Svet

BUKTI U NOVOJ KALEDONIJI: Kanaci traže nezavisnost od Francuske

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

Na francuskoj prekomorskoj teritoriji Novoj Kaledoniji uz manja zatišja nemiri bukte već četiri meseca, od kako su vlasti u Parizu odlučile da izmene izborni zakon.

БУКТИ У НОВОЈ КАЛЕДОНИЈИ: Канаци траже независност од Француске

Foto: Printskrin

Nedavno su ubijena dva mladića iz autohtonog naroda Kanaka, čime je broj žrtava u sukobima boraca za nezavisnost sa žandarmima porastao na 13, među kojima su stradala i dvojica čuvara reda.

Francuske vlasti su poslale jake snage na ovo ostrvo u Pacifiku. Prisutno je šest hiljada uniformisanih lica koja su primetna na svakom koraku. Istovremeno, zabranjena su okupljanja, noću se redovno proglašava policijski čas, a uvedena i privremena prohibicija. Izuzetno je od srede do petka dozvoljeno da se kupi litar "žestine".

Za dvojicu Kanaka starih 29 i 30 godina se ističe da su ih vlasti tražile zbog pucanja na snage reda, kao i za oružanu otmicu pedesetak automobila. Navedeno je i da su žandarmi, koji su na njih pripucali i likvidirali ih, bili u direktnoj opasnosti od naoružane grupe. Više desetina ljudi okupilo se posle toga da bi protestovali, posle čega je došlo do napete situacije u kojoj su snage reda koristile suzavac.

Nasilje traje od 13. maja, kada se po želji francuskog predsednika Emanuela Makrona krenulo u izmenu izbornog zakona na ovom ostrvu sa specijalnim statusom koje ima jake težnje za nezavisnošću i koje je pod francuskom vlašću od 24. septembra 1853. godine.

UMEŠAN AZERBEJDžAN?

Povodom pobune u Novoj Kaledoniji, francuske vlasti iznele su i optužbe za strano mešanje i pokušaj destabilizacije Francuske usled podrške Kancima. Optužbe su pre svih upućene na račun Azerbejdžana. Pre nekoliko meseci bivši ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je direktno apostrofirao ovu zemlju. Razloge za to u Parizu vide zbog Francuske podrške Jermeniji u ratu s Azerbejdžanom, ali i zbog bogatih rudnih naslaga kojima obiluje Nova Kaledonija.

Od početka pobune, ima stotine povređenih, a materijalna šteta i ekonomski gubici se procenjuju na najmanje 2,2 milijarde evra. Slično nasilje nije viđeno još od žestokih sukoba osamdesetih. Žandarmerija ističe da je na njih u poslednja četiri meseca ispaljeno preko trista hitaca.

Zbog migracija iz ostalih delova Francuske, broj domorodaca Kanaka spao je na oko 40 odsto. Glasačkom reformom, vlasti u Parizu žele da daju pravo glasa svima koji borave više od deset godina u Novoj Kaledoniji, ukidajući tako zabranu novih upisivanja u biračke spiskove. Kanaci, koji su ionako u manjini, boje se da će ovom merom sada uvek biti preglasani.

Na ostrvu su, na osnovu sporazumua iz Numee postignutog 1998. godine, nedavno održana i tri referenduma o nezavisnosti. Na prvom 2018. godine, nezavisnost je odbijena sa 56,7 odsto, dok je na drugom 2020. takođe pobedilo "ne" sa 53,3 odsto. Treći, koji je obavljen 2021. godine, Kanaci su bojkotovali, jer su tražili odlaganje izjašnjavanja zbog pandemijskih mera. Tada je na glasanje izašlo samo 43,87 građana, za nezavisnost je glasalo 3,5 odsto, a za ostanak u Francuskoj 96,5. 

Petnaestak hiljada kilometara dalje, na drugom kraju sveta, iz drugih razloga, posle neredi su zahvatili još jednu francusku prekomorsku teritoriju Gvadalup, najveće ostrvo arhipelaga u Malim Antilima. Na oko dvesta kilometara udaljenom Martiniku, već danima takođe besne nemiri zbog skupog života, jer su cene veće i preko 40 odsto za pojedine namirnice nego u kontinentalnom delu Francuske.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OPET BEZ GREŠKE - Meridianbet pogodio sve rezultate američkih izbora

OPET BEZ GREŠKE - Meridianbet pogodio sve rezultate američkih izbora