IZBORI U NEMAČKOJ: Više od 59 miliona Nemaca danas bira novi saziv parlamenta

DANAŠNjE parlamentarne izbore, nemačka nacija dočekuje podeljena i dan danas geografski, ideološki, ali i generacijski. Ovaj treći jaz dominira i kada bi među biračima brojčano pretegli oni između 18 i 29 godina starosti, najviše poslanika u Bundestagu, dobila bi Levica, kao i Zeleni. Budući da nije tako, analitičari ističu da će odlučiti stariji, pa se očekuje trijumf demohrišćana (CDU) i desnih suverenista, Alternative za Nemačku (AfD).

Foto: Profimedia

Karakteristično je i da među mladima, uprkos njihovom značajnom političkom odstupanju od starijih sunarodnika, AfD tek neznatno zaostaje za svojim rejtingom u ukupnoj nemačkoj populaciji. Levica se hvali rekordnim brojem članova, od oko 81.200, što je više nego ikada ranije, od njenog osnivanja 2007. Kao razlog za to, vrh stranke vidi mobilizaciju partije u predizbornoj kampanji, ali još više strah širom Nemačke od pomeranja udesno. "Levica raste i privlači sve više ljudi koji žele poštenu politiku", smatra lider, Jan van Aken. Najnovije istraživanje pokazuje da ljudi veruju da se na Levicu mogu osloniti, pa će, iako su je mnogi unapred otpisali, po svemu sudeći, ponovo ući u Bundestag.

Prevremeni izbori raspisani su umesto redovnih na jesen, posle, doduše očekivanog, raspada vladajuće "semafor koalicije" odlazećeg kancelara Olafa Šolca. Njegova Socijaldemokratska partija (SPD), postigla je znatno lošiji rezultat među glasačima svih starosnih grupa, pa je u najnovijim anketama inkasirala tek 15 odsto! Slede liberali (FDP), koji se "klackaju" između četiri i pet procenata u borbi za ulazak u Bundestag i najmlađa nemačka stranka Savez Sare Vagenkneht (BSV) sa četiri, što će je, ako na tome ostane, ostaviti pred skupštinskim vratima.

Izrazito jak prodor Levice među mlade birače, evidentan je kad se uporede postizborne ankete za prošle savezne izbore, 2021. Uzlazni trend u ovoj starosnoj grupi beleži i AfD, dok liberali u očima mladih gube na značaju. Na prošlim izborima, najjača snaga i među mladima, bili su konzervativni članovi CDU i sestrinske CSU, koja postoji samo u Bavarskoj, dok je SPD bio na drugoj poziciji.

Svetski mediji ističu da među Nemcima i te kako postoji strah od sutrašnjice i da su se, u odluci za koga da glasaju, birači rukovodili stranačkim stavovima u ključnim pitanjima, od imigracije do ekonomskog šlajfovanja, oličenog u nedostatku investicija u posrnuli transport, energetiku, stanovanje, obrazovanje i zdravstvenu infrastrukturu...

Analitičari ocenjuju da su se tokom deceniju i po vladavine bivše kancelarke Angele Merkel, dakle u periodu koji se smatra sinonimom za ekonomski uspeh, bezbednost i političku stabilnost u najvećem delu države, ulevo pomerili krupni segmenti nemačkog društva. Razlog tome leži u činjenici da je Merkelova sve više prihvatala ideje levog centra i donosila odluke da napusti nuklearnu energiju, proširi državu blagostanja i otvori državne granice za izbeglice, tokom migrantske krize bez presedana u Evropi, 2015. godine. Sada, kad je jeftin gas iz Rusije presušio, zbog čega su na mukama podjednako i industrija i domaćinstva, država se suočava sa trećom uzastopnom godinom recesije. Sve to umnogome je promenilo raspoloženje birača. SPD, tradicionalna snaga levog centra, pretrpela je najveći pad popularnosti. Alijansa desnog centra CDU/CSU, ubedljivo vodi sa 32 odsto, dok je antiimigraciona i evroskeptična Alternativa porasla na više od petinu, što je čini drugom najjačom strankom.

Nešto više od dve trećine birača (69 odsto) zna za koga će da glasa, a gotovo svaki peti (18 odsto) razmišlja o tome da uopšte ne izađe na izbore, ili se još nije odlučio koga će da zaokruži. Kandidata demohrišćana za kancelara, Fridriha Merca, podržava 34 odsto birača. Svaki četvrti ispitanik smatra Šolca dobrim izborom za kancelarsku poziciju. Pre no što je 2021. preuzeo dužnost, dvostruko više, 51 odsto birača, verovalo je da će biti dobar kancelar. Kandidata Zelenih Roberta Habeka, takođe, podržava četvrtina anketiranih, dok svaki peti birač (19 odsto), daje podršku Alis Vajdel, kandidatkinji AfD. Međutim, većina ispitanika za sva četiri kandidata izjavljuje da ne bi bili dobri kancelari, što je svojevrsni presedan, primer kakav nije zabeležen ni na jednim izborima za Bundestag. 

Preporučujemo

Svet

0 3

"EVROPLjANI SU SAMI KRIVI ZA ODNOSE SA SAD" Putin: Mi se tu ne mešamo

19. 02. 2025. u 15:39

Svet

0 15

ILON MASK BEZ MILOSTI DEMOLIRAO ZELENSKOG "Predsednik" Ukrajine se od ovoga neće oporaviti

22. 02. 2025. u 20:36

Ekonomija

0 12

GASTARBAJTERIMA DAJU 7.000 EVRA DA DOĐU U SRBIJU I POKRENU BIZNIS: Novac čak ne moraju ni da vrate, a evo do kad je rok za prijave

22. 02. 2025. u 19:47 >> 20:22

Svet

0 2

OD PILOTA F-16 DO GLAVNOG "TRAMPOVOG" GENERALA: Ko je Den Kejn za koga predsednik SAD lično garantuje?

22. 02. 2025. u 21:38 >> 21:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije