JEDNOMESEČNO PRIMIRJE VISI U VAZDUHU: Zapelo oko francusko-britanskog predloga za prekid vatre u Ukrajini

Evropski saveznici pokušavaju da podrže Ukrajinu u sticanju "jače pozicije" u pregovaračkom procesu, a jedan od poteza u ovom pravcu je i predlog jednomesečnog primirja na kome zajedničkim snagama rade Pariz i London i koji još nije dobio zvanične obrise.

Foto Tanjug/AP/Justin Tallis

Francuski predsednik Emanuel Makron je preko stranica "Figaroa" obrazložio detalje. Istakao je da se predlog odnosi na mesec dana primirja u vazduhu, na moru i energetskoj infrastrukturi. Prednost takvog pragmatičnog primirja ograničenog na vodu i vazduh po Makronu je što bi to bilo merljivo, za razliku od borbi na tlu koje je mnogo teže kontrolisati.

- Treba biti svestan da je front danas dugačak koliko i rastojanje između Pariza i Budimpešte. U slučaju primirja, bilo bi teško proveriti da se situacija na frontu poštuje – kazao je francuski šef države.

Zvanični London je, međutim, poručio da u ovom trenutku još nema dogovora s Parizom oko ovog primirja.

- Nema sporazuma oko nečega što bi ličilo na obustavu vatre. Ali, radimo zajedno s Francuskom i našim evropskim saveznicima da bismo utvrdili puteve koje ćemo slediti da u cilju dobijanja trajnog mira u Ukrajini – istakao je britanski podsekretar za oružane snage Luk Polard.

Francuski mediji ističu da se zbog toga ovaj francusko-britanski plan polako pretvara u isključivo francuski predlog. Oni optimističniji kažu da između Pariza i Lodnona postoji razmimiolaženje u domenu komuniciranja prema javnosti, ali da razgovori između dve prestonice na tu temu dalje traju i da se nalaze u radnoj fazi.

Ukrajinici su podeljeni oko ovog predloga, a skepticizam provejava pre svega zbog toga što bi sa takvom idejom morali najpre da se slože Rusi. Drugim rečima, misle da se pravi "račun bez krčmara".

Makron je takođe poručio da planira razmeštanje trupa na ukrajinskom tlu "kada mir bude potpisan". Evropljani, ali i Ukrajinci, insistiraju na ovoj stavki, zarad bezbednosnih garancija, da bi se, iz njihovog ugla, Rusija sprečila za eventualne dalje slične akcije na Starom kontinentu.

Iz Rusije su najpre stizale informacije da se protive bilo kakvom razmštanju snaga zemalja koje pripadaju NATO, ali je američki predsednik Donald Tramp kasnije, posle razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao da bi Moskva mogla da prihvati ulazak mirovnih kontigenata u Ukrajinu s vojnicima iz država članica EU.

- Hoćemo mir. Ne želimo ga po svaku cenu, bez garancija – kazao je Makron i poručio da neće biti evropskih trupa na ukrajinskom tlu u sedmicama koje slede.

Šef francuske države je istovremeno pozvao članice EU da dodatno investiraju u evropsku odbranu, do visine od, kako je istakao, tri do tri i po odsto BDP. Ostavljen od Trampa na cedilu, ostatak NATO mora da se brine sam za sebe, a svi su svesni da će to morati da ide kroz mnogo veća ulaganja nego do sada.   

- U poslednje tri godine Rusi izdvajaju deset odsto za obranu. Treba, dakle, da se pripremimo – istakao je francuski šef države.

Finansiranje naoružavanja evropskih zemlja biće, po Makronovim rečima, ključna tema predstojećeg vanrednog evrpskog samita u četvrtak u Briselu. Stav francuskog predsednika je da bi Evropska komisija trebalo da odobri sredstva kroz kohezioni fond i druge fondove koji su ostali neiskorišćeni, kao i da se sredstava ozbezbede ili kroz zajedničko zaduživanje ili kroz evropski mehanizam stabilnosti kojim se priskače u pomoć zemlji s finansijskim problemima, procenivši da bi u te svrhe u prvom trenutku trebalo investirati 200 milijardi evra u naoružavanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije