DA RADE MANJE, ZARAĐUJU VIŠE, I DA SVE BUDE PO NJIHOVOM: Deviza generacije Z - "leba bez motike"

RAVNOTEŽA na terazijama obaveza i prava, za generaciju Z, drastično se poremetila u korist prava. Samo po sebi to i ne bi bilo loše, mladi bi živeli bolje uz manje truda, ali, gubitak balansa u životu, koji ovaj poremećaj neizbežno sa sobom donosi, mogao bi da im napravi veliki problem, naročito prilikom razgovora za novi posao.

Radionica

S druge strane, ostale generacije, mogle bi da usvoje deo razmišljanja Z-ovaca, pa bi i njima bilo bolje. Poslodavci bi, s druge strane, morali da stave prst na čelo i shvate da ako žele da privuku i zadrže mlade talente, ne mogu da im ponude samo "uzmi ili ostavi".

Najnovije studije u Nemačkoj pokazuju da rođeni između 1996. i 2010. godine, hoće da rade manje, a da zarađuje više, te u skladu sa tim zauzimaju i stav prema svojim poslodavcima i preuzimaju inicijativu. Kako je objavio nemački "Fokus onlajn", razmišljanja te generaacije mogla bi da se izraze izjavama "Želim karijeru, ali honorarno", "Želim da radim, ali bez pritiska da nastupam", "Želim uspeh, ali bez stresa". Ostalima ovo zvuči kao šala, ali za Z-ovce, to je realnost i više nego vidljiva na intervjuima za posao. To je, zapravo, standard među mladima i u pogledu sticanja sredstava za život, dakle, egzistencijalne muke, daleko su od onih koje su mučile prethodne generacije.

Pripadnici ovih uzrasta imaju neverovatno visoka, ponekad apsurdna, očekivanja prema (potencijalnim) poslodavcima po pitanju plate, dana odmora, ravnoteže između posla i privatnog života, fleksibilnosti i rada od kuće. Osim toga, navodi Fokus, "kompanija u kojoj rade, mora davati makar kakav doprinos socijalnoj pravdi, održivosti i spasavanju planete", inače je oni neće smatrati mestom vrednim da u njemu rade. A ove generacije žele promene i to fleksibilne modele radnog vremena, spremnost na prihvatanje novih tehnoloških rešenja, ukidanje krutih hijerarhijskih struktura i transparentnost u procesima donošenja odluka.

Oni razmišljaju drugačije i imaju druge prioritete. Posebno se brinu o ravnoteži između poslovnog i privatnog života. Na pitanje: "Živim li da bih radio, ili radim da bih živeo?" oni jasno biraju ovu drugu opciju, piše Dojče vele. Konflikti unutar firmi, već su poprimili takve razmere da mnoge angažuju dobro plaćene spoljne savetnike, čiji je glavni cilj da posreduju u sporovima i objasne starijima kako razmišlja generacija Z.

Nasuprot takvim stavovima, kad je reč o spremnosti za rad, istraživanje je pokazalo da samo 43 odsto Z-ovaca, dakle manje od polovine, na poslu daje sve od sebe. Mnogi rade samo ono što je neophodno i "prekovremeni rad smatraju đavoljom rabotom". Kompanije su obavezne da se prilagođavaju, ali pošto posvećenost zaposlenih izostaje, analitičari upozoravaju da bi trend iseljavanja firmi mogao rapidno da se ubrza, uprkos tome što i u inostranstvu vlada sveopšta nesigurnost.

Jaz između nedostatka motivacije Z-ovaca za rad, a još manje za izgaranje na poslu s jedne strane, i njihove tvrdnje da mora biti obezbeđena socijalna pravda, kao i prilika da se spase svet, s druge strane, preti da uruši aktuelni sistem vrednosti generacija na kojima sada počiva ekonomija. Jer, njihove želje koštaju milijarde, a one dolaze u državnu kasu tek ako privreda cveta i porezi se, nesmetano, slivaju u trezor.

Naravno, nije sve do mladih Z-ovaca, mnogo toga je i do aktuelnih, starijih rukovodilaca koji ih nedovoljno motivišu, upozoravaju eksperti. Oni ukazuju na istraživanje profesora sociologije Martina Šredera, koji je objasnio da se posleratni Nemci različitog uzrasta malo razlikuju po stavovima i životnim ciljevima, a ništa više ni po pitanju briga za društvo i socijalnog i političkog angažmana.

Ulrih Bon, konsultant za upravljanje, tvrdi da su usporeni bejbi bumeri, koji slede generaciju Iks, zapravo, pravi problem, jer, iako su u ranim pedesetim, već se pozivaju na penziju i poručuju da je vreme da mladi nešto urade.

- Svaka generacija, dakle, ima svoje ideje, a cilj je da se one razumno i inteligentno spoje - veli Bon. - Generacija Z ne zaslužuje da živi pod staklenim zvonom, ali to važi i za predstavnike starijih generacija, koje stalno pričaju o tome šta su postigli i tvrde da mladi misle drugačije i da su, stoga, bizarni.

Ridiger Mas, šef Instituta za istraživanje generacija i autor studije o Generaciji Z, kaže da se sada firme moraju takmičiti oko novih radnika, te da "mladi više nisu zaposleni, već mušterije". Oni, i te kako, imaju pravo da izaberu kompaniju koja nudi najpovoljnije uslove. Nije retkost da firme, već u oglasima za poslove, unapred nude četvorodnevnu radnu sedmicu, mogućnost uzimanja slobodne godine, ili rada od kuće, samo da bi privukle nove ljude. To je, najverovatnije, upravo zasluga generacije Z.

To nema veze sa lenjošću, već sa modernim vremenima - i promenjenom situacijom na tržištu rada.

Nelagodno u svetu rada

NAJVAŽNIJI zaključak studije je da se pripadnici generacije Z zapravo osećaju prilično nelagodno u svetu rada. Samo 13 odsto njih oseća se kao deo grupe, dok je među bumerima taj procenat dvostruko veći. Tek 7,5 odsto pripadnika nove generacije navodi da zadaci na poslu odgovaraju onome što stvarno žele da rade. Među bumerima je taj procenat trostruko viši. Različiti generacijski stavovi o svetu rada i prioritetima u životu, stvaraju velike probleme u mnogim firmama. Dok stariji prebacuju mladima da su sebični, lenji, samo brinu o svojoj udobnosti i nisu pouzdani, ovi im uzvraćaju da su kruti, zastareli i ne žele da prihvate nove tehnologije.

Nedelja od četiri dana

ANKETARI su 1.132 osobe pitali šta misle o četvorodnevnoj radnoj nedelji, koja se, u više desetina nemačkih firmi, sprovodi kao pilot-projekat. Čak 88 odsto pripadnika generacije Z, izjasnilo se za uvođenje četvorodnevne sedmice, ali, uz istu platu. Slično su se, doduše, izjasnili i pripadnici starije generacije, takozvani milenijalci, ali razlika je u tome što mladi iz generacije Z, svoje zahteve izražavaju jasnije i ofanzivnije. Razlog je, pre svega, u situaciji na tržištu rada. Rastući nedostatak radne snage, koji ima trend da se povećava, zbog negativnog demografskog razvoja i odlaska velikog broja bumera u penziju, produbiće ove probleme. Po procenama Instituta za istraživanje rada i zaposlenosti, do 2035. godine, samo u Nemačkoj, nedostajaće sedam miliona radnika. Upravo to omogućuje Z-ovcima da biraju gde će raditi i pod kojim uslovima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije