GARD HAGA PREMA BRISELU: Distanciranje desnice od projekata EU, među kojima i Pakta o azilu i "zelenog dogovora"

I. Stanojević

05. 07. 2024. u 15:11

SA kormila holandske vlade Mark Rute "ušao" odlazi na čelnu poziciju u NATO, dok istovremeno novi, desničarski, kabinet u Hagu "obećava" distanciranje od Brisela. Ruteov sledbednik, Dik Šuf, bivši visoki činovnik je, komentarišu mediji, nepoznat i u svojoj domovini, pa ostaje da se vidi da li će u EU delovati samostalno, ili kao marioneta izbornog pobednika Gerta Vildersa, lidera populističke Partije za slobodu (PVV).

ГАРД ХАГА ПРЕМА БРИСЕЛУ: Дистанцирање деснице од пројеката ЕУ, међу којима и Пакта о азилу и зеленог договора

Foto: Tanjug/AP

Mada više ne zahteva da njegova zemlja, inače jedna od osnivača EU, napusti Uniju, Vilders se zalaže za izuzetke, čime ohrabruje druge članice na slično razmišljanje. To nisu ohrabrujući izgledi za jedinstvo EU, s obzirom na to da mnogi u Briselu tvrde da se Budimpešta navodno neće ponašati kao "pošteni posrednik".

Osim toga, u Francuskoj se desničarska nacionalistička vlada, sprema da stupi na vlast posle parlamentarnih izbora, a u SAD su šanse Džozefa Bajdena, izazivača Donalda Trampa da pobedi na izborima porasle posle TV duela. Na domaćem, ali i na transatlantskom terenu, EU će se suočiti s velikim izazovima, dobrim delom i zbog Holandije.

Rute je u poslednjem obraćanju sa mesta premijera više puta istakao koliko je važno da Holandija bude uklopljena u EU i NATO. Njegovi haški naslednici, desničari, imaju, međutim, drugačiji kurs. Koalicija radikalne desničarske partije populiste Vildersa sa još tri desničarske ili desnoliberalne stranke, već se uveliko distancira od važnih projekata briselske agende. Jedan od njih je pakt o azilu koji je EU napokon usvojila, posle višegodišnjeg natezanja.

Po paktu, procedure za dobijanje azila sele se na spoljne granice EU, a članice Unije treba između sebe da raspodele migrante, i imaju dve godine da tome prilagode svoje institucije. Haška vlada, međutim, obećava da će voditi najstrožu politiku azila i želi da drastično ograniči imigraciju, a za to će biti nadležna nova ministarka za azil Marjolein Faber iz Vildersove partije.

Vlada u Hagu želi da zatraži od Evropske komisije da se Holandija povuče iz azilantske i migrantske politike EU, iako je to pravno diskutabilno. Osim toga, više ne želi da doprinosi borbi protiv klimatskih promena mada je EU u toj oblasti uvela propise u skladu s "zelenim dogovorom". Kao drugi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda, posle SAD, Holandija ima ogromne ekološke probleme, ali njeni farmeri su i nasilno protestvovali protiv tih smernica EU. Jedan od četiri člana koalicije, desničarsko-populistički Pokret građana-poljoprivrednika (BBB), ojačao je upravo kroz taj otpor.

Holandija je peta po veličini ekonomija EU i najvažniji trgovinski partner najjače ekonomije unutar Unije, nemačke. Osim toga, obe vlade su posvećene smanjenju duga i fiskalnoj štednji. Taj odnos postao je još važniji posle "bregzita" 2020. godine, kad je otišla treća strana u toj, kako su je analitičari nazivali, "štedljivoj alijansi". Sada je neizvesno kako će se nova holandska vlada pozicionirati po pitanju finansijske politike, a jedino je sigurno da želi da u budžet EU uplaćuje manje.

Borac za "evropsku stvar"

POSLE 14 godina na funkciji, Mark Rute više nije popularan u Holandiji. Mnogima je smetalo to što su ga zaobišli brojni skandali, kao recimo, bezdušni tretman građana Groningena koji su morali da trpe to što se tamo zemlja trese zbog proizvodnje gasa, ili afera oko dodataka za negu dece, gde je država pogrešno tražila povraćaj novca od hiljada porodica. Ali, na samitima EU Rute je viđen kao pouzdan borac za evropsku stvar, kad je, recimo, u pitanju podrška Ukrajini, ili borba protiv onih koji krše vladavinu prava u EU.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!