BETOVEN NA 10, A DA VINČI NA STO EVRA: Evo kako će, po odluci Evropske centralne banke, da izgledaju monete EU

EVROPSKA Unija je odlučila da promeni izgled banknota zajedničke monete.

Foto: Shutterstock

U doglednoj budućnosti dizajn najtraženije valute na ovim prostorima biće, tako, drugačiji u odnosu na onaj na koji smo do sada navikli.

Evropska centralna banka je izabrala dve vrste motiva koji su ostali u konkurenciji. Jedan izbor je pao na eminentne ličnosti iz evropske kulture kao simbol zajedničkog nasleđa, a drugi na reke i ptice kao snagu različitosti.

Odluka je pred vikend pala na osnovu zaključka dve ekspertske grupe koje su se oslonile na ispitivanje javnog mnjenja među građanima EU izvršenog tokom leta 2023. godine i na kome je učestvovalo 365.000 ljudi. Takođe, osnov za odluku bili su i sastanci dve radne grupe iz decembra 2021. i marta 2022.  

- Veoma smo srećni što možemo da predstavimo motive inspirisane stvarnim životom koji odražavaju našu posvećenost Evropi i ističu njeno kulturno nasleđe i prirodno okruženje. Nove novčanice će simbolizovati naš zajednički identitet i raznolikost koja nas čini jakima – istakla je predsednica ECB Kristin Lagard.

Foto Shutterstock

Tema posvećena kulturi okuplja kroz vekove slavne evropske ličnosti koje su doprinele uzdizanju čitavog kontinenta i celog sveta. Obuhvataju period od šest vekova. Za lice su odabrani operska pevačica Marija Kalas (apoen od 5 evra), kompozitor Ludvig van Betoven (10), naučnica Marija Kiri (20), pisac Migel de Servantes (50), izumitelj Leonardo da Vinči (100) i austrijska pacifisktinja i prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu Berta fon Sutner (200).

Na naličju su ulični muzičari pred prolaznicima (5 evra), omladinski hor na festivalu (10), nastavnica pred đacima (20), čitaoci u biblioteci (50), crtači ulične umetnosti (100) i gradski park (200).

Kada je reč o prirodi i evropskim simbolima, odabrani su, za lice novčanica, izvor i vrabac u planinskom pejzažu (5 evra), vodopad i vodomar na jezeru (10), rečni kanjon i kolonija ptice pčelarice na litici (20), rečni meandri i bela roda u letu (50), ušće i ptica sabljarka nad barom (100) i morski pezjaž nad kojim leti bluna (200).

Na naličju su Evropski parlament (5), Evropska komisija (10), Evropska centralna banka (20), Sud pravde EU (50), Evropski savet (100) i Evropski finansijski sud (200).

Foto shutterstock.com

Sledeća etapa biće da Evropska centralna banka tokom ove godine odabere žiri koji će organizovati grafički konkurs na teritoriji cele EU. Dogodine će biti održana javna rasprava da bi se građani opredelili za jedan od predloženih modela, posle čega će biti doneta konačna odluka. Rešenja moraju da simbolizuju evropsko jedinstvo.

Pojavile su se i prve kritike. Tako je primećeno da odabrane ličnosti predstavljaju veoma mali broj zemalja u odnosu na broj članica. U komentarima građana koji su učestvovali u konsultacijama bilo je i onih koji su isticali da je ECB više trebalo da se usredsedi na stabilnost cena i borbu protiv inflacije, nego na kreiranje novih novčanica.

Prva serija evra izbačena je 2002. godine, a ona je progresivno od 2013. do 2017. zamenjena novima koje su sadržale ista grafička rešenja, ali su bile dodatno ojačane zaštitom i uzele u obzir prijem novih članica. Aktuelne novčanice reprezentuju mostove, građevine i lukove neodređenog oblika, mada neki podsećaju na zamišljene originale. Banknota od pet evra (sive boje) reprezentuje klasicizam, od 10 evra (crvena) romaniku, 20 (plava) gotiku, 50 (naranxasta) renesansu, 100 (zelena) barok i rokoko i 200 (žuta) arhitekturu 19. veka koja je koristila čelik i staklo.

Foto Shutterstock

UKINUTA PETSTOTKA

Evropska centralna banka je 2016. godine prestala s izdavanjem ljubičaste novčanice od 500 evra, u cilju borbe protiv pranja novca, utaje poreza i finansiranja terorizma. Štampane su sve do 2019, ali su trajno zadržale vrednost. Predstavljale su dizajn moderne arhitekture.

Preporučujemo

Svet

0 4

JEDNAKOST POSRĆE NA GRANICAMA "ŠENGENA": Jesu li žitelji ostatka Evrope građani drugog reda u odnosu na one iz EU i EEZ

02. 02. 2025. u 15:57

Kultura

0 1

KULTURA ZA SVE (NE)JEDNAKA: Polemika posle odluke Makrona da stranci van EU plaćaju skuplje ulaz u Luvr

31. 01. 2025. u 18:49

Svet

0 0

PREDSEDNICI SUDA NAMENILI METAK! Pretnje smrću tužiocima u procesu protiv Marin Le Pen

30. 01. 2025. u 13:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije