NEGATIVNO VREME SVAĐA FIZIČARE: Otkriće kanadskih naučnika pokrenulo večitu temu "vraćanja" u mladost

Čovek odvajkada priželjkuje da može da vrati vreme unazad, ili da ga bar zaustavi. Ako je verovati istraživanju naučnika sa univerziteta u Torontu Efraima Štajnberga i Danijele Angulo, "negativno vreme" zaista postoji.

Foto: Goran Čvorović

Fenomen da vreme može da se kreće od budućnosti ka prošlosti otkrili su istražujući interakcije između fotona, odnosno kvanta elektromagnetnog zračenja, i atoma. Mereći vreme apsorbcije emisije svetlosti došli su do zaključka da određeni intervali imaju negativnu vrednost.

Pri nekim istraživanjama u njihovoj laboratoriji fotoni su izlazili iz materijala pre nego što bi u njega ušli. To daje poptuno novi ugao dimenzijama na osnovu kojih se orijentiše ljudski rod.

Ovo otkriće izazvalo je dosta pažnje i u zapadnoj Evropi. Ovdašnji mediji ističu da bi to saznanje moglo da dovede do pometnje u dosadašnjim shvatanjima kvantne fizike i realnosti protoka vremena.

Istraživači su svoje otkriće nazvali "negativno vreme", kao logični zaključak sopstvenih opservacija.

Foto Pixabay free images

- Iako nam ovo otkriće još ne omogućuje da putujemo kroz vreme, niti menja postojeće fizičke zakone, jasno pokazuje kako kvantna mehanika potresa našu intuiciju – piše francuski sajt "Arme", specijalizovan za informacije iz vojnog domena, a prenosi i "Majkrosoft netvork".

Nisu svi impresionirani ovim pronalaskom. Pomenuti mediji prenose stav renomirane nemačke fizičarke Sabine Hozenfelder koja izražava skepticizam ističući da se radi o iluzionističkom konceptu i "raskoraku u fazama". Sve to je, ističe se, izazvalo i živu debatu u naučnom svetu, sa onima za i protiv.

- Naši podaci imaju uporište – poručuje Štajnberg, ali i spušta loptu rečima da on i njegova koleginica "ne pišu iznova čitavu fiziku".

Ipak, smatraju da njihovo otkriće ima ogroman potencijal i da može da napravi značajne pomake u kvantnoj informatici i teleportaciji.

Sve to će možda imati i uticaj na razvoj različitih teorija o tome kojom brzinom protiče vreme na planeti. U svetu danas postoji ceo jedan pokret koji smatra da je od Hrista do danas proteklo mnogo manje vremena i da istorijskim činjenicama i događajima može da se pokrije najviše 600 do 700 godina, a ne tri puta više koliko stoji u kalendaru, kao i da se neka identična dešavanja iz predanja ponavljaju u ranim i kasnijim vekovima, ali drugačije predstavljena.

Ova teorije bi mogle da se nadovežu i na već postojeću filozofsko-istorijsku teoriju "nove hronologije" koju su osamdesetih godina prošlog veka lansirali ruski matematičari Anatolij Fomenko i Gleb Nosovski. Oni su smatrali da se mnogi istorijski događaji podudaraju, da su biografije nekih vladara identične, a da su ekspanzija Aleksandra Velikog, invazija Mongola i turska osvajanja jedan isti događaj. Njihova teorija je da su egipatske piramide nastale pre samo 600 godina, a da je Hrist rođen 1152. godine.

Foto: pixabay

Klasično poimanje istorije zasnovano je na istraživanjima francuza Josifa Skaligera iz druge polovine 16. veka, a stav Fomenka i Nosovskog je da je cela koncepcija istorijskih događaja stvorena na jezuitskim konstrukcijama u 17. veku. Njihov stav odobravao je i čuveni šahista Gari Kasparov.

Pre njih, osnove ovakvog pogleda na svet postavio je ruski naučnik Nikolaj Aleksandrovič Morozov u prvoj polovini prošlog veka. I danas ova teorija ima pristalice u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, dok mejnstrim naučni svet do smatram zavereničkom teorijom.

I pored svega, javljaju se nova ozbiljna naučna istraživanja u kome se vreme posmatra kao relativna kategorija. Kao primer uzimaju se sećanja iz detinjstva u kojima su deca dugim satima čekala roditelje da dođu po njih u obdanište ili bila strpljiva previše dugo vreme da bi dobila željeni poklon. Isto to vreme značajno se ubrzava starenjem. To, kažu naučnici, nije samo subjektivni osećaj.

Foto Pixabay free images

Činjenica je da smo u detinjstvu svakodnevno doživljavali nova iskustva otrkivajući svet, a da su ona ređa starenjem što, po naučnicima, smanjuje i precepciju dužine protoka vremena i, s godinama, daje nam utisak da vreme brže prolazi.

- Vreme koje stvaramo je niz slika, odnosno odraz stimulansa koji dolaze iz čulnih organa. Brzina kojom se percipiraju promene u mentalnim slikama opada sa godinama zbog fizičkih karakteristika koje se menjaju kako starimo – istakao je američki istraživač rumunskog porekla Adrijan Bežan u prošlogodišnjoj studiji objavljenoj u akademskom časopisu "Juropijen Rivju".

Mnogi u 21. veku osećaju da se vreme ubrzava, i da dan ne traje 24 sata, nego manje, imajući u vidu da ne stignu da urade sve što su naumili. Oni realni i pragmatični savetuju im da ustanu ranije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije