"TREBA NAM NUKLEARNO ORUŽJE" Nemačka i Poljska kreću u akciju koja je do sad bila nezamisliva

DRAMATIČAN zaokret u spoljnoj politici američkog predsednika Donalda Trampa podstakao je Evropu na hitno razmatranje novih bezbednosnih rešenja, a u Nemačkoj je pokrenuo debatu o nuklearnom naoružanju – što je Vašington godinama pokušavao da spreči, piše The Wall Street Journal.

Foto: Profimedia

Budući nemački kancelar Fridrih Merc, lider demohrišćana, izjavio je da bi Nemačka trebalo da pokrene razgovore o proširenju francuskog i britanskog nuklearnog štita na celu Evropu. Na pitanje Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung da li bi Nemačka trebalo da ima sopstveni nuklearni arsenal, Merc je odgovorio: „Danas za tim nema potrebe.“ WSJ ističe da time ovu opciju nije isključio.

Ovaj stav je usledio nakon što je Tramp objavio da više neće slati vojnu i obaveštajnu pomoć Ukrajini i okrenuo se saradnji sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je u Evropi izazvalo osećaj napuštenosti.

Četiri opcije za Nemačku

Za razliku od Francuske i Velike Britanije, Nemačka se oslanjala na američke vojne baze na svojoj teritoriji. Nemačka je potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i ugovorom o ponovnom ujedinjenju obavezala se da neće posedovati nuklearno oružje. Trenutno, američke taktičke nuklearne bojeve glave su stacionirane u vazdušnoj bazi Bičel, a nemačke vazdušne snage bi ih koristile samo u slučaju naredbe iz Vašingtona.

Iako SAD nisu objavile planove za povlačenje svojih trupa iz Evrope, Tramp je već pokušao da to uradi tokom prvog mandata. Prema analitičaru Kristijanu Melingu iz Fondacije Bertelsman, Nemačka sada ima četiri opcije:

• Očuvanje američkog nuklearnog odvraćanja u Evropi
• Preuzimanje američkog arsenala u Evropi od strane evropskih zemalja
• Kombinacija ove dve varijante
• Pokušaj da se američko povlačenje nadoknadi konvencionalnim evropskim snagama

Meling upozorava da su sve ove opcije veoma rizične.

Makronova ponuda i francusko-britanski nuklearni štit

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je početak strateške rasprave o proširenju francuskog nuklearnog štita na evropske saveznike. Makron je i ranije predlagao slične razgovore, ali ih je Nemačka ignorisala.

Foto: Profimedia

Makron je ponovio da je Francuska spremna da upotrebi svoje nuklearno oružje radi zaštite evropskih partnera. Francuska i Velika Britanija već poseduju minimalno nuklearno odvraćanje, ali su uvek računale na podršku SAD.

Nemački politolog Maksimilijan Terhale predložio je još prošle godine da Nemačka ponudi SAD-u otkup oko 1.000 neaktivnih strateških nuklearnih bojevih glava, čime bi Berlin dobio sopstveni nuklearni arsenal.

Nemačka ukida ograničenja na vojnu potrošnju

Budući nemački kancelar Fridrih Merc dogovorio se sa koalicionim partnerima da Nemačka odustane od dugogodišnjeg ograničenja naduženja u vojne svrhe.

Konzervativni poslanik Tomas Silberhorn izjavio je da je Rusija već preti nuklearnom eskalacijom.

„Mi, Evropljani, moramo shvatiti ovu pretnju ozbiljno i suočiti se sa njom nuklearnim odvraćanjem. Do sada su tu ulogu igrale SAD, ali sada razgovaramo o tome da li možemo to organizovati na evropskom nivou, u saradnji sa Francuskom i Velikom Britanijom,“ poručio je Silberhorn.

Poljska želi nuklearno oružje

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da bi Poljska bila sigurnija kada bi posedovala sopstveni nuklearni arsenal.

- Danas je jasno da bismo bili bezbedniji kada bismo imali sopstveno nuklearno oružje, to je nedvosmisleno. U svakom slučaju, put do toga bi bio veoma dug i morao bi da postoji konsenzus - rekao je Tusk.

Poljska ove godine planira da izdvoji 4,7% BDP-a za odbranu, što je najveći procenat u NATO-u. Tusk je poručio poslanicima da bi vojni budžet trebalo da se poveća na 5% BDP-a.

Obraćajući se parlamentu, Tusk je izjavio da želi snažnu i brojnu vojsku. Podsetio je da ukrajinska vojska ima 800.000 vojnika, a ruska oko 1,3 miliona, te da Poljska mora da poveća svoje vojne kapacitete.

Plan je da poljska vojska, uključujući rezerviste, dostigne broj od 500.000 vojnika umesto trenutnih 200.000.

Foto: Tanjug AP

„Pokušaćemo da pripremimo model do kraja godine kako bi svaki odrasli muškarac u Poljskoj bio obučen u slučaju rata, tako da ta rezerva bude adekvatna potencijalnim pretnjama,“ rekao je Tusk.

Pored formiranja rezervnog sastava, predviđena je intenzivna obuka rezervista, kako bi u slučaju potrebe mogli odmah da reaguju. Tusk je dodao da bi i žene mogle da prođu vojnu obuku, ali je naglasio da je „rat i dalje u većoj meri u domenu muškaraca“.

Razmatranje francuskog nuklearnog štita

Poljska pažljivo razmatra francuski predlog o uključivanju Evrope pod svoj nuklearni štit. Tusk je istakao da je od velike važnosti razumeti šta to znači u pogledu ovlašćenja i kontrole nad nuklearnim sposobnostima.

Takođe je podsetio da je Ukrajina napadnuta nakon što se odrekla svog nuklearnog arsenala, što poljski zvaničnici vide kao upozorenje.

Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Poljska je značajno povećala vojnu potrošnju i sklopila ugovore o kupovini naoružanja u vrednosti od 20 milijardi dolara.

Poljska nabavlja:

• 250 borbenih tenkova M1A2 Abrams
• 32 lovca F-35
• 96 helikoptera Apache
• Projektile Javelin
• Artiljerijske raketne sisteme

Osim toga, Poljska je od Južne Koreje kupila tenkove K2 i lake borbene avione FA-50.

Ove mere pokazuju da se Poljska priprema za sve scenarije, uključujući mogućnost nuklearnog odvraćanja.

(Jutarnji)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije