TESTIRAN U RATNIM USLOVIMA UNIŠTAVA SVE OD AVIONA, RAKETA DO DRONOVA: Ruska vojska je dobila novi Pancir-SM-SV sa AESA radarom (VIDEO)

PRVA fotografija PVO sistema Pancir-SM-SV, sofisticiranog protivvazdušnog raketnog kompleksa, pojavila se iz zone specijalne vojne operacije (SVO), na kojoj je prikazana najnovija ruska vojna tehnologija raspoređena za podršku kopnenim snagama.

Foto bulgarianmilitary.com/VK

Razvijen od strane KBP biroa za projektovanje instrumenata u Tuli, Rusija, ovaj sistem je montiran na šasiju GM-352M1E i dizajniran je da obezbedi pokrivanje vojnih jedinica kako tokom marševa u pozadinskim područjima tako i u neposrednoj blizini zona fronta tokom taktičkih manevara.

Slika, koju je prikazao ruski dopisnik Evgenij Damanstev, naglašava primenu sistema u izazovnim okruženjima, uključujući pogranični region Kursk, gde se njegove sposobnosti testiraju u stvarnim uslovima.

Ova nova iteracija porodice Pancir se zasniva na nasleđu sistema protivvazdušne odbrane koji je počeo sa Tunguska-M1, platformom iz sovjetske ere poznate po kombinaciji raketnog i topovskog naoružanja. Pancir-SM-SV zadržava dizajn šasije sa gusenicom, posebno ažuriranu verziju GM-352 koji je prvobitno korišćen u seriji Tunguska.

Proizvedena od Minske fabrike traktora u Belorusiji, ova šasija nudi poboljšanu mobilnost na neravnom terenu, što je kritična karakteristika za operacije u oblastima u kojima nedostaje razvijena putna mreža.

Hidropneumatsko oslanjanje vozila i šest točkova sa svake strane omogućavaju mu da se efikasno kreće po uslovima van puta, što ga čini pogodnim za brzo raspoređivanje na lokacijama kao što su gradilišta pontonskih mostova, gde brz pristup može biti logistički izazov.

Ključni napredak u Pancir-SM-SV je njegova radarska tehnologija, koja ga izdvaja od ranijih modela. Sistem je opremljen novim nadzornim radarom zasnovanim na tehnologiji Active Electronically Scanned Array (AESA) technology (AESA). Prema izveštaju Damansteva, ovaj radar može da otkrije ciljeve radarskog poprečnog preseka (RCS) od 1 kvadratni metar u dometu od približno 60 kilometara.

Za manje ciljeve, kao što su rakete GMLRS koje koriste sistemi HIMARS sa RCS od 0,07 kvadratnih metara, domet detekcije je između 27 i 30 kilometara. Ova sposobnost omogućava sistemu da identifikuje i prati širok spektar vazdušnih pretnji, od većih aviona do precizno vođene municije, pružajući robustan odbrambeni kišobran za kopnene snage.

Dopuna osmatračkom radaru je 1RS-3, trokanalni radar za praćenje ciljeva i navođenje projektila. Ovaj sistem koristi dizajn reflektivnog faznog niza, koji nudi poboljšanu energetsku efikasnost i otpornost na elektronsko ometanje.

Kombinacija ovih radara poboljšava sposobnost Pancir-SM-SV da deluje u spornim okruženjima gde protivnici mogu pokušati da ometaju operacije protivvazdušne odbrane putem elektronskog ratovanja.

Integracija tako naprednih radarskih sistema odražava širi trend u savremenoj vojnoj tehnologiji, gde su svest o situaciji i brzo vreme reagovanja sve važniji za suzbijanje pretnji koje se razvijaju.

Naoružanje Pancir-SM-SV dodatno naglašava njegovu svestranost. Sistem može biti opremljen sa više tipova projektila za rešavanje različitih pretnji. Jedna opcija je standardna raketa 57E6, dvostepeno oružje na čvrsto gorivo sa radio i optičkim komandnim navođenjem, koja je bila glavna komponenta porodice Pancir.

Nadograđena varijanta, 57E6M, nudi veći domet od 40 kilometara i veću brzinu od 1.800 metara u sekundi, što ga čini efikasnim protiv bržih i udaljenijih ciljeva.

Pored toga, sistem može da nosi kompaktne rakete TKB-1055 (19Ia6), dizajnirane posebno za suzbijanje rojeva raketnih sistema sa višestrukim lansiranjem (MLRS) i malih dronova sa izuzetno malim radarskim presecima. Ova mešavina municije omogućava Pancir-SM-SV da se prilagodi nizu scenarija, od odbrane od brzih aviona do neutralisanja masovnih napada dronom.

Raspoređivanje Pancir-SM-SV u pograničnom regionu Kursk, kako je primetio Damanstev, naglašava njegov strateški značaj u oblastima sa neravnim terenom van puteva. U ovom regionu, blizu Ukrajine, došlo je do pojačane vojne aktivnosti, a uspostavljanje novih logističkih centara naglašava potrebu za pouzdanom protivvazdušnom odbranom.

Sposobnost sistema da se brzo kreće preko teškog terena i obezbedi trenutnu zaštitu čini ga vrednim sredstvom za zaštitu linija snabdevanja i koncentracije trupa. Njegova guseničarska šasija, nasleđena iz linije GM-352, obezbeđuje da može da drži korak sa mehanizovanim jedinicama i da odgovori na pretnje u dinamičnim uslovima na bojnom polju.

Porodica Pancir, uključujući varijantu SM-SV, evoluirala je od Tunguska-M1, koji je ušao u upotrebu 1980-ih kao samohodni protivvazdušni sistem koji kombinuje topove kalibra 30 mm i rakete 9M311. Tunguska je dizajnirana da zaštiti pešadijske i tenkovske pukove od niskoletećih aviona i helikoptera, ali njena ograničenja u dometu i radarskoj tehnologiji podstakli su razvoj serije Pancir počevši od 1990. godine.

Pancir-S1, prva široko rasprostranjena verzija, uvela je opcije šasije na točkovima i poboljšane radarske sisteme, a ušla je u upotrebu 2003. Varijanta SM-SV predstavlja povratak na konfiguraciju guseničara, prilagođenu za podršku kopnenim snagama, a ne za statičku odbranu instalacija, što je bila primarna uloga za ranije modele Pancir.

AESA radarska tehnologija u Pancir-SM-SV označava značajan korak napred. Za razliku od tradicionalnih mehanički skeniranih radara, AESA sistemi koriste mrežu malih antena za elektronski usmeravanje radarskog snopa, nudeći brže otkrivanje cilja i veću otpornost na smetnje. Ovo je posebno relevantno u savremenim sukobima, gde su elektronske protivmere uobičajene.

Sposobnost otkrivanja malih ciljeva poput GMLRS raketa na 27-30 kilometara pruža kritičan prozor za presretanje, posebno imajući u vidu brzinu i preciznost takve municije.

Domet i osetljivost radara sugerišu da bi mogao da prati i veće dronove ili avione na još većim udaljenostima, iako su podaci o specifičnim performansama prema takvim ciljevima i dalje ograničeni u javnim izvorima.

Radar za praćenje 1RS-3 dodaje još jedan sloj sofisticiranosti. Njegov trokanalni dizajn omogućava mu da istovremeno prati više ciljeva i vodi rakete, što je sposobnost koja poboljšava efikasnost sistema protiv koordinisanih napada.

Tehnologija reflektivnog faznog niza, iako je manje uobičajena od AESA u nekim zapadnim sistemima, nudi ravnotežu troškova i performansi, održavajući visoku izlaznu energiju za prodor u pokušaje ometanja. Integracija ovog radara sa sistemom za navođenje projektila obezbeđuje precizno ciljanje, što je neophodno pri gađanju malih objekata koji se brzo kreću poput raketa ili dronova.

Opcije raketa koje su dostupne Pancir-SM-SV odražavaju modularni pristup protivvazdušnoj odbrani. 57E6, sa svojim dvostepenim dizajnom, sastoji se od pojačivača koji ubrzava raketu u prve dve sekunde leta, nakon čega sledi stepen nosača koji nosi bojevu glavu i sisteme za navođenje.

57E6M se nadovezuje na ovo proširenjem dometa i brzine, verovatno kroz poboljšanja u pogonu i aerodinamici.

U međuvremenu, TKB-1055 je manja raketa optimizovana za isplativo gađanje brojnih ciljeva niske vrednosti, kao što su rojevi dronova. Ova fleksibilnost omogućava komandantima da prilagode opterećenje sistema na osnovu očekivane pretnje, što je praktično razmatranje u produženim operacijama gde bi snabdevanje municijom moglo biti problem.

U kontekstu Kurskog regiona, uloga Pancir-SM-SV se proteže dalje od neposredne borbene podrške. Uspostavljanje logističkih centara u of-roud područjima sugeriše fokus na održavanju vojnih operacija na širokom frontu.

Sistemi protivvazdušne odbrane poput ovog su od suštinskog značaja za zaštitu ovih čvorišta od vazdušnog izviđanja i napada, posebno pošto su bespilotne letelice i precizno vođeno oružje sve više preovlađivali u nedavnim sukobima. Mobilnost sistema osigurava da može da se premesti po potrebi, držeći korak sa promenom prioriteta na bojnom polju.

Fotografija Pancir-SM-SV, kako je izvestio Damanstev, nudi redak uvid u njegovu operativnu upotrebu. Iako sama slika nije bila široko rasprostranjena u zapadnim medijima, njeno pojavljivanje iz zone SVO ukazuje na aktivno raspoređivanje u okruženju sa visokim ulozima.

Prisustvo sistema u Kursku je u skladu sa širim naporima Rusije da obezbedi granične regione, gde vazdušne pretnje u rasponu od ukrajinskih dronova do municije koju je isporučio NATO mogu predstavljati rizik za kopnene operacije. Šasija sa gusenicom i napredni radar čine ga logičnim izborom za takav bioskop, gde su fleksibilnost i domet detekcije najvažniji.

Kako vojna tehnologija nastavlja da se razvija, sistemi poput Pancir-SM-SV ilustruju tekuće takmičenje u kontroli neba iznad bojnog polja. Njegova kombinacija mobilnosti, sofisticiranosti radara i prilagodljivog naoružanja pozicionira ga kao ključnog igrača u strategiji protivvazdušne odbrane Rusije.

Da li će se pokazati odlučujućim u zoni SVO ostaje da se vidi, ali njegovo raspoređivanje signalizira posvećenost zaštiti kopnenih snaga u nekim od najizazovnijih uslova koji se mogu zamisliti. Za sada, Pancir-SM-SV predstavlja svedočanstvo trajne važnosti integrisane protivvazdušne odbrane u savremenom ratovanju, premošćujući jaz između starih sistema i najsavremenijih inovacija.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Svet

0 16

RAT U UKRAJINI: Rusi šire mostobrane kod Kupjanska; Proboj u Zaporožju; Krvave borbe kod Belgoroda, Kurska i Pokrovska (MAPA/VIDEO)

25. 03. 2025. u 07:16 >> 03:19

Svet

0 2

NEMAČKI MEDIJI ZA TROJNI PAKT: Evropa preslaba da pomogne Ukrajini, potreban vojni pakt ove tri države

25. 03. 2025. u 00:35

Svet

0 4

BRISEL SE SPREMA ZA RAT! Od pantera i leoparda, do moćnih jurofajtera i rafala: Ovo su odbrambeni džinovi koji će naoružati Evropu

25. 03. 2025. u 00:11

Svet

0 7

OD OVOGA ZASTAJE DAH! ČESTITKE I OD NEPRIJATELjA Veličanstveno umeće pilota: Su-34 sleteo bez izvučenih točkova i ostao ceo! (VIDEO)

22. 03. 2025. u 20:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije