PROCURIO POVERLJIVI DOKUMENT IZ PENTAGONA: Evropa nek se brani sama u slučaju ruskog napada, druga država je glavna pretnja

SUPROSTAVLjANjE ruskoj agresiji, nekada jedna od ključnih tačaka Nacionalne odbrambene strategije iz 2022. godine tokom administracije Džozefa Bajdena, tri godine kasnije više nije među najvažnijim prioritetima Sjedinjenih Američkih Država.

Foto AP

To pokazuje poverljivi dokument američkog ministra odbrane Pita Hegseta, do kog je došao Vašington post, a koji otkriva da su delovi dokumenta doslovno preuzeti iz priručnika konzervativne fondacije Heritidž, koja stoji iza projekta „Plan 2025“.

Rusija više nije u fokusu

Posebno je zanimljiv odeljak o Rusiji, posmatrano iz evropske perspektive, jer odražava stavove koje je Donald Tramp zastupao nakon povratka u Belu kuću.

Dok je Bajdenova administracija insistirala na značaju savezništva u borbi protiv ruske pretnje, Hegsetov dokument sugeriše da SAD više neće biti u prvom planu kada je reč o obuzdavanju Moskve.

- NATO mora preuzeti znatno veći deo tereta, jer SAD neće moći da obezbede trupe čiji su prioriteti usmereni na druge regione - navodi se u memorandumu.

Foto: Profimedia

Precizira se da će Amerika podržati Evropu u nuklearnom odvraćanju Rusije, ali se dodaje da NATO „ne bi trebalo da računa na američke snage potrebne za odbranu domovine ili obuzdavanje Kine“, prenosi Jutarnji.

Saveznici pod pritiskom

- Značajnija uloga evropskih država unutar NATO-a osiguraće sposobnost Alijanse da pouzdano odvrati ili pobedi rusku agresiju, čak i u slučaju da obuzdavanje ne uspe, a Sjedinjene Države se u međuvremenu nađu uključene u drugi sukob u nekom drugom delu sveta - stoji u dokumentu.

Dokument predviđa da će Pentagon „preuzimati rizike na drugim frontovima“ i vršiti pritisak na saveznike u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji da znatno povećaju troškove za odbranu i preuzmu vodeću ulogu u obuzdavanju Rusije, Irana i Severne Koreje.

Prema saznanjima Vašington posta, smernice na devet strana već su dostavljene komitetima u Kongresu zaduženim za nacionalnu bezbednost, ali su i kod republikanaca i demokrata izazvale zabunu. Dok Hegset najavljuje povlačenje američkog vojnog prisustva iz većeg dela sveta, uključujući i Bliski istok, u isto vreme se dešavaju demonstracije vojne moći i vazdušni napadi na Hute u Jemenu.

Poruka Iranu: „Odgovorni ste!“

Bivši predsednik Tramp istovremeno upozorava Iran da ga smatra „potpuno odgovornim“ za podršku Hutima i poručuje da Vašington „neće biti nimalo popustljiv po tom pitanju“.

Portparol Pentagona Šon Parnel protekle nedelje je takav stav okarakterisao kao ispravku grešaka Džozefa Bajdena, tvrdeći da je „Bajden ohrabrio američke neprijatelje i omogućio Iranu pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava“.

Foto: Profimedia

Ipak, u Hegsetovom memorandumu, distribuiranom sredinom marta, Iran se uopšte ne pominje kao prioritet.

Kina u fokusu: Tajvan je crvena linija

Umesto Irana, na vrhu liste prioriteta nalazi se Kina. Dokument ističe da se SAD moraju pripremiti za mogući rat sa Pekingom, ali i da moraju biti spremne da se brane od pretnji u svojoj neposrednoj okolini – što uključuje Grenland i Panamski kanal, koje Vašington post naziva „Trampovim opsesijama“.

Tramp je nedavno poručio da SAD „moraju imati Grenland“ i da „ne mogu bez njega“, čime je dodatno zaoštrio odnose sa Danskom.

Foto: Tanjug/Taiwan Ministry of National Defense via AP

U delu koji se bavi Kinom posebno se naglašava potreba da se Peking obuzda od eventualnog napada na Tajvan. U slučaju invazije, sve druge bezbednosne pretnje bi pale u drugi plan, a američki vojni resursi bili bi preusmereni na Indo-pacifički region.

"Želimo biti svuda i nigde"

Jedan pomoćnik iz Kongresa, koji je imao uvid u dokument, ocenio je smernice kao „nedosledne“.

- U njima je očigledna napetost između želje za globalnom vojnom dominacijom i istovremene poruke da Amerika ne želi da bude svuda prisutna. Biće im teško da izgrade jasnu strategiju - rekao je on.

Dodao je da je osoblju na Kapitol Hilu „bilo jasno“ da je memorandum pod velikim uticajem konzervativnog tink-tenka i fondacije Heritidž, koja je prošle godine objavila 900 strana dug priručnik kao plan za potencijalnu Trampovu administraciju.

Foto Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Iako je Tramp tokom kampanje negirao da će se tim planom voditi, veliki deo Hegsetovih smernica direktno je preuzet upravo iz tog dokumenta.

One uključuju jačanje vojne prisutnosti preko podmornica, bombardera, bespilotnih plovila i specijalnih jedinica kopnene vojske i marinaca.

Hegset je nedavno boravio u Pacifičkom regionu gde je naglasio prioritete u vezi sa Kinom, a vojnicima u Gvamu poručio da su oni „vrh koplja“ američkih operacija.

Na direktna pitanja novinara da li će SAD dozvoliti Kini da silom zauzme Tajvan, Hegset je izbegavao konkretan odgovor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije