OSTALI PESMA I RAŽNJIĆI: Dopisnik "Novosti" svedok promene proslave 1. maja u Rusiji (FOTO)

MALO je zemalja na svetu gde se još tako slavi Prvi maj kao u Rusiji. Ove godine će se prvomajsko slavlje produžiti četiri dana.

Foto Arhiva Branka Vlahovića

Doduše, nema više onog razmaha kao u vreme SSSR, ali se od 1992. slavi kao Praznik proleća i rada. Oni koji imaju dače ili kako bismo mi rekli vikendice, otići će u prirodu, gde se malo čeprka po vrtu, pa peku ražnjići i uz čašicu pića zapeva.

Ruski sindikati će održati prvomajsku akciju pod devizom "Srčani rad - garancija pobede". Na taj način sindikalisti povezuju radne uspehe sa istorijskim pobedama. Još iz sovjetskog doba za vreme praznovanja Prvog maja želelo se pokazati jedinstvo različitih profesija, kao i starih i mladih pokolenja. Pošto se Crveni trg priprema za veliku paradu 9. maja, za Dan pobede, na njemu neće biti masovnih šetnji "radnog naroda i omladine".

Dopisnik "Novosti" iz Moskve svedok je vremena kako se menjalo praznovanje Prvog maja u poslednje četiri decenije.

Prvi Prvi maj u Moskvi sam doživeo daleke 1986. Krajem aprila se dogodila katastrofa u Černobilju, ali tadašnji partijski rukovodioci nisu hteli da kvare prvomajsko slavlje pa su se u Kijevu održale razne svečanosti bez obzira na blizinu oštećene nuklearke. Tako je bilo i u Moskvi. Sa tadašnjim dopisnicima Tanjuga Aleksandrom Novačićem i ljubljanskog "Dela" Antonom Rupnikom i sa našim porodicama otišli smo na piknik na obližnju Nikolinu goru, gde su stranci mogli da se odmaraju i osveže u obližnoj rečici.

Foto Arhiva Branka Vlahovića

Tek kasnije je rukovodstvo SSSR na čelu sa Gorbačovom odlučilo da saopšti narodu istinu.

Kasnije su proslave Prvog maja bile prijatnije. U svim rejonima Moskve ujutro su se čule limene trube iz orkestara radnih kolektiva. Na Crvenom trgu su defilovale dugačke kolone, a najstasitiji su nosili velike transparente na kojima su se veličali rad, radnička klasa i, naravno, socijalizam. Mi, novinari smo obavezno bili pozivani na tribine uz zidine Kremlja. Na Lenjinovom mauzoleju bi se poređali članovi državnog i partijskog rukovodstva.

U drevnoj Rusiji slavio se Živin dan u čast boginje proleća i plodnosti. Narod je u veselju provodio obrede da probudi zemlju posle zime. Savremeni Prvi maj koji se slavi otkad su radnici u Čikagu tražili osmočasovno radno vreme, u Rusiji se počeo obeležavati kao Dan međunarodne solidarnosti radnika. Prve prvomajske manifestacije su bile 1891. u Peterburgu. Posle revolucije 1917, Prvi maj je postao službeni državni praznik. Na Crvenom trgu su se provodile velike parade, a na ulicama sovjetskih gradova su bile dugačke kolone građana koji su nosili prigodne transparente. Svako ko je živeo u sovjetsko vreme seća se parole: "Mir! Rad! Maj!".

Posle raspada SSSR i praznovanje je promenilo karakter. Izgubio se ideološki karakter, ma koliko se trudili ruski komunisti da mu sačuvaju barem senku revolucionarnosti. Za većinu građana prvomajski praznici su zapravo prvi izlazak u prirodu. Komunisti i sindikati i dalje provode mitinge koji više nisu brojni kao nekada. Ipak, oni žele da se barem sačuva istorijsko pamćenje da su mnogo napravili za razvoj zemlje.

Neki su sovjetsku parolu: "Mir! Rad! Maj!" preformulisali u "Mir! Ražnjić! Maj!". Na tim prvim prolećnim izlascima u prirodu uglavnom se dimi roštilj i pijucka neko piće. Oni koji ostanu u gradu mogu u parkovima kulture da prisustvuju besplatnim koncertima.

Glavna praznovanja su u Parku kulture Gorkog, omiljenom mestu okupljanja mladih Moskovljanja i njihovih gostiju. Biće i mnogo manifestacija i muzike na ogromnom izložbenom prostoru, kao i u prelepom Caričinu, Ismailovskom parku i parku Sokoljnik.

Tamo dolaze i mladi i stari, ali i cele porodice. Oni koji hoće da pobegnu iz velikog grada mogu da posete neki od znamenitih gradića Podmoskovlja, kao što je Sergejev Posad, gde se nalazi velika ruska svetinja Sergejevska lavra, zatim Kolomnu, Zvenigorod...

Vlasti Sankt Peterburga su organizovale takođe bogat kulturni program. U Peterhofu će raditi prelepe fontane. U gradu na Nevi biće otvoreni svi prekrasni muzeji, a čuveni Marinski teatar tradicionalno priprema bogat praznični program.

U nemalom broju ruskih kompanija mnogi su povezali dva praznika - Prvi maj i Dan pobede, pa neće raditi do sredine maja.

Već je postala tradicija da se Georgijevska lenta počne deliti građanima upravo pred prvomajske praznike. Volonteri dele na ulicama crno-žutu traku - simbol vojne slave.

Foto Arhiva Branka Vlahovića

Ove godine zbog jubilarne 80. godišnjice Dana pobede broj volontera je veći, pa će se traka naći na reverima miliona građana koji tako potvrđuju patriotizam. Tu traku nose i ruski vojnici koji ratuju na istoku Ukrajine.

Interesantno je da se akcija "Georgijevska lenta" provodi u više od 40 zemalja širom sveta. Po prvi put u Libiji i Mongoliji. Akciju provode i u Egiptu, Italiji, Tunisu...

Organizatori kažu da Lenta spaja razna pokolenja. Osim toga, bitno je da se pokažu jedinstvo i svest o slavi ruskih vojnika u vreme kad na Zapadu žele da napišu svoju istoriju i umanje doprinos sovjetske armije u pobedi nad fašizmom.

* * * * * * * * * *

U SOVJETSKO VREME VLASTI NOVIM PRAZNIKOM HTELE DA "UGUŠE" VASKRS

Radnike i mlade huškali protiv Crkve

U NASTOJANjU da rašire novu ideologiju među mladima, od 1918. uveden je bio novi praznik - Dan Internacionale, koji se praznovao 1. maja. Vlasti su i tako htele da udalje mlade od praznovanja Vaskrsa, kada su se za vreme Carske Rusije delile godišnje nagrade.

Bio je donesen poseban dekret kojim je bilo zabranjeno da Crkva deli nagrade radnicima.

Crkveno rukovodstvo je odgovorilo da je protiv da vernici učestvuju u manifestacijama koje vređaju osećaje pravoslavnih. Odnosi između boljševika i Crkve su posebno bili zahladneli kada je streljana carska porodica. Naročito se netrpeljivost pokazivala prema Crkvi kad je Vaskrs padao 1. maja. To se u vreme sovjetske vlasti prvi put dogodilo 1921. Primera radi, na Prvi maj 1932. u Krasnodaru je rukovodstvo odlučilo da se sruši manastir Aleksandra Nevskog. U to vreme je srušeno ili je promenjena namena više od 50.000 hramova, a do kraja 1930. je ubijeno više od 42.000 sveštenika.

Ali kad je zapretila opasnost sovjetskoj državi, a Nemci stigli ispred Moskve, Staljin se obratio za pomoć upravo Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Tada su bile ponovo otvorene mnoge crkve, ali dolaskom Nikite Hruščova na vlast opet su se pogoršali odnosi vlasti i Crkve.

Danas su odnosi Crkve i raznih konfesija i države zahvaljujući predsedniku Putinu na visokom nivou. Iako je Jeljcin bio pravoslavac, nije bio ni vernik niti ga je zanimao odnos sa Crkvom. Tek dolaskom Putina na vlast radikalno se promenio odnos. Sada najviši ruski rukovodioci rado odlaze na najviše verske praznike. Zbog toga je patrijarh Kiril i kazao da je Putin pravi ruski predsednik u novoj Rusiji koji je istinski pravoslavan.

Preporučujemo

Ekonomija

0 8

MINI-ODMORI TOKOM APRILA I MAJA: Neradni dani spajaju se sa vikendom - ovo je detaljan kalendar

31. 03. 2025. u 08:41

Srbija

0 2

JEDINSTVEN SPOMENIK POSVEĆEN PRVOM MAJU: U Kruševcu originalno obeležje podignuto 1969.godine na Bagdali (FOTO)

01. 05. 2021. u 12:35

Društvo

0 1

DANAS JE PRVI MAJ: Evo zbog čega se obeležava praznik rada i kada je on počeo da se slavi u Srbiji

01. 05. 2021. u 09:17

Društvo

0 2

NAŠ JE STAV – POŠTUJTE USTAV: Savez samostalnih sindikata Srbije obeležio 1. maj protestom u Leskovcu

01. 05. 2022. u 22:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije