NUKLEARNE SILE BILE NA IVICI RATA, A ONDA JE USLEDIO OBRT: "Ključan je bio poziv jednog čoveka"

U DRAMI koja je privukla pažnju svetske javnosti, američki predsednik Donald Tramp juče je na društvenim mrežama objavio da su Indija i Pakistan, nakon četiri dana žestokih sukoba duž granice, pristali na „potpuni i trenutni prekid vatre“.

Foto: Profimedia

Međutim, iza kulisa ključnu ulogu odigrale su američke diplomate, tajni kanali komunikacije i regionalni posrednici koji su pomogli da se spreči da situacija između dve nuklearno naoružane zemlje preraste u otvoreni rat, piše Bi-Bi-Si.

Ipak, samo nekoliko sati nakon objave dogovora, obe strane su se ponovo međusobno optuživale za nova kršenja, pokazujući koliko je primirje zapravo nestabilno.

Amerikanci kao ključni faktor u smirivanju krize

Indija je optužila Pakistan za „višestruka kršenja“, dok je Islamabad tvrdio da ostaje posvećen prekidu vatre i da njihove snage „pokazuju odgovornost i uzdržanost“.

Ovo nije prvi put da Vašington posreduje u tenzijama između Indije i Pakistana. Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo u svojim memoarima tvrdi da je 2019. bio probuđen radi hitnog razgovora sa indijskim zvaničnikom zbog sumnje da Pakistan priprema nuklearno oružje.

Foto: Profimedia

Iako je bivši indijski ambasador u Pakistanu Ajaj Bisarija ocenio da je Pompeo verovatno preuveličao ulogu SAD, i ovoga puta mnogi veruju da je Vašington imao ključni diplomatski uticaj.

SAD u početku samo posmatrač

U početku se činilo da SAD neće direktno intervenisati. Potpredsednik Džej Di Vans je izjavio da se Vašington neće mešati u sukob koji „nije njihova stvar“. Tramp je, s druge strane, bio nešto optimističniji: „Poznajem vođe obe zemlje i želim da nađu rešenje... Nadam se da će sada stati.“

Kada je situacija dostigla tačku usijanja, SAD su se ipak uključile. Prema navodima iz Carnegie fondacije, ključni trenutak bila je intervencija državnog sekretara Marka Rubija.

- SAD su bile presudne. Bez Rubijevih napora ne bi došlo do ovog ishoda - izjavio je analitičar Ešli Dž. Telis.

Primirje dogovarano u senci nuklearne pretnje

Dok su u Pakistanu stizale poruke o vojnoj odmazdi, istovremeno su aktivirane institucije zadužene za kontrolu nuklearnog arsenala, što je bio snažan signal. Tada je došlo do intenziviranja diplomatskih napora.

Primirje je, kako se navodi, postignuto zahvaljujući tri paralelna diplomatska kanala: američko-britanskom pritisku, posredovanju Saudijske Arabije i direktnoj komunikaciji između indijskih i pakistanskih savetnika za nacionalnu bezbednost.

Iako je dogovor o prekidu vatre dobio međunarodnu podršku, ostaje pitanje koliko će potrajati. Pojedini indijski mediji tvrde da je dogovor sklopljen direktno između visokih vojnih zvaničnika, bez posredovanja SAD.

- Ovo je veoma krhko primirje. Dogovoreno je u žurbi, u trenutku ekstremnih tenzija. Indija ga očigledno tumači drugačije nego SAD i Pakistan - ocenio je analitičar Majkl Kugelman.  - Zbog toga što je sve sklopljeno na brzinu, verovatno nedostaju čvrste garancije i mehanizmi kontrole.

Napetosti na ivici rata

Pre Trampove objave, sukob je pretio eskalacijom u rat. Nakon što je 26 turista ubijeno u napadu militanata u indijskom delu Kašmira, indijska vojska izvela je vazdušne udare na teritoriju Pakistana. Usledili su dani vazdušnih borbi, artiljerijskih napada i optužbi za raketne napade na vojne baze.

Foto: Profimedia

Kako navodi Tanvi Madan iz instituta Brookings, jedan od ključnih momenata bio je telefonski poziv državnog sekretara Rubija pakistanskom vojnom komandantu 9. maja.

- Još uvek ne znamo sve uloge međunarodnih aktera, ali je jasno da su najmanje tri zemlje – SAD, Velika Britanija i Saudijska Arabija – poslednjih dana radile na smirivanju situacije - rekla je ona.

Prema rečima pakistanskog ministra spoljnih poslova Išaka Dara, u diplomatski proces bilo je uključeno čak „tridesetak zemalja“, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i SAD.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije