ĐORĐESKU SE ŽALI USTAVNOM SUDU: U Rumuniji haos pošto je desno orijentisanom kandidatu zabranjeno učešće na izborima

PRAVI haos nastao je u Rumuniji pošto je nezavisnom, desno orijentisanom, kandidatu Kalinu Đorđeskuu (62) zabranjeno da učestvuje na ponovljenim predsedničkim izborima. Ovaj političar, kog Zapad optužuje da je proruski populista, pobedio je na u prvom krugu prošlogodišnjeg izjašnjavanja, koje je, potom, poništeno, samo nekoliko dana uoči drugog kruga, a kad je pokušao da se kandiduje za majske izbore, Đorđesku je uhapšen. Sada mu je i zvanično odbačena kandidatura, uz obrazloženje da "ne zadovoljava uslove legalnosti, jer je prekršio obavezu odbrane demokratije". Njegove ogorčene pristalice, masovno su izašle su na ulice da ga podrže.

Foto: Jutjub printskrin/Recorder/Ștefan Mandachi, Shutterstock

Đorđesku sad ima rok od 24 sata da uloži formalnu žalbu Ustavnom sudu, koji, zatim, ima 48 sati da donese konačno rešenje. Si-En-En navodi da je, uprkos pritisku Vašingtona na zvanični Bukurešt da "sluša" zahteve birača, doneta odluka koja je stvorila ogroman talas nezadovoljstva. Pošto je sa deset prema četiri, Izborna komisija, poništio kandidaturu Đorđeskua zbog, kako se navodi "nepoštovanja izbornih propisa", u Rumuniji se otvorila još jedna faza političke krize.

Evropska komisija ne želi da komentariše zabranu, navodi Euraktiv. "Budimo vrlo jasni: izbori su u nacionalnoj nadležnosti i Komisija ne komentariše rumunski izborni proces, što je stvar rumunskih vlasti i, na kraju, rumunskog naroda", poručuju iz EK.

Džordž Simion, predsednik desničarske stranke Alijansa za Rumuniju (AUR), rekao je u video snimku na društvenim mrežama da bi članovi izborne komisije, koji su glasali protiv Džorđeskuove kandidature, trebalo da budu "odrani na javnom trgu", navodi Antena 3.

Samo nedelju ranije, rumunski tužioci pokrenuli su istragu protiv Đorđeskua, optužujući ga za zločine podrivanje ustavnog poretka i osnivanja fašističke organizacije. Objavljena su, po navodima rumunskih medija i dokumenta u kojima se tvrdi da "je izborni proces bio pod uticajem snažne ruske kampanje". Kada je Đorđesku napustio sudnicu u kojoj je saslušan prošlog meseca, uputio je, kako su mnogi protumačili, nacistički pozdrav svojim pristalicama napolju, što mu se, takođe, zamera, ali on sve to negira.

- Rumunija je pod tiranijom, a u Evropi vlada diktatura - ocenio je Đorđesku. - Ovo je direktan udrac u srce demokratije širom sveta, ne radi se ovde samo o Rumuniji.

CIK je pored Đorđeskuove, odbacio i kandidature još dva nezavisna kandidata, Marije Marka i Jona Pope.

Ključ njegove iznenadne popularnosti bilo je obećanje da će "Rumuniji vratiti dostojanstvo i okončati njenu pokornost međunarodnim organizacijama, uključujući NATO i EU". U februaru, američki potpredsednik Džej Di Vens rekao je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je odluka Rumunije da otkaže izbore "na osnovu slabih sumnji obaveštajne agencije dokaz pretnje Evrope iznutra".

- Ako se vaša demokratija može uništiti sa nekoliko stotina hiljada dolara digitalnog oglašavanja iz strane zemlje, onda to nije bilo jako za početak - kazao je Vens.

Odnose Bukurešta i EU sa Amerikom, usložnjava i činjenica da u Rumuniji niče najveća evropska NATO baza. Nadomak jednog sela na istoku zemlje, u toku je transformacija aerodroma iz komunističkog doba u najveću "tvrđavu" Alijanse na Starom kontitentu. Proširenje rumunske vazdušne baze "Mihail Kogalničanu" (MK), manje od stitinu kilometara od granice sa Ukrajinom, Rusija je osudila kao eklatantan primer NATO agresije.

- Što je bliže ruskim granicama, veća je verovatnoća da će biti među prvim metama za uzvratne udare -, upozorio je Andrej Klimov, ruski senator i potpredsednik ruskog Komiteta za spoljne poslove.

Ben Hodžis, penzionisani američki general i jedan od ključnih ljudi na projektu, rekao je da je postojala nervoza oko uspostavljanja velike NATO instalacije na manje od 400 kilometara od Krima kad se o bazi raspravljalo pre deceniju. "Sada se, međutim, proaktivni pristup čini opravdanim", smatra on.

U narednih 20 godina, vazdušna baza u istočnoj Rumuniji "progutaće" 2.800 hektara poljoprivrednog zemljišta. Strateški locirana izvan Konstance, glavne rumunske luke, vazdušna baza MK, već služi kao štab za misije vazdušne policije NATO iznad Crnog mora.

Sukob demonstranata i policije

DEMONSTRANTI su se u centru Bukurešta sukobili s policijom koju su gađali molotovljevim koktelima, kamenicama, petardama i flašama, a policija je koristila i suzavac. Povređeno je najmanje 13 pripadnika žandarmerije, u čijem se saopštenju navodi da su neki od demonstranata ispred sedišta Centralne izborne komisije, razbili kamen kojim je popločana ulica i bacali ga na policajce, kao i da su prevrnuli jedan automobil. Na fotografijama sa lica mesta, vidi se kako u centru grada gori velika vatra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije