Svet

OVIH 20 DOGAĐAJA SU OBELEŽILI 2024: Od atentata, uragana, bliskoistočne krize, do udara „orešnika“

Predrag Stojković

01. 01. 2025. u 21:45

ZAVRŠILA se 2024. godina. „Ruska gazeta“ je izdvojila 20 međunarodnih događaja koje je pratio ceo svet.

ОВИХ 20 ДОГАЂАЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛИ 2024: Од атентата, урагана, блискоисточне кризе, до удара „орешника“

Ovo je godina radikalnih promena na Bliskom istoku, trijumfalne pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, istorijskog samita BRIKS-a u Kazanju i mnogih drugih važnih događaja.

Obeležile su je i geopolitičke tenzije, vojne krize, humanitarne, prirodne katastrofe, uključujući one za koje je glavni krivac - čovek. Bilo je atentata na poznate političare, pa čak i smrti predsednika.

INTERVJU VEKA I REIZBOR PUTINA

Istorijski intervju ruskog predsednika sa američkim političkim novinarom Takerom Karlsonom objavljen je 8. februara 2024. Sadržajan razgovor, koji je trajao više od dva sata, dobio je stotine miliona pregleda u medijima i na onlajn platformama, a preveden je na desetine jezika širom sveta. To je bio prvi intervju koji je ruski lider dao zapadnom novinaru od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Od 15. do 17. marta 2024. godine održani su predsednički izbori u Rusiji. Pobedio je Vladimir Putin sa rezultatom od 87,28 odsto – najvišim tokom celog perioda njegovog učešća na izborima za predsednika u Ruskoj Federaciji – reizbran je na šest godina.

RUŠENjE MOSTA U BALTIMORU

Most dugačak skoro tri kilometra u Baltimoru srušio se 26. marta usled posledica udara teretnog broda. Tom prilikom više vozila upalo je u reku Patapsko. Prizor na licu mesta podsećao je na kadrove iz holivudskih filmova sa apokaliptičnim scenama.

PRVI MASOVNI RAKETNI NAPAD IRANA NA IZRAEL

Iran je 13. aprila pokrenuo prvi masovni udar na vojne ciljeve u Izraelu, koristeći sa svoje teritorije balističke rakete i bespilotne letelice. Napad, uz lansiranje oko 170 dronova i više od 120 projektila, bio je toliko moćan da je izraelski sistem PVO „Gvozdena kupola“ bio preopterećen. Iako je Tel Aviv tvrdio da je presreo većinu iranskih raketa, šteta je pričinjena raznim izraelskim vojnim postrojenjima.

ZAKON O STRANIM AGENTIMA I MASOVNI PROTESTI U GRUZIJI

Gruzijski parlament je 14. maja, uprkos direktnom pritisku SAD i EU, usvojio zakon o stranim agentima. Zakon se zvanično zove „O transparentnosti stranog uticaja“ i ima za cilj da zaštiti unutrašnji politički život zemlje od spoljnog mešanja kroz široku mrežu nevladinih organizacija koje finansira Zapad.

Vašington i Brisel su kritikovali usvojeni zakon, zapretili Tbilisiju obustavom evroatlantskih integracija i uveli sankcije brojnim gruzijskim političarima. Osim toga, gruzijska opozicija se, uz podršku Zapada, aktivno usprotivila zakonu, organizujući masovne nerede i sukobe sa policijom.

ATENTAT NA SLOVAČKOG PREMIJERA

Slovački premijer Robert Fico ranjen je u pucnjavi nakon sednice Vlade 15. maja, koja je održana u gradu Handlova, na oko 150 kilometara severoistočno od Bratislave. Fico je odmah hospitalizovan u bolnici u Banskoj Bistrici i posle višečasovne operacije na 24 sata je uveden u stanje veštačke kome. Na Fica je pucano kada je posle sednice izašao da se pozdravi sa okupljenim građanima. Napadač, Juraj Cintula, odmah je uhapšen i protiv njega je podignuta optužnica za krivično delo pokušaj ubistva iz političkih razloga.

POGIBIJA IRANSKOG PREDSEDNIKA

Helikopter iranskog predsednika Ibrahima Raisija srušio se 19. maja u provinciji Istočni Azerbejdžan na severu zemlje nakon udara u planinu u uslovima magle. Iranski potpredsednik Mohsen Mansuri potvrdio je narednog dana izveštaje o pogibiji predsednika i njegove delegacije u nesreći. Delegacija se vraćala nakon posete Azerbejdžanu.

Nakon smrti Raisija, u zemlji su raspisani prevremeni izbori na kojima je pobedio Masud Pezeškijan.

ASANŽ NA SLOBODI

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je 25. juna oslobođen posle skoro 14 godina krivičnog gonjenja na Zapadu. Asanž je priznao je krivicu po jednoj tački optužbe pred američkim sudom u Sajpanu u zamenu za ukidanje svih drugih optužbi i slobodu, a po izlasku iz suda odleteo je za Australiju.

PRVI PUT U MEKSIKU ŽENA IZABRANA ZA PREDSEDNIKA

Meksiko je ove godine dobio prvu ženu predsednika u istoriji zemlje. Klaudija Šejnbaum je na izborima učestvovala kao kandidat vladajuće partije Morena (Nacionalni pokret obnove). Ona je ostvarila ubedljivu pobedu 2. jula sa gotovo duplo više osvojenih glasova od njenog rivala, opozicionog kandidata Sočitl Galvez.

PARLAMENTARNI IZBORI U BRITANIJI

U Velikoj Britaniji su 4. jula održani prevremeni parlamentarni izbori za Donji dom, na kojima je Konzervativna stranka pokazala najgori rezultat od sredine dvadesetog veka, a pobedila je Laburistička stranka. Pobedom laburista je okončana 14. godišnja vladavine konzervativaca, koji su na vlasti od 2010. godine.

ATENTATI NA TRAMPA

Prvi pokušaj ubistva Donalda Trampa odigrao se 13. jula, tokom predizbornog skupa u Pensilvaniji, kada je bivši predsednik SAD ranjen u uvo. U pucnjavi je poginuo jedan od učesnika skupa, a još dve osobe su ranjene. Napadač Tomas Metju Kruks je ubijen.

Drugi atentat na Trampa u nekoliko meseci dogodio se 15. septembra, kada je u golf klubu u Vest Palm Biču na Floridi došlo do pucnjave dok se Tramp nalazio na 500 metara od epicentra incidenta.

SKANDALOZNA CEREMONIJA OTVARANjA OLIMPIJSKIH IGARA

U Parizu je 26. jula održana skandalozna ceremonija otvaranja Olimpijskih igara. Događaj, koji je prvi put održan ne na stadionu, već u centru francuske prestonice, izazvao je pomešanu reakciju međunarodne zajednice. Konkretno, u domovini Olimpijskih igara, u Grčkoj, ceremonija se smatrala kolapsom civilizacije zbog činjenice da je akcenat stavljen na predstavnike seksualnih manjina (LGBT organizacija je priznata kao ekstremistička i zabranjena je u Rusiji).

Ruskim sportistima je bilo dozvoljeno da učestvuju na takmičenjima u neutralnom statusu.

IZRAELSKI SAJBER-NAPAD I EKSPLOZIJE PEJDžERA U LIBANU

Izrael je 17. septembra izveo veliki sajber-napad na libanski šiitski pokret Hezbolah, inicirajući eksplozije pejdžera, voki-tokija i raznih uređaja koji su prethodno uvezeni u Liban. Kako je saopšteno, u eksplozijama je poginulo najmanje 37 ljudi, uključujući i decu, a oko 3.000 je ranjeno. Izraelski napad je bio neselektivan i mnoge žrtve su civili.

URAGAN HELEN

Razorni uragan Helen pogodio je 26. septembra jugoistočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, a katastrofi je dodeljena najviša kategorija. Šteta je procenjena na rekordnih 200 milijardi dolara, što Helen čini uraganom koji je najviše u istoriji koštao SAD. Uragan je odneo živote više od 230 Amerikanaca, što ga čini najsmrtonosnijim uraganom zabeleženim na kopnu SAD od kada je Katrina pogodila zemlju 2005. godine.

SAMIT BRIKS-A U KAZANjU

Glavni grad Tatarstana je ove godine bio domaćin samita BRIKS-a i bez preterivanja se pretvorio u svetski geopolitički centar. Šesnaesti Samit BRIKS-a, koji je ključni događaj ruskog predsedavanja, održan je u Kazanju od 22. do 24. oktobra. Na Samitu je usvojena zajednička Kazanjska deklaracija.

MASOVNI UDAR IZRAELA NA IRAN

U noći 26. oktobra, Izrael je izveo vojnu operaciju na Iran. U njoj je učestvovalo više od 100 izraelskih aviona, uključujući lovce F-35, F-16 i F-15, vazdušne tankere i izviđačke avione, pokrivajući oko 1,5 hiljada kilometara. Udar na Iran je bila prva otvorena vojna operacija u istoriji za koju je Izrael zvanično preuzeo odgovornost.

SMRTONOSNA POPLAVA U ŠPANIJI

Od 29. oktobra do 16. novembra u španskoj Valensiji trajala je katastrofalna poplava, ocenjena kao najgora u proteklih 100 godina i najveća prirodna katastrofom u istoriji Španije. U posledicama katastrofe, prema zvaničnim podacima koje je objavio Madrid, poginulo je više od 222 ljudi. Mnoge opštine ostale su bez struje, vode i hrane.

TRAMPOVA POBEDA NA IZBORIMA

Republikanski kandidat Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima u SAD 5. novembra. On je prvi američki političar od 19. veka koji se vratio u Belu kuću posle četvorogodišnje pauze. Kandidat demokrata Kamala Haris priznala je pred svojim pristalicama poraz, a aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden razgovarao je sa Trampom i čestitao mu.

UDAR „OREŠNIKOM“ NA UKRAJINU

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 21. novembra da je Ukrajina 19. novembra izvršila napade na ciljeve u Kurskoj i Brjanskoj oblasti koristeći američke rakete dugog dometa „atakams“ i britanske rakete dugog dometa „storm šedou“.

Kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog oružja, Rusija je 21. novembra izvela kombinovani udar na ukrajinski vojno-industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku koji proizvodi rakete i oružje. U borbenim uslovima testiran je jedan od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa „orešnik“ sa balističkom hipersoničnom raketom bez nuklearnog punjenja.

PROGLAŠENjE I BRZO UKIDANjE VANREDNOG STANjA U JUŽNOJ KOREJI

Predsednik Jun Suk Jeol je šokirao državu početkom decembra uvođenjem vanrednog stanja kako bi se, kako je obrazložio, iskorenile „antidržavne snage“, optužujući opoziciju da parališe funkcije vlasti zahtevima za opoziv vlade i predloženim smanjenjem budžeta.

Njegovu odluku osudili su ne samo njegovi politički oponenti, već i vladajuća partija. Pod pritiskom političara i javnosti ukinuto je vanredno stanje u zemlji. Ubrzo nakon toga, 14. decembra, Narodna skupština Republike Koreje uspela je iz drugog pokušaja da opozove predsednika.

SMENA VLASTI U SIRIJI

Predstavnici oružane opozicije u Siriji objavili su u decembru na državnoj televiziji da su uspostavili kontrolu nad zemljom. Premijer Sirije Muhamed Gazi el Džalali rekao je da ostaje u zemlji, zajedno sa nekoliko ministara, te da ne zna gde se nalazi ministar odbrane, kao i da je uspostavio kontakt sa rukovodstvom oružane opozicije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je kasnije da je sirijski predsednik Bašar Asad, nakon pregovora sa nizom učesnika u sirijskom sukobu, odlučio da podnese ostavku na svoju funkciju i napustio Siriju, dajući instrukcije za mirni prenos vlasti. Rusija nije učestvovala u pregovorima. Asad je sa porodicom u Moskvi. Rusija im je pružila azil iz humanitarnih razloga. Ruski zvaničnici su u kontaktu sa predstavnicima oružane sirijske opozicije, čiji su lideri garantovali bezbednost vojnih baza i diplomatskih institucija Rusije na teritoriji Sirije.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

01. 01. 2025. u 16:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?

Svet

1 27

ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?

ZVANIČNA predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok o ruskim bazama u Siriji, podsetivši je na američke vojne baze u Nemačkoj.

03. 01. 2025. u 19:49

BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio

Društvo

0 15

BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio

GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.

03. 01. 2025. u 20:35