaveznom za sve nemačke muškarce od 18 i više godina. I žene bi Bundesver kontaktirao, ali na dobrovoljnoj osnovi. Kako piše Velt, ovaj model je u Ministarstvu ocenjen kao "veoma prikladan iz perspektive kadrovskog planiranja koji bi omogućio da se zatvore trenutni deficiti".

Ponovno aktiviranje obaveznog vojnog roka, snažan je politički signal našim partnerima u Evropi, sistemskim rivalima i u NATO, takođe se navodi u dokumentu. Takve promene bi mogle da se uvedu jednostavnom izmenom zakona, bez potrebe za izmenom Ustava, komentariše list.

Treća opcija bi uvela "rodno neutralan" model regrutacije i učinila bi registraciju i potencijalni vojni rok obaveznim za oba pola. Dodatno bi se uvela alternativna služba u medicinskim ili vatrogasnim službama. Zvaničnici ministarstva opisali su ovaj model kao "opciju koja najviše obećava u pogledu zadovoljavanja potreba" vojske.

I dalje bi bila potrebna "sveobuhvatna promena pravnog osnova za uspostavljanje obaveznog služenja vojnog roka i služenja vojnog roka", navodi se u dokumentima. Autori reforme, međutim, priznaju da uvođenje ovakvih promena "ne bi bilo lako zbog jasnog skepticizma, posebno među mlađom generacijom".

Bezbednosna podrška EU Ukrajini

EU je sastavila nacrt dokumenta o dugoročnoj bezbednosnoj podršci Ukrajini koja podrazumeva da se u narednim godinama vlastima u Kijevu obezbede veće količine oružja, vojna obuka i druge vrste pomoći, preneli su evropski mediji. Nacrt dokumenta, koji je proteklog vikenda prvi obelodanio nemački list Velt am Zontag, sadrži moguće evropske bezbednosne obaveze prema Ukrajini, koje bi, prema očekivanjima zvaničnika, trebalo da budu ozvaničene u junu ili u julu ove godine. U slučaju "buduće agresije" EU i Ukrajina bi, u roku od 24 sata, održale konsultacije o potrebama Kijeva i "brzo odredile" redosled poteza u skladu sa tim potrebama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije