U SAD SE ODVIJA TRAMPISTIČKA REVOLUCIJA: Dr Aleksandar Dugin - Duboka država odbacila Bajdena

NEDOUMICA vlada i u Rusiji i svetu oko toga šta se se zaista dešava u SAD ? Reč je o revoluciji, kaže u svojoj opširnoj analizi za agenciju "RIA Novosti" Aleksandar Dugin, filozof, geopolitičar, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov i član Savetodavnog odbora predsednika Dume.

Tanjug

- Novoizabrani predsednik Tramp i grupa njegovih najbližih saradnika, pre svega strastveni Elon Mask , razvili su gotovo revolucionarnu aktivnost. Tramp još nije stupio na dužnost, to će se dogoditi 20. januara, ali Amerika i Evropa su već počele da se tresu. Ovo je ideološki i geopolitički cunami koji, iskreno, niko nije očekivao. Mnogi su očekivali da će se posle Trampovog izbora – kao što je delimično bio slučaj tokom prvog mandata njegovog predsedništva – vratiti manje-više konvencionalnoj politici... Tramp je revolucija – smatra Dugin.

On analizira kako je Tramp uopšte mogao da bude izabran, s bzirom na moć Duboke države u SAD koja predstavlja jezgro državnog aparata i ideološke i ekonomske elite usko povezane sa njim. Država, biznis i obrazovanje u Sjedinjenim Državama. Po njegovim rečima su jedinstven sistem komunikacionih spojenih sudova, kome pripradaju i tradicionalna američka tajna društva i klubovi, koji su ranije imali ulogu komunikacionih centara za elitu.

Foto Profimedia

- Ceo ovaj kompleks se obično naziva Duboka država. Istovremeno, dve glavne stranke – demokrate i republikanci – ne pokazuju se kao nosioci nekih posebnih ideologija, već izražavaju varijacije jednog ideološkog, političkog i ekonomskog kursa oličenog u Dubokoj državi… Posle Drugog svetskog rata, SAD su prošle kroz dve etape: eru Hladnog rata sa SSSR-om i socijalističkim logorom (1947–1991) i period unipolarnog sveta, odnosno „kraja istorije“ (1991–2024).

- U prvoj etapi SAD su bile ravnopravni partneri SSSR-u, a u drugoj potpuno su pobedile svog protivnika i postale jedina političko-ideološka svetska supersila (ili hipersila). Duboka država – a ne partije ili bilo koje druge institucije – postala je nosilac ove nepromenljive linije za svetsku dominaciju. Od 90-ih godina dvadesetog veka ova dominacija je počela da dobija karakter levoliberalne ideologije. Njegova formula je bila kombinacija interesa velikog međunarodnog kapitala i progresivne individualističke kulture. – objašnjava Dugin.

Foto RTRS

On ističe da je ovu strategiju je najpotpunije usvojila Demokratska partija SAD, a među republikancima su je podržali i predstavnici „neokona”, a da je izgledalo da su sve države i društva sveta usvojile američki model – političko predstavnička demokratija, kapitalistička tržišna ekonomija, individualistička i kosmopolitska ideologija ljudskih prava, digitalna tehnologija, zapadnocentrična postmoderna kultura.

- Duboka država u Sjedinjenim Državama je delila ovu agendu i delovala kao garant njenog sprovođenja. Već početkom 1990-ih, međutim, među američkim intelektualcima su počeli da se čuju glasovi koji upozoravaju da je ovaj pristup dugoročno pogrešan. Ovaj stav je najjasnije izrazio Semjuel Hantington, koji je predvideo „sukob civilizacija“, multipolarnost i krizu zapadnocentrične globalizacije. Umesto toga, on je predložio jačanje, a ne nagrizanje američkog identiteta, kao i ujedinjenje drugih zapadnih društava u okviru samo jedne – i to više ne globalne, već regionalne – zapadne civilizacije. Ali tada se činilo da je to samo preveliki oprez pojedinih skeptika. I Duboka država je u potpunosti stala na stranu optimista za „kraj istorije“, kao što je Hantingtonov glavni protivnik, Frensis Fukujama . Upravo to je objasnilo kontinuitet kursa uzastopnih predsednika SAD – Klintona, Buša, Obame (zatim sledi prvo Trampovo predsedavanje, što se ne uklapa u ovu logiku) i Bajdena. I demokrate i republikanci (Buš mlađi) izrazili su jedinstvenu političku i ideološku strategiju Duboke države: globalizam, liberalizam, unipolarnost, hegemoniju – piše Dugin.

Foto: Profimedia/Shutterstock/Ilustracija/Vikipedija

Međutim, globalistička dogma suočila se sa problemima početkom 2000-ih.

- Rusija je prestala da slepo prati SAD i počela da jača svoj suverenitet. To je postalo posebno uočljivo nakon Putinovog govora u Minhenu 2007, događaja u Gruziji 2008, a vrhunac je bilo ponovno ujedinjenje sa Krimom 2014. i posebno početak stvaranja Severnog vojnog okruga 2022. godine. Sve je to bilo potpuno suprotno planovima globalista. Kina je , posebno pod Si Đinpingom , počela da vodi nezavisnu politiku, imajući koristi od globalizacije, ali joj postavljajući snažnu barijeru čim je njena logika došla u sukob sa nacionalnim interesima i zapretila da oslabi suverenitet.

Sporadični protesti protiv Zapada rasli su u islamskom svetu, kako na nivou želje za većom samostalnošću, tako i u odbacivanju nametnutih liberalnih vrednosti. U Indiji su desničarski nacionalisti i tradicionalisti došli na vlast zajedno sa premijerom N. Modijem. Antikolonijalna osećanja u Africi su počela da rastu , a latinoameričke zemlje su počele da se osećaju sve više nezavisnim od Sjedinjenih Država i Zapada uopšte. To je dovelo do stvaranja BRIKS-a kao prototipa multipolarnog međunarodnog sistema, u velikoj meri nezavisnog od Zapada – navodi Dugin.

Američka duboka država tada se suočila sa dilemom: da li da se javno pravi da ne primećuje porast antagonističkih procesa a tajno da ih suzbija cenzurom informacija , ili da traži novi odgovor na njih, menjajući osnovnu strategiju. Kao dodatni problem globalista pojavio se Tramp, čiji je prvi predsednički mandat pokušali da objanse kao slučajnu nezgodu, tehnički kvar.

Foto: EPA

- Da, došao je na vlast na talasu populizma, oslanjajući se na one američke krugove koji su sve više shvatali neprihvatljivost globalističke agende i odbacivali vouk (levo-liberalni kodeks sa principima hiper-individualizma, rodne politike, feminizma, LGBT , poništavanje kulture, podsticanje migracija, uključujući i ilegalne, kritička teorija rase i tako dalje). Tada su ljudi u Sjedinjenim Državama prvi put počeli da govore o dubokoj državi. Sve veća protivrečnost je nastala između nje i osećanja širokih masa.

Ali u 2016-2020, Duboka država nije ozbiljno shvatila Trampa, a ni on sam nije imao vremena da sprovede strukturne reforme kao predsednik. Po završetku njegovog prvog mandata, Duboka država je podržala Bajdena i Demokratsku stranku, proguravši izbore i izvršivši neviđeni pritisak na Trampa, smatrajući da on predstavlja pretnju čitavom globalističkom unipolarnom kursu koji SAD prate već nekoliko decenija – objašnjava Dugin.

Međutim u periodu 2020-2024. stvari su se suštinski promenile, iako je Bajden, oslanjajući se na Duboku državu, pokušavao da dokaže da su svi nagoveštaji o krizi globalizma ništa drugo do „propaganda protivnika“, „delo Putina ili kineskih agenata“... i „ mahinacije unutrašnjih ekstremista“.

- Bajden je, oslanjajući se na vrh američke Demokratske partije i „neokonse“, pokušao da stvar predstavi na način da se ne radi o pravoj krizi, ne o problemima, ni o tome da je stvarnost sve više suprotna idejama i projektima liberalnih globalista. Insistirao je na potrebi povećanja pritiska na njihove ideološke protivnike: naneti strateški poraz Rusiji, zaustaviti regionalnu ekspanziju Kine (projekat „Jedan put – jedan pojas”), sabotirati BRIKS i druge trendove ka multipolarnosti, suzbijti populističke tendencije u SAD i Evropi, pa čak i eliminisati Trampa (pravno, politički i fizički). Otuda podsticanje terorističkih metoda i pooštravanje levoliberalne cenzure. U stvari, pod Bajdenom je liberalizam konačno postao totalitarni sistem – smatra Dugin. On naglašava da je Duboka država nastavila da podržava Bajdena i globaliste uopšte, a među njihove najznačajnije predstavnike u Evropi on ubraja Borisa Džonsona, Kira Starmera, Emanuela Makrona i Ursulu fon der Lajen.

Foto AP

- Strukture ultraglobalističkog Soroša su takođe postale izuzetno aktivne , ne samo da prožimaju sve evropske institucije, već i razvijaju besomučne aktivnosti na uklanjanju Modija u Indiji, na pripremi novih obojenih revolucija na postsovjetskom prostoru ( Moldavija , Gruzija, Jermenija ), da zbaci neutralne ili globalistima neprijateljske režime u islamskom svetu. Ali ovoga puta podrška globalista iz američke Duboke države nije bila bezuslovna, već uslovna. Bajden i njemu slični morali su da polože ispit kako bi dokazali da se sa globalizmom ne dešava ništa strašno i da je reč o tehničkim problemima koji se mogu rešiti uz pomoć nasilja – ideološkim, medijskim, ekonomskim, političkim i direktno terorističkim. Ali Bajden nije uspeo. Iz mnogo razloga. Putinova Rusija nije odustala i izdržala je pritisak bez presedana – sankcije, sukobe sa ukrajinskim terorističkim režimom, koji su podržale sve zapadne zemlje, izazove privredi i naglo smanjenje prodaje prirodnih resursa, odvajanje od visoke tehnologije...Kina takođe nije odustala i nastavila je trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama bez kritičnih gubitaka. Modi nije mogao da bude uklonjen tokom predizborne kampanje… I što je najvažnije: Tramp nije odustao, konsolidujući Republikansku partiju oko sebe u neviđenim razmerama, nastavljajući i čak radikalizujući populističku agendu. U stvari, oko Trampa se postepeno razvijala nezavisna ideologija. Njegova glavna teza bila je da je globalizam poražen, a njegova kriza nije kleveta neprijatelja ili propaganda, već stvarno stanje stvari – smatra Dugin.

On Trampovu pobedu smatra odlukom Duboke države da se vrati politici realizma i poratku temljnom američkom i šire, zapadnom identitetu, štop označava prekid eksperimante sa vouk kulturom i perverzijama.

- Jednom rečju, vratimo američku ideologiju na fabrička podešavanja ranog klasičnog liberalizma sa protekcionizmom i priličnom količinom otvorenog nacionalizma. Ovo je postao projekat MAGA - Učinimo Ameriku ponovo velikom. Upravo zato što je Tramp uspeo da odbrani svoju poziciju u horizontu američkog ideološkog prostora Duboka država nije dozvolila demokratama da ga eliminišu. Bajden je pao na ispitu i nikoga ni u šta nije ubedio – što znači da je Duboka država prepoznala realnost krize globalizma i starih metoda njenog širenja… Ovde je najvažnije sledeće: američka duboka država je, priznavši Trampa, shvatila objektivnu potrebu revizije globalne strategije SAD u ideologiji, geopolitici, diplomatiji i tako dalje. Od sada je sve podložno reviziji... Trampov trenutni mandat nije samo epizoda u smenjivanju demokrata i republikanaca koji se uglavnom drže iste linije, zaštićene i podržane od strane Duboke države bez obzira na rezultate partijskih izbora. Ovo je početak novog zaokreta u istoriji američke hegemonije. Ovo je duboka revizija njegove strategije, ideologije, dizajna i struktura... To znači potpuni raskid sa levim liberalizmom koji se poslednjih decenija etablirao u Sjedinjenim Državama – smatara Dugin.

Foto: EPA

On naglašava da Trampizam oštro i otvoreno odbacuje globalizam, odnosno razmišljanje na nivou čitavog čovečanstva kao jedinstvenog tržišta i kulturnog prostora, gde se granice između nacionalnih država sve više zamagljuju, a same te države postepeno ukidaju, prenoseći ovlašćenja na nadnacionalne vlasti (npr. u EU ).

- Globalisti smatraju da bi to uskoro trebalo da dovede do uspostavljanja Svetske vlade, kako direktno kažu Klaus Švab, Bil Gejts i Džordž Soroš. Svi ljudi na Zemlji postaju građani sveta (kosmopoliti) i dobijaju jednaka prava u kontekstu jedinstvenog ekonomskog, tehnološkog, kulturnog i društvenog okruženja. Alati za takav proces, ili „Veliko resetovanje“, mogu biti pandemija i ekološka agenda... Umesto toga, Trampizam insistira na očuvanju nacionalnih država ili njihovoj integraciji u civilizacije — barem u kontekstu zapadne civilizacije, gde je uloga Sjedinjenih Država da okupe Zapad oko sebe. Ali ovog puta da se ujedine ne pod okriljem liberalne globalističke ideologije, već pod patronatom samog Trampizma. Ovo veoma podseća na prvobitnu poruku S. Hantingtona, koji se zalagao za konsolidaciju Zapada u suprotnosti sa drugim civilizacijama. Generalno, to odgovara „realizmu“ u međunarodnim odnosima, koji priznaje nacionalni suverenitet i ne zahteva njegovo ukidanje. Posledica odbacivanja globalizma je kritika vakcinacije i zelene agende. U ovom slučaju, ličnosti kao što su Bil Gaejts i Džordž Soroš oličavaju čisto zlo. Trampisti se ništa manje oštro protive vouk probuđenoj ideologiji i njenoj rodnoj politici i legalizaciji perverzije, kritičke teorije rase, koja poziva prethodno potlačene narode da se osvete belcima, u podsticanju migracija, uključujući ilegalne, u poništavanju kulture i liberalnoj cenzuri, u postmodernizmu. Umesto ovih „progresivnih“ i antitradicionalnih vrednosti liberala, Trampizam poziva na okretanje tradicionalnim vrednostima (za SAD i zapadnu civilizaciju). Tako konstruišu ideologiju protiv vouk ideologije.

Foto Ilustracija Tošo Borković

Umesto rodne teorije više polova, proklamuju se samo dva prirodna pola. Transrodne osobe i LGBT zajednica se vide kao marginalizovane perverzije, a ne kao društvene norme. Feminizam i njegova besna kritika muškosti i patrijarhata se odbacuju, što znači da se maskulinitet i uloga muškaraca u društvu vraćaju na svoje centralno mjesto. Niko više ne treba da se izvinjava što je muškarac. Kritička teorija rase se zamenjuje rehabilitacijom bele civilizacije – ukazuje Dugin.

Trampisti se protive i levo-liberalnoj cenzuri.

- Pod maskom političke korektnosti i suprotstavljanja ekstremizmu, liberali su izgradili sveobuhvatan sistem manipulacije javnim mnjenjem, efektivno ukidajući slobodu govora, kako u mejnstrim medijima, tako i na društvenim mrežama koje kontrolišu. Svako ko se makar i malo usprotivio ili odstupio od levo-liberalne agende odmah je označen kao „krajnje desničar“, „rasista“, „fašista“ i „nacista“, i bio je predmet isključenja, deplatformisanja i pravnog uznemiravanja, uključujući lišavanje slobode. Cenzura je postepeno dobijala totalni karakter, a sam trampizam – zajedno sa drugim trendovima protivnika globalista (pre svega u Rusiji), kao i evropskim populističkim pokretima ili konceptima multipolarnosti – pokazao se kao njena neposredna meta. Liberalne elite su otvoreno posmatrale obične građane kao slaboumne i nesavesne elemente društva i redefinisale demokratiju ne kao „vladavinu većine“, već kao „vladavinu manjina“. Sve što se nije poklapalo sa levo-liberalnom agendom nazivalo se „lažnim vestima“, „putinovom propagandom“, teorijama zavere i opasnim ekstremističkim stavovima koji zahtevaju kaznene mere. Tako je zona prihvatljivog naglo smanjena, a sve što se razlikovalo od dogme budnog, ultralevog liberalizma, prepoznato je kao neprihvatljivo, proganjano i blokirano. To se odnosilo na sve odredbe liberalnog globalizma – rod, migracija, kritička teorija rase, vakcinacija i tako dalje. U stvari, liberalizam je postao totalitaran i potpuno netolerantan, a pod „inkluzivnošću“ je podrazumevao samo transformaciju ličnosti u liberala. Trampizam sve to radikalno odbacuje i zahteva vraćanje slobode govora, koja je poslednjih decenija postepeno potpuno ukinuta – kaže Dugin u analizi za RIA Novosti.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

AMERIKA ZABRANjUJE PAMETNE AUTOMOBILE SA KINESKOM TEHNOLOGIJOM: Automobili danas nisu samo čelik na točkovima – oni su kompjuteri

14. 01. 2025. u 19:17

Svet

0 2

ŠOK ODLUKA MIŠEL OBAME: Evo da li će bišva prva dama prisustvovati inauguraciji Donalda Trampa

14. 01. 2025. u 17:16

Svet

0 2

TRAMP ZAPRETIO: Planira da preuzme Grenland, Panamski kanal i pripoji Kanadu, evo i kako

14. 01. 2025. u 15:37

Svet

0 5

"POSTOJI SAMO JEDNA STRATEGIJA ZA KRAJ RATA" Tramp - Brzo se sastajem sa Putinom, znam da i on to želi

14. 01. 2025. u 08:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije