ŠTA JE AD-1? Indija stiže Rusiju i Ameriku - ulazi u elitnu ligu operatera i proizvođača pro i pvo sistema
DRDO-ov razvoj presretača AD-1 će olakšati postavljanje kredibilnog sistema BMD (odbrana od balističkih raketa) i postavljanje veoma sposobnog IADS (Integrisani sistem protivvazdušne odbrane).
Projektil AD-1 je komponenta DRDO-ovog BMD Faza-2 sistema.
DRDO je već završio razvoj BMD Faze-1, koji obezbeđuje odbranu od projektila dometa manjeg od 2.000 km, kao što su pakistanske rakete Ghauri i Shaheen i kineski Dongfeng-21 na čvrsto gorivo (NATO oznaka: CSS-5).
Sistem Faze-2 će obezbediti odbranu od balističkih projektila dometa do 5.000 km.
Sistem Faze-2 zahteva radare većeg dometa (domet detekcije od 1.500 km za razliku od 600 km za radare Faze-1) i nove hipersonične rakete presretače koje lete brzinom 6-7 Maha (za razliku od 4-5 Maha za rakete Faze-1) sa agilnost i sposobnost da probiju mere odbrane od balističkih projektila.
TEST LETA PROJEKTILA
Čini se da je drugi test leta BMD Faza-2 AD-1 presretača 24. jula bio prvenstveno fokusiran na validaciju radarskog praćenja, navođenja projektila i komunikacionog sloja BMD Faza-2.
U saopštenju za javnost u kojem se najavljuju testovi navodi se da je test „u potpunosti ispunio sve probne ciljeve potvrđujući kompletan mrežnocentrični sistem oružja za ratovanje koji se sastoji od senzora dugog dometa, komunikacionog sistema niske latencije i MCC (Centar za kontrolu projektila) i projektila Advance Interceptor missiles.
Za razliku od prvog testa presretača u novembru 2022. godine, drugi test je takođe uključivao lansiranje projektila mete. Prvi test je potvrdio osnovnu funkcionalnost elemenata sistema (radar, lanser, MCC) dok su raspoređeni na svojim operativnim geografskim lokacijama.
SWORDFISH RADAR
BMD faza-2 koristi autohtono razvijen radar za praćenje ciljeva velikog dometa (LRTR). AESA radar L-opsega je derivat izraelskog radara dugog dometa EL/M-2080 Green Pine koji se koristi tokom razvoja BMD Faza-I. Izveštava se da je domet detekcije za najnoviju varijantu Swordfish-a 1500 km.
Referenca u saopštenju za štampu na validaciju komunikacionog sloja niske latencije tokom testa je značajna. Komunikacija sa malim kašnjenjem, verovatno koristeći LEO (Low Earth Orbit, 200-600 km) satelit, olakšava preciznije navođenje kroz strožu kontrolu putanje.
Upotreba komunikacionih satelita postavljenih u GEO (35.786 km) orbite dovodi do veće latencije.
AD-1 PRESRETAČ
AD-1 je raketa presretača dugog dometa dizajnirana za niske egzo-atmosferske i endo-atmosferske uslove. Tvrdi se da ima veliki raspon visine ubijanja, verovatno usredsređen na 100 km. Sposoban je da presreće balističke rakete i avione velikog dometa.
Projektil se pokreće dvostepenim čvrstim motorom i opremljen je autohtono razvijenim naprednim kontrolnim sistemom, navigacijom i algoritmom navođenja za precizno navođenje do cilja.
Projektil ima krilca na oba stepena.
Ne zna se mnogo više o presretaču AD-1. Projektil-presretač velikog dometa treba da bude sposoban za brzo ubrzanje i veoma velike brzine. Potreban mu je snažan raketni motor da bi se izborio sa atmosferskim otporom. Zbog kraćeg prozora zahvata, mora biti sposoban za brzo manevrisanje pri velikim brzinama (opterećenja visokog g).
THAAD ANALOG
Na mnogo načina, AD-1 je analog raketi presretača američkog sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defence), koja je dizajnirana da gađa rakete na većim visinama u atmosferi tokom njihovog spuštanja u terminalnoj fazi. THAAD može da presreće balističke rakete udaljene više od 200 km i prati ciljeve na dometima većim od 1.000 km.
Dvostepeni presretač ima nekoliko prednosti u odnosu na jednostepeni presretač, kao što su povećani domet, veća brzina, bolja upravljivost i veći doseg visine.
Presretač THAAD koristi bojevu glavu hit-to-kill i IR tragač.
IR tragač može bolje razlikovati bojeve glave od mamaca i drugih objekata. Njegove mogućnosti praćenja visoke rezolucije olakšavaju preciznije navođenje.
Presretanje hit-to-kill zahteva precizno vođenje i kontrolu da bi se postigla uspešna presretanja.
PRESRETAČ VELIKOG DOMETA ZA AERODINAMIČKE METE?
Moguće je da bi varijanta presretača AD-1 bila prilagođena za upotrebu sa IADS-om kao što je S-400. U ovom slučaju, presretač bi morao da ima aktivni tragač za navođenje radara. Za razliku od IR tragača, na radarski tragač ne utiču vremenski ili drugi atmosferski uslovi.
S-400 koristi dvostepeni presretač 40N6, koji ima domet od 400 km i visinu cilja do 185 km. Indija radi na sopstvenom sistemu protivvazdušne odbrane klase S-400, poznatom kao „Projekat Kuša“.
3. oktobra 2023., govoreći na godišnjoj konferenciji za novinare povodom obeležavanja Dana vazduhoplovstva (8. oktobar), Načelnik štaba vazduhoplovstva Indije (IAF), glavni maršal vazduhoplovstva VR Čaudhari, najavio je da će Indija razvijati sopstveni sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa u okviru projekta Kuša (Project Kusha).
Test odbrane od balističkih raketa 24. jula dokazao je efikasnost radara dugog dometa za praćenje Swordfish koji je razvio DRDO, komunikacionog sloja niske latencije i mogućnosti MCC navođenja. U saopštenju DRDO se ne precizira da li se presretanje dogodilo ili je uopšte planirano.
Jasno je da je BMD faza-2 u toku, a njeno operativno raspoređivanje je verovatno za deceniju.
(eurasiantimes.com/Vijainder K Thakur)
BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora
Preporučujemo
STRUČNjACI SA ZAPADA UPOZORAVAJU: Nova trka u naoružanju biće znatno kompleksnija
21. 07. 2024. u 17:30
POČINjE BITKA ZA ARKTIK: Amerika, Kanada i Finska stvaraju „Ledeni pakt“
11. 07. 2024. u 17:23
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)