DVOSTRUKI ADUTI FRANCUSKIH SUVERENISTA: Ko je mladi političar Žordan Bardela koji uspešno s Marin Le Pen vodi stranku Nacionalno okupljanje

Malo koja politička formacija može da se pohvali luksuzom da ima spremnu rezervu koja je, možda, u izbornoj utakmici vredna koliko i original.

Foto: Goran Čvorović

Upravo to se događa sa najjačom francuskom strankom suverenističke desnice Nacionalno okupljanje. Ako za predsednika države ne bude mogla da se kandiduje naslednica istorijske grane i šefica poslaničke grupe Marin Le Pen, moći će predsednik stranke Žordan Bardela. Po nekima, možda i uspešnije.

Ko je Žordan Bardela? Mlad čovek, u svojoj tek 29. godini života, već odavno se etablirao na političkoj sceni kao rođeni lider. Staložen, odlučan, uspravan, bez treme i zadrške, odaje utisak ličnosti s višedecenijskim iskustvom u uzburkanim vodama politike. A tek je zakoračio na scenu.

Bardela je rođen 1995. godine u Dransiju, u uzburkanom severoistočnom predgrađu Pariza, u oblasti Sena Sen Deni. Roditelji su mu italijanskog porekla. Šezdesetih, veliki broj Italijana doselio se u Francusku iz ekonomskih razloga. Otac Olivije, rođen u Montreju u pariskom predgrađu, ima firmu sa automatima za distribuciju pića, dok mu je majka Luiza, rodom iz Torina, asistent u predškolskim ustanovama. Roditelji su mu se razveli kada je imao svega godinu i po, a mali Žordan je ostao da živi s majkom, povremeno viđajući oca.

Troje od četvoro baba i deda su mu Italijani, dok mu je baba po očevoj strani Kabilka iz Alžira. Žordan je s ponosom isticao svoje poreklo, što je bio još jedan adut u rukama stranke da nisu ksenofobna formacija i da su stranci, koji su integrisani u francusko društvo, u potpunosti prihvaćeni.  

Rastući u nemirnom predgrađu, Žordan Bardela je lično mogao da svedoči o porastu kriminala i nebezbednosti. Tako su se i formirali njegovo političko mišljenje i angažman. Kao mali, maštao je da postane policajac, a bio je i na školskoj praksi u jednoj pariskoj policijskoj stanici. Već sa 16 godina postao je član tadašnjeg Nacionalnog fronta. Pošto je bio maloletan, morao je da ubedi majku da mu to dozvoli.

Ekspresno je napredovao u stranačkoj hijerarhiji. Sa 19 godina postao je regionalni sekretar. Sa 20, izborio se za mesto regionalnog odbornika, dok je dve godine kasnije postao portparol partije. Od 2019. do 2024. bio je evropski poslanik. Za potpredsednika stranke izabran je sa samo 24 godine.

Dve godina kasnije, 2021. imenovan je i za predsednika umesto Marin Le Pen, koja je preuzela vođstvo poslaničke grupe u narodnoj skupštini i svu preostalu energiju skoncentrisala na pripremanje predsedničke kampanje. Prepuštajući čelnu funkciju Bardeli, Le Penova je računala i na to da će svojom mladošću i prodornošću još više poboljšati imidž stranke. I, bila je u pravu.

Zanimljivo je da Bardela ima samo završenu srednju školu. Dobio je diplomu gimnazije, na odseku za ekonomiju. Studirao je kasnije geografiju, ali ne s puno uspeha. Vrlo brzo se prešaltovao isključivo na politiku. U njoj je praktično stekao jedino profesionalno iskustvo, osim kratkog stažiranja, preko leta, još 2014. godine u firmi svoga oca.

Od rane mladosti Bardela je bio opčinjen politikom koju je vodila Marin Le Pen.

- Postoji nešto kod nje što drugi nemaju. Hrabra je, glasno govori ono što se ostali ne usuđuju. Ima karakter, energiju, otvorenost i iskrenost koji mi se dopadaju – istakao je svojevremeno.

Njih dvoje danas čine savršen politički par. Odavno je bilo zacrtano da, ako Marin Le Pen bude predsednica, on obavlja funkciju premijera. Neki sada, posle sudske afere, vide mogućnost da situacija bude obrnuta – Martin u Matinjonu, a Žordan u Jeliseju.

Sondaže, čak, pokazuju da određeni slojevi društva veću prednost daju mladom predsedniku stranke. Aduti su mu to što je oslobođen "balasta" prezimena Le Pen i što bolje poznaje način na koji "dišu" današnje mlade generacije. Ankete navode da čak 67 odsto stranačkog tela Nacionalnog okupljanja misli da Bardela ima iste, a možda čak i veće izglede od Marin Le Pen, da pobedi na izborima 2027. godine, kada bi se kandidovao.

Ali, on to kategorički odbija. Naglašava da je stoprocentno lojalan istorijskoj liderki francuske nacionalne desnice, uz poruku da će to tako i ostati. Stranka, i on sam, ne žele da Bardela bude plan "B", iako je to početno slovo njegovog prezimena. Sve karte stavljene su, iz principa, na Marin Le Pen. U Nacionalnom okupljanju smtraju da, ako se sada stavljaju klipovi u točkove Le Penovoj, onda bi tako mogli i njemu, kada za to dođe vreme. I, tako redom.

U svakom slučaju, Nacionalno okupljanje ima taj luksuz da može, zbog velikog nezadovoljstva Francuza aktuelnim establišmentom, da računa na ogromnu prednost, bez obzira na to ko će drugima izaći na crtu – Le Penova ili Bardela. Oboje trenutno imaju oko 36 odsto podrške, dok im prvi takmac, iz redova desničarskih republikanaca, gleda u leđa s najviše 25 odsto. Kako sada stvari stoje, izgleda da dolazi vreme da Francuska, na sledećim predsedničkim izborima, napravi taj poslednji korak u zaokretu ka suverenističkom krilu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije