„BRZO GASI WI-FI!“ Šta su ruske službe otkrile: Šokantna otkrića posle ukrajinskog napada dronovima na vojne aerodrome (VIDEO/MAPA)

RUSKE tajne službe detaljno su analizirale napad ukrajinskih FPV dronova na vojne aerodrome 1. juna 2025. godine, a rezultati njihove istrage otkrivaju novi nivo tehnološke i taktičke sofisticiranosti koji bi, u slučaju sukoba, trebalo ozbiljno da zabrine i druge zemlje – uključujući i Srbiju.

Foto printskrin oruzjeonline.com

Ruske specijalne službe analizirale su ceo plan i tehnologiju ukrajinskih napada na ruske vojne aerodrome 1. juna 2025. godine, prenosi ruski stručnjak Aleksej Mihajlov.

„Dana 4. juna, ukrajinska bezbednosna služba (SBU) objavila je video-snimke FPV dronova koji su napali ruske aerodrome. Postojalo je više snimaka, ali velika većina njih izaziva sumnje.

Na primer, snimak napada ukrajinskog drona na ruski avion za rano upozorenje A-50 u Ivanovu jasno pokazuje sledeće: avion očigledno godinama nije bio u upotrebi. To se vidi po njegovom opštem stanju i pohabanoj radarskoj kupoli.

Takođe, u prvim minutima ukrajinskog snimka, jasno je da tri FPV drona pokušavaju da pogode isti ruski Tu-95MS. Oficiri SBU su pokušali da prikažu kao da je reč o tri različita aviona, ali se jasno vidi da je meta isti avion. Tek u petom ili šestom pokušaju su uspeli da oštete letelicu.

Kasnije su se na ruskim Telegram kanalima i društvenim mrežama pojavile informacije da su gubici ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga procenjeni na svega nekoliko jedinica, a zvanično je saopšteno da se oštećeni avioni mogu popraviti. Slične informacije preneo je i Rojters, pozivajući se na anonimne izvore iz američke administracije. Većina tvrdi da je Volodimir Zelenski ozbiljno preuveličao broj uništenih ruskih aviona.

Međutim, to nije ključno pitanje. Glavni problem ukrajinskog napada nije samo šteta naneta strateškim bombarderima i nosačima raketa, već i nova, jedinstvena taktika koju su Ukrajinci upotrebili protiv Rusije.

Po prvi put su u sabotaži učestvovali skriveni punktovi, kao i jato dronova lansiranih u potpuno neočekivanom trenutku i na vrlo pametan način. Zato je ključno pitanje: kako se boriti protiv ove nove terorističke pretnje dronovima?

Ilustracija telegram rybar

TEHNIČKI UVID

Na početku su Ukrajinci tvrdili da su dronovi navođeni putem satelita. Ovu verziju su zatim preneli i neki ruski mediji. Međutim, sada se pouzdano zna da su operateri upravljali dronovima pomoću mobilnih komunikacionih kanala (Wi-Fi), dok su podatke o letu – visinu, brzinu, pravac itd. – dobijali iz GNSS, globalnih sistema satelitske navigacije.

Planirali su napade na pet aerodroma: Olenja (Murmansk), Belaja (kod Irkutska), Djagilevo (Rjazan), Ukrajinka (Amurska oblast) i bazu u Ivanovu.

Poznato je da je na ruskom Dalekom Istoku izgoreo kamion s dronovima. Ali napadi na ostale ciljeve bili su veoma neujednačeni – što je vidljivo i na snimcima.

U Djagilevu su Ukrajinci pokušali da napadnu samo dva Tu-22M3, a vidljivo je da je napad bio neuspešan. Jedan FPV dron je promašio metu i eksplodirao u polju. U Ivanovu su uspeli da pogode tek nekoliko rashodovanih A-50 aviona, ali ni oni nisu uništeni – prema satelitskim snimcima.

KLjUČNO SAZNANjE

Na osnovu snimaka jasno se vidi da operateri ne samo da imaju čistu sliku s drona, već i sve parametre leta – što znači da GNSS funkcioniše bez ometanja. Ipak, broj objavljenih potvrđenih snimaka daleko je manji od broja upotrebljenih dronova. Šta se dogodilo s napadima na ostalim aerodromima?

Prema dostupnim podacima, bezbednost aerodroma Djagilevo i Ivanovo odmah je reagovala i uključila sisteme elektronskog ratovanja, uključujući i blokiranje mobilnih komunikacija i GNSS signala.

ZAŠTO SU OVI AERODROMI BOLjE PROŠLI?

Aerodromi u Rjazanu i Ivanovu više puta su bili mete napada, pa su imali bolje pripremljene mere odbrane. Na ratištima u Donbasu ovakvi sistemi ne štite od FPV napada jer se tamo dronovi odavno upravljaju putem radio-talasa, dok su ukrajinski napadi izvedeni preko Wi-Fi signala.

Iako su ukrajinski operateri proučavali teren na mapama, nisu znali kako će okruženje izgledati u kameri drona, što je dovelo do promašaja i ponovljenih pokušaja.

Mogli bismo reći da bi GNSS ometači uvek trebalo da budu aktivni, ali u praksi to nije moguće – avioni redovno poleću i sleću, a GNSS ometanje bi moglo štetiti i ruskim letelicama. Ometanje se zato uključuje tek kada se opasnost identifikuje.

PRAKTIČAN PRIMER: BELAJA

Tokom ukrajinskog napada na aerodrom Belaja, jedan ruski vojnik je usred napada snimio poruku na Telegramu. Video jasno prikazuje udare i eksplozije – što potvrđuje da je mobilni internet (Wi-Fi) radio nesmetano.

NAJEFIKASNIJI ODGOVOR

Najbolji način za odbijanje FPV jata dronova jeste pravovremeno blokiranje satelitske navigacije i mobilnog interneta. Ako neprijatelj koristi radio-kanale ili optičke kablove, to je druga priča – ali tada svaki operater može upravljati samo jednim dronom.

Za masovni napad kao ovaj, bilo bi potrebno uvesti desetine ukrajinskih operatera na rusku teritoriju, što zvuči kao naučna fantastika.

ISTORIJA I PARALELA

Ruske i beloruske službe već imaju iskustva sa SBU i GUR operacijama. U proleće 2023. dva ukrajinska FPV tima infiltrirala su se u Belorusiju i napala A-50 avion u Mačuliščima. Napadnuto je jednim dronom po operateru. Avion je imao minimalnu štetu i vraćen je u službu, a saboteri su uhvaćeni.

Ovoga puta je kontrola preko mobilne mreže izabrana namerno – omogućila je da se veći broj operatera sakupi na sigurnom mestu i koordinisano upravlja napadom.

DA LI SE DRONOVI MOGU RUŠITI PEŠADIJSKIM NAORUŽANjEM?

Mogu, ako ih je malo. Ali kad ih je više desetina i napadaju iz različitih pravaca – gotovo je nemoguće sinhronizovati vatru iz više automatskih pušaka i mitraljeza. Aerodromi takođe sadrže stotine tona goriva i osetljivu opremu – pa pucanje može naneti dodatnu štetu.

Paradoksalno, u ovakvoj situaciji bolje je ne pokušavati obaranje dronova. Najbolje je imati timove sa optičkim i termalnim uređajima čiji je zadatak pravovremena uzbuna – nakon čega komandant baze uključuje elektronske ometače.

Detektori dronova korišćeni u Donbasu nisu efikasni protiv FPV dronova jer prepoznaju radio-signale, a ne komunikaciju preko mobilne mreže.

GLAVNI PROBLEM

Najveći rizik nove ukrajinske taktike nije napad na aerodrome – već mogućnost napada na civilne ciljeve i masovne događaje. Zbog toga se ruski građani moraju navići na iznenadne prekide mobilnog interneta i GNSS sistema, kao što se dogodilo tokom obeležavanja 80. godišnjice Pobede.

Takve operacije se ne pripremaju brzo – SBU je ovoj posvetila 18 meseci. Nadamo se da su ruske specijalne službe izvele zaključke i da znaju kako da ubuduće spreče ovakve akcije”, zaključuje Mihajlov.

ZAKLjUČAK ZA SRBIJU

Primer iz rusko-ukrajinskog sukoba pokazuje koliko je važno razviti konkretne doktrine i protivmere protiv FPV dronova, uključujući blokadu mobilnih mreža, brzu detekciju saboterskih grupa i ubrzano ometanje GNSS signala.

U slučaju bilo kakve eskalacije tenzija, odgovarajuća priprema može sprečiti katastrofu.

Iskustvo i zaključci Rusije koje prenosimo itekako se tiču i naše zemlje, koja mora da razvije sopstvene, brze taktike za slične scenarije u slučaju krize.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

0 2

(MAPA) SATELITSKI SNIMCI RAZOTKRIVAJU: Kijev preuveličao razmere štete nakon napada na rusku stratešku avijaciju? (VIDEO)

02. 06. 2025. u 17:11

Svet

1 7

GORE BOMBARDERI TU-95MS Akcija "Paučina": Napad na baze strateške avijacije vazdušno-kosmičkih snaga Rusije (VIDEO)

01. 06. 2025. u 19:22

Svet

0 2

VELIKI UDARAC ZA RUSE Ukrajinski GŠ: “Uništili smo ruske lansere Iskander dok su iz sela Klinci planirali da nam gađaju Kijev” (VIDEO)

05. 06. 2025. u 17:11

Svet

0 3

BIVŠI FRANCUSKI ŠPIJUN TVRDI: Američke obaveštajne službe stoje iza ukrajinskog napada na ruske avione

04. 06. 2025. u 20:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije