MANJOM PLATOM KUPUJU SLOBODU: Četvorodnevna radna nedelja sve više postaje hit u nekim evropskim zemljama

Nikada ne mogu da me plate tako malo, koliko malo mogu da radim. Ova defetistička floskula iz socrealističke uranilovke odavno je pod stegom liberalnog kapitalizma promenila formu, a u današnja vremena opšte krize vraća se u neke svoje izvorne oblike, željom zaposlenih da više raspolažu slobodnim vremenom, nego novcem.

Foto: Goran Čvorović

Takav stav je zasnovan na shvatanju da je u sveopštoj trci za profitom zapostaljena porodica, da treba povući ručnu i shvatiti da trenuci provedeni s najbližima, ali i pažnja poklonjena samom sebi, nemaju cenu.

Još smo suviše daleko od predloga koje je pre desetak godina imao tadašnji predsednički kandidat francuskih socijalista Benoa Amon da svaki građanin ove zemlje koji ne radi dobija apanažu od hiljadu evra mesečno, bez obzira da li traži posao ili ne. Priča se da bi u bliskoj budućnosti takav način nadoknade mogao da bude rešenje za čovečanstvo i sve veći broj zaposlenih koje će na biroe rada potisnuti roboti i veštačka inteligencija. Pa, da u "futurističkom filmu" umesto da odlaze u kancelarije, ljudi pišu pesme, knjige i političke manifeste.

Ali, neki pomaci u smanjenju radnog vremena već se pomaljaju. Francuzi odavno rade 35 sati nedeljno, sa sedmočasovnim radnim danom. Tim stopama nedavno su krenuli i Slovenci. U Francuskoj, ali i drugim zemljama zapadne Evrope sve je više građana koji se bore i za četvorodnevnu radnu sedmicu. Takav princip organizuje se u velikim korporacijama, koje sebi uz dovoljan broj zaposlenih mogu da dozvole takav raspored rada.

U Francuskoj se odavno primenjuje taj princip, imajući u vidu da najmlađe kategorije osnovaca ne idu u školu sredom, pa se mnoge majke, a u poslednje vreme i očevi, odlučuju na zakonsko pravo da, na uštrb zarade, dane provode sa svojom decom, a ne na sastancima i za kompjuterima. Novčanik je na kraju meseca tanji, ali zadovoljstvo veće.

Neki su se na ovaj potez odlučivali i da bi produžili vikende, koje takođe provode s porodicom, ili otkrivajući prirodne lepote sopstvene zemlje i okolnih država koje su im bile nadohvat ruke, ali od silnih obaveza nisu imali vremena da ih otkriju. Od svega toga puno koristi ima i turizam. Smanjuje se, tako, i broj nezaposlenih na birou.

U poslednje vreme javlja se nova "moda", takođe četvorodnevne radne nedelje, ali ovoga puta uz isti broj radnih sati kao da se radi pet dana, pa samim tim i uz nesmanjenu platu. Takav luskuz sebi mogu da dozvole firme i njihovi zaposleni tamo gde to dozvoljava tehnološki proces.

To je naročito izvodljivo u onim zemljama gde se radi samo 35 sati nedeljno, poput pomenutih Francuske i Slovenije. Umesto 7 sati dnevno, zaposleni odrade nešto više od osam i po sati svakoga dana, a ostatak vremena u sedmici provedu kako žele.

Neki tako, u dogovoru s kolegama, jedne sedmice rade od ponedeljka do četvrtka, sledeće od utorka do petka, pa između spoje duga četiri neradna dana. Sasvim dovoljno da otputuju na prilično duge ture. Takvi već četvrtkom ujutro u gepeke automobila, pre polaska na posao, pakuju skije. Naravno, pod uslovom da im standard to dozvoljava. U suprotnom, bar na kauču, oslobođeni poslovnog stresa, odgledaju svoje omiljene televizijske serije.

Ovakva ponuda polako postaje i adut za firme koje love talente i retku radnu snagu, nudeći im takav vid pogodnosti pri zapošljavanju. Sve je više onih koji traže da budu dodatno plaćeni danima, a ne novcem, naročito kada pare u krizna vremena gube vrednost. Preduzeće to, takođe, ne košta više, jer plaćaju iste poreze i doprinose. Mogu, čak, i da uštede, pre svega na potrošnji energije, struje i grejanja, u danima kada zaposleni ne dolazi na radno mesto. Stručnjaci kažu da od toga koristi imaju i potrošači i korisnici usluga koje, tako, mogu da budu jeftinije.

Ističe se da je takav princip dobar i za produktivnost, jer se radnik već "zahuktao", pa mu je svejedno da li će odraditi još sat duže, dok svaki novi dan zahteva lagani ulazak u radni proces. Zanimljivo je da je statistika pokazala da je broj bolovanja u firmama koje su se odlučile na ovakav eksperiment, smanjen. Ljudi su srećniji, više vremena provode s najbližima, manje je psihičkih problema i trauma zbog prevelikog stresa. Umor i iscrpljenost nakupljeni od više rada tokom dana brzo nađu zadovoljenje u dužem odmoru.

Ne treba zanemariti i smanjivanje lekarskih opravdanja zbog zloupotreba da bi se produžio vikend, koji sada može da se "otegne" na drugi način. U Francuskoj navode primer svetski poznatog informaciono-tehnološkog koncerna koji je u Japanu uveo četvorodnevnu radnu nedelju i tako povećao produktivnost za neverovatnih 40 odsto.

- Treba znati upravljati vremenom provedenim kod kuće i na poslu. U mnogim firmama, naročito u informatici, to sjajno funkcioniše – ističe predavač na univerzitetu u Strazburu Frančesko de Palma.  

Mnoga preduzeća koja su iskusila ovakvu vrstu organizacije, imaju pozitivna iskustva i ne žele da se vrate na staro. Kažu, srećniji radnici bolje i efektnije izvršavaju zadatke. Psiholozi su već to potvrdili različitim studijama.

Ali, ima sektora gde je nemoguće dodavati radne sate. Između ostalog i tamo gde se obavljaju teški poslovi, koji iznuruju radnike, kao što je, na primer, građevina. Slično je i sa drugim napornim, a manje plaćenim zanimanjima. Na kraju se opet potvrđuje stara istina da nepravda često pogađa najugroženije, jer oni koji zarađuju više i lakše rade, imaju prava i na duži odmor.

KOVID "OSLOBODIO" KANCELARIJE

Ovakav vid eksperimenata s radnim vremenom pre svega su omogućila iskustva posle karantina usled pandemije kovida, kada je najveći broj firmi silom prilika uspeo da pomiri lični i profesionalni život. Do perfekcije je razvijen rad od kuće, što se na Zapadu i danas koristi u mnogobrojnim slučajevima radi uštede energije. I danas je u Francuskoj, na primer, sasvim normalno da se, tamo gde proizvodni proces to dozvoljava, u kancelarije ide dva-tri puta nedeljno ili čak samo jednom, a da se ostatak obaveza obavlja iz radne sobe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije