MOGU LI SE NA VREME OBNOVITI BRITANSKE ORUŽANE SNAGE? Šta je uništilo vojsku Ujedinjenog Kraljevstva?

VLADA Velike Britanije povećava izdatke za odbranu kako bi pomogla u jačanju evropskih snaga protiv Rusije - ali decenije smanjenja finansiranja i problemi sa regrutacijom su uništili britanske oružane snage.

Foto: EPA

Britanski premijer Keir Starmer najavio je veliko povećanje budžeta za odbranu Ujedinjenog Kraljevstva, podižući ga sa sadašnjih 2,3% na 2,5% BDP-a počevši od 2027. Povećanje potrošnje biće plaćeno smanjenjem britanskog budžeta za međunarodnu pomoć, čije je očuvanje bila glavna obaveza prethodnih vlada.

Dugoročno, rekao je Starmer, povećanje potrošnje će dovesti britansku potrošnju za odbranu na 3% BDP-a. Ta cifra je manja od 5% koje je američki predsednik Donald Tramp sugerisao da partneri iz NATO-a treba da izdvajaju budžet za odbranu, ali se vlada Velike Britanije nada da će dodatni izdaci ublažiti deo njegovog prezira prema alijansi, kao i da pojača britansku podršku posebno Ukrajini. 

Foto: Shutterstock

Najavljujući novu potrošnju, Starmer je rekao da je invazija Ukrajine okončala eru mira u Evropi koja je počela padom Berlinskog zida i apelovao na britansku javnost da shvati da je odbrana Ukrajine i Evrope neodvojiva od unutrašnje bezbednosti.

- Verujem da sada moramo da promenimo naš pristup nacionalnoj bezbednosti kako bismo bili spremni da odgovorimo na izazove našeg nestabilnog sveta - rekao je on u govoru.

- Razlog za to je direktan: Putinova agresija ne prestaje u Ukrajini. Ruski špijunski brodovi prete našim vodama. Ruski avioni ulaze u naš vazdušni prostor. Ruski sajber napadi su pogodili naš NHS. A pre samo sedam godina, došlo je do ruskog napada hemijskim oružjem usred bela dana na ulicama Solsberija. Ne možemo se sakriti od ovoga - rekao je Starmer.

- Znam da su ljudi osetili uticaj ovog sukoba kroz rastuće račune i cene. Ali ako Ukrajina ne bude pravilno zaštićena od Putina, onda će Evropa postati samo nestabilnija — a to će nas još više povrediti - dodao je on.

Foto Tanjug/AP

- Dalje, velika lekcija naše istorije je da tirani poput Putina reaguju samo na snagu. Tako da sam danas najavio najveće održivo povećanje potrošnje za odbranu od kraja Hladnog rata - zaključio je Starmer.

Neposredno pre nego što Starmer otputuje u Vašington da se sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, čija se administracija sve više slaže sa Kremljom o budućnosti Ukrajine, ova objava je naširoko pozdravljena u Velikoj Britaniji.

Međutim, specifičnosti se već kritikuju. Premijerovu tvrdnju da će povećanje imati porast od 13,4 milijarde funti (16,1 milijardu evra) na godišnjem nivou već je odbio njegov sopstveni sekretar odbrane, koji je u intervjuu za Bi-Bi-Si priznao da bi prava suma gotovine, uzimajući u obzir inflaciju, bila „nešto preko 6 milijardi funti“. 

I više od toga, nejasno je da li će i kako će se ova figura pozabaviti dubljim problemom: dugotrajnom atrofijom britanskih vojnih mišića u svim njenim snagama, za koju se nekoliko uzastopnih vlada pokazalo da nije u stanju ili da nije motivisano da se okrene.

Za šta je to dobro?

Visoki britanski odbrambeni zvaničnici i političari već neko vreme upozoravaju da je vojska u teškom stanju, a neki su i dalje zabrinuti da je čak i nova potrošnja znatno manja od onoga što bi bilo potrebno Velikoj Britaniji i Evropi da održe mir u Ukrajini — a još manje da vode veliki kopneni rat sa Rusijom.

Govoreći za Bi-Bi-Si dan nakon Starmerove objave, bivši šef britanskih oružanih snaga, general Dejvid Džulijan Ričards, rekao je da je britanska vojska, iako mu je drago što vidi da se nova investicija pokreće, bila veoma ispražnjena. 

- Kada sam komandovao oklopnom brigadom sredinom 90-ih, imao sam 120 tenkova, 24 velika artiljerijska oruđa, dva oklopna pešadijska bataljona i još mnogo toga“, objasnio je Ričards. 

- Danas nemaju toliko koliko im je na raspolaganju u britanskoj vojsci, a u Nemačkoj je tada bilo pet takvih brigada - dodao je on.

Foto: printskrin jutjub

- Cela vojska ima manje artiljerijskih oruđa, na primer, nego što sam ja imao u svojoj jednoj brigadi 90-ih godina. Kraljevska mornarica — još 1981. godine (tadašnji ministar odbrane) Džon Not planirao je da smanji veličinu flote razarača i fregata na 55, i došlo je do negodovanja. Dogodili su se Foklandi i nakratko je stalo“, rekao je Ričards. 

- Danas, nažalost, mornarica ima sreće da izvuče 12 takvih brodova na more. RAF je mnogo manji i nema neke ključne sposobnosti. Tako da smo zaista veoma izdubljeni - zaključio je on.

Pa ipak, za razliku od nekih drugih velikih sila sa nedovoljno osoblja i nedovoljno opremljenom vojskom, UK je nedavno rasporedila trupe i sredstva u velike sukobe, a ne samo u mirovne misije. Pa kako je došlo do ovoga?

Sa prvim decenijama veka obeleženim iscrpljujućim angažmanima u Avganistanu i Iraku, kombinovane oružane snage suočavaju se sa ozbiljnom krizom regrutovanja. Napori angažovanja spoljnih saradnika 2010-ih doveli su do značajnog manjka u odnosu na ciljeve zapošljavanja, a 2023. godine tadašnja vlada je potvrdila da će redovi obučenih redovnih biti smanjeni na 73.000. Početkom prošle godine, analiza Tajmsa pokazala je da će do 2030-ih, na osnovu trenutnog trenda, snaga biti 52.000 pripadnika — što je pad od 40% u odnosu na 2010. 

Zamoljeno za komentar, Ministarstvo odbrane je za Euronevs rekao da su njegovi napori da poboljša regrutaciju usmereni na „smanjenje birokratije“.

- Ova vlada je nasledila krizu regrutovanja, sa ciljevima koji su se propustili svake godine u poslednjih 14 godina i preduzima odlučne mere da zaustavi dugoročni pad broja - rekao je portparol. 

- Iako postoje pozitivni znaci povećanja broja koji se pridružuju Oružanim snagama i manje ljudi koji odlaze, ima još mnogo toga da se uradi. Ova vlada je posvećena određivanju regrutacije, a mi smo već dali osoblju najveće povećanje plata u decenijama, ukinuli 100 zastarelih politika regrutovanja i usvojili zakon kroz Donji dom za uvođenje novog komesara oružanih snaga kako bi se produžio radni vek - dodao je portparol.

Foto: profimedia

Vojna elitna jedinica SAS, na primer, pod intenzivnim je nadzorom nakon što je jedan viši uzbunjivač naveo da su „odmetničke“ trupe kojima je komandovao ubile avganistanske zatvorenike. Njegova pritužba dovela je do velike istrage i objavljivanja hiljada dokumenata koji daju sliku užasnog zlostavljanja koje potencijalno predstavlja ratne zločine — kao i višestruke propuste da se istraže optužbe koje su dostavljene civilnoj vladi. 

Portparol Ministarstva odbrane rekao je za Euronevs da je vlada posvećena podršci istrazi u Avganistanu, da „nema mesta maltretiranju, uznemiravanju ili diskriminaciji u vojsci“, kao i da je vlada „potpuno posvećena sprovođenju reformi koje su potrebne za suzbijanje neprimerenog ponašanja i pozivanje ljudi na odgovornost“. 

- Već smo napravili niz izmena, uvodeći politiku nulte tolerancije na seksualno uznemiravanje, uspostavljajući Jedinicu za brigu o svjedocima žrtava i osiguravajući snažne sankcije za rješavanje neprihvatljivog ponašanja. Ali prepoznajemo da ima još mnogo posla - dodali su oni.

Brojna otkrića poslednjih godina ne doprinose atraktivnom putu u karijeri, a nedavni počeci trenutnog obračuna sa britanskom imperijalnom istorijom nisu poboljšali privlačnost vojske za mlađe Britance koje treba da regrutuje. 

Foto: Jutjub/MilitaryCorner/BackStageProd

Upečatljiv incident dogodio se tokom predizborne kampanje prošlog leta, kada je tadašnji premijer Riši Sunak izneo mogućnost uvođenja obaveznog državnog služenja. Iako bi predlog uključivao nevojne opcije, strah da bi vlada mogla da primeni nešto što liči na regrutaciju po prvi put od 1960. naišao je na ogorčenje velikog dela biračkog tela.

Igranje nadoknade

U ovom kontekstu, najava vlade o velikom povećanju potrošnje na odbranu postavlja očigledno pitanje na šta će se novi novac potrošiti, koliko brzo se novi materijal može kupiti ili izgraditi i koga će vojska moći da regrutuje da ga koristi. Bez obzira na odgovore, vremena je malo. 

Budući da Tramp postaje kritičan prema Ukrajini i suočava se sa optužbama Kijeva da efikasno podržava narativ ruske vlade o njenoj trogodišnjoj invaziji, Evropa se trudi da odgovori, kako zbog Ukrajine, tako i da dokaže da može da obezbedi sopstvenu bezbednost u slučaju da Tramp napusti ulogu SAD kao krajnjeg evropskog bezbednosnog garanta. Za glavne sile koje doprinose odbrani Ukrajine, cilj je da se brzo dođe do zajedničkog evropskog bezbednosnog odgovora Rusiji koji može u najmanju ruku da pruži kredibilno sredstvo odvraćanja od budućeg sukoba sa Kremljom.

Tanjug

Ali različiti rani predlozi o slanju evropskih trupa u Ukrajinu u nekom svojstvu tek treba da se spoje u konkretan predlog uz multinacionalnu podršku — i kako je Dejvis rekao za Bi-Bi-Si, obim zadatka se ne sme potceniti, s obzirom na ponašanje i namere Rusije. 

- Sam predsednik Zelenski je prvobitno rekao 100.000-200.000 vojnika. Onda ih morate rotirati - rekao je on. 

- Ideja da ćete poslati nekoliko mirovnjaka u beretkama da uverite Ukrajince, mislim da je sumorna.

Umesto toga, on je predložio da neophodno jačanje kapaciteta treba usmeriti ka samoj Ukrajini. 

- Moramo da budemo veoma odrasli u vezi sa ovim i da živimo u granicama onoga što je zapravo fizički i vojno moguće, a ne onoga što bi naši politički lideri ponekad želeli da urade - rekao je Dejvis.
(Juronjuz)

BONUS VIDEO:

OTKAZANI AVIOLETOVI: Širom Velike Britanije došlo je do obustave avio-saobraćaja

Preporučujemo

Panorama

0 2

UKRADENA ZLATNA WC ŠOLjA NIKADA NIJE PRONAĐENA: Vredna 2,8 miliona funti nestala sa britanske izložbe

25. 02. 2025. u 19:42

Svet

0 0

PARAVOJNE GRUPE U IRSKOJ I DALjE AKTIVNE: Britanska i Vlada Irske razmatraju kako da podstaknu raspuštanje

25. 02. 2025. u 18:46

Svet

0 1

USAID SA BRITANSKIM AKCENTOM: Otkrivena prevara u vezi sa stranom pomoći FCDO

10. 02. 2025. u 19:03

Svet

0 0

ALARMANTANO, NASILjE NAD ŽENAMA POSTAJE SVE GORE: Ozbiljan i rastući problem silovanja i seksualnog napada na žene u Velikoj Britaniji

02. 02. 2025. u 20:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije