"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Crno more nova baza EU za udar na Rusiju

EVROPSKA komisija usvojila je 28. maja dokument "Strateški pristup Evropske unije regionu Crnog mora" u kojoj je EU praktično deklarisana kao ratujuća strana, ali ne samo u sukobu na teritoriji Ukrajine, već u mnogo širem evroazijskom prostoru Crnomorja.

Foto: NATO

U ovoj strategiji su, diplomatskim rečnikom, zabašurene kolonijalne namere Zapada da zavlada dragocenim resursima Crnomorskog regiona i transportnim koridorima koji povezuju Centralnu Aziju sa Evropom, ali tako da Rusija bude zaobiđena i izolovana.

Ovakve ambicije nisu novost. Ideja izolacije Rusije počela je da se ostvaruje u Krimskom ratu, a uoči Velikog rata u Crnomorju su se sukobile naftaške kompanije zapadnih zemalja, koje su želele da se dokopaju monopola na naftna polja Centralne Azije i transportne koridore. Taj crnomorski sukob je po mišljenju mnogih naučnika jedan od suštinskih uzroka izbijanja Prvog svetskog rata, a crnomorska strategija EU sada se bavi istim opasnim idejama.

Foto: Printscreen

Zapadni mediji uopšte nisu pomenuli ovaj značajan dokument, kada su u drugoj nedelji juna obznanili osnivanje crnomorskog Centra za pomorsku bezbednost u režiji EU, nazivajući ga "tajanstvenim" jer su cilj njegovog rada, organizacija i budžet, navodno, nepoznati. Može se spekulisati da li je to bacanje prašine u oči javnosti ili lenjost da se pročita crnomorska strategija Evropske komisije objavljena na njenom sajtu 28. maja, ili bar izjave njenih zvaničnika.

- Predlažemo novi Centar za pomorsku bezbednost kako bismo ojačali naš odgovor (Rusiji), poboljšanja transportne infrastrukture radi poboljšanja vojne mobilnosti kako bi trupe i oprema mogli biti tamo gde su potrebni, kada su potrebni i nameru da pojačamo naš rad na suprotstavljanju hibridnim pretnjama, čija je Crno more glavna meta - rekla je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost posle usvajanja strategije.

Foto: NATO

U njoj se kao ključne vojne aktivnosti navode:

- Nadogradnja transportne infrastrukture kako bi se omogućila njena spremnost za dvostruku (vojnu i civilnu) upotrebu.

- Opremanje dovoljnog broja morskih i rečnih luka i aerodroma u regionu, posebno na koridorima vojne mobilnosti, specijalizovanom infrastrukturom neophodnom za utovar/istovor prevelike i teške vojne opreme i materijala i obezbeđivanje dovoljnog prostora za skladištenje kako bi se omogućilo nesmetano unutrašnje slanje pošiljki.

- Zaštita kritične infrastrukture, uključujući koridore vojne mobilnosti i ekonomske i energetske platforme

- Saradnja sa partnerima na mehanizmima koji će osigurati da je vlasništvo i upravljanje lukama i kritičnom pomorskom infrastrukturom transparentno i pouzdano, uključujući i kroz sprovođenje mehanizma za proveru stranih direktnih investicija u Evropskoj uniji

Pošto se kao koridor za vojnu mobilnost navodi i Dunav koji sa kanalom Rajna-Majna spaja Crno More sa Nemačkom, očigledno je da će i Srbija biti, htela-ne htela, umešana u ovu priču. S druge strane, možda ova strategija objašnjava neobično interesovanje za uklanjanje potopljene Crnomorske flote Trećeg rajha kod Prahova, koja je tokom Hladnog rata smatrana bedemom za brzo vojno napredovanje Dunavom.

Foto: NATO

S obzirom da EU nema sopstvenu vojsku, reči Kaje Kalas otvaraju pitanje, čijim to trupama treba povećati pokretljivost u crnomorskom regionu. Odgovor daje saopštenje Evropske komisije: "U trenutnom kontekstu, strateško partnerstvo EU sa NATO-om je od suštinskog značaja za našu evroatlantsku bezbednost. Za 23 države članice EU koje su takođe saveznice NATO, on je kamen temeljac njihove kolektivne odbrane".

To potvrđuje i izveštaj zasnovan na diskusijama o strateškim i bezbednosnim izazovima za EU u regionu Crnog mora, koje su organizovali Nemački Maršalov fond SAD, Evropski savet za spoljne odnose i ambasada Rumunije u Parizu u martu 2025, kao i na okruglom stolu "Evropa i regionalna (ne)bezbednost Crnog mora" koji su organizovali Koledž Svetog Antonija, Univerzitet Oksford, Nemački Maršalov fond SAD i britanski Kraljevski imstitut za međunarone odnose - Čatam Haus u maju ove godine.

- Strategija za Crno more koordinisana između EU i NATO može iskoristiti ekonomsko-normativnu moć prvog, zajedno sa tvrdom moći drugog. Pošto Crno more povezuje Evropu, Južni Kavkaz i Bliski istok, nestabilnost tamo se može brzo proširiti van regiona, što čini bližu sinergiju NATO i EU imperativom. EU pooštrava svoju bezbednosnu ulogu, a njena nova strategija ocrtava odlučniji stav. Sada mora da pretvori svoju strategiju za Crno more u koordinisanu akciju i da se u potpunosti uskladi sa stavom odvraćanja NATO. Generalno, kroz blisku koordinaciju, EU, NATO i SAD mogu da obezbede trajnu stabilnost i prosperitet u strateški važnom regionu Crnog mora. Koordinirani napori će im omogućiti da odvrate agresiju, suprotstave se dezinformacijama i podrže reforme u zemljama poput Gruzije, Moldavije i Ukrajine - navode u zbirnom izveštaju Bogdan Kozma i Laurenciju Pleška, koordinatori u bukureštanskoj kancelariji "Maršalovog fonda SAD".

Foto: Printscreen

Oni dolaze iz jedne od pet država koje Crnomorska bezbednosna strategija EU definiše kao ključne igrače u regionu: članice Bugarsku i Rumuniju, kandidate Moldaviju i Ukrajinu, i Tursku, članicu NATO sa značajnim vojnim prisustvom i strateškim uticajem.

- NATO je značajno pojačao svoje prisustvo u Crnom moru raspoređivanjem borbenih grupa u Bugarskoj i Rumuniji, pojačavanjem vojnih vežbi i povećanjem operacija razminiranja. Ipak, sposobnost Rusije da se brzo pregrupiše i obnovi svoje snage uprkos velikim gubicima u Ukrajini zahteva snažniji odgovor alijanse kako bi se odvratila od dalje agresije protiv drugih zemalja Crnog mora - navode Kozma i Pleška zaključke zapadnih geostratega.

Stvaranje crnomorskog Centra za pomorsku bezbednost je samo ozvaničenje rezultata dogovora iz tri zajedničke deklaracije o saradnji EU i NATO-a potpisane 2016, 2018. i 2023. o usklađivanju uloga u regionu Crnog mora. Alijansa se godinama na ovom prostoru bavila vojnim projektima, a EU ekonomsko-političkim, vešto zaobilazeći "tvrdu bezbednost", koja je vrlo skupa i plaćala ju je Amerika. U zajedničkoj deklaraciji iz 2023. NATO i EU obavezali su se na zajedničko bavljenje "pretnjama iz Rusije i koordinisane napore u oblastima kao što su vojna i sajber odbrana".

Foto: Printscreen

- Usklađivanje vojnih alata i planova NATO sa političkim i ekonomskim alatima EU i uključivanje partnera poput Gruzije, Ukrajine i Turske ključni su za izgradnju kredibilne mreže kolektivne bezbednosti u regionu... U novije vreme - posebno nakon rata između Rusije i Gruzije 2008. godine i ilegalne aneksije Krima od strane Rusije 2014. godine i njenog rata u istočnoj Ukrajini - region i njegov značaj za bezbednosnu arhitekturu Evrope polako su se ponovo pojavili na dnevnom redu kreatora politike u EU i SAD. Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine potom ga je gurnula u prvi plan transatlantskih bezbednosnih briga - navode Kozma i Pleška.

Oni ukazuju da sada postoji konsenzus između EU, NATO i SAD da im je potrebno fundamentalno preispitivanje ka snažnoj, dugoročnoj strategiji za Crno more.

- Nakon što je izrazila spremnost da postane veći geopolitički akter, EU je sada ponovila svoju posvećenost regionu usvajanjem strategije o bezbednosti Crnog mora, koja je objavljena 28. maja - napisali su Kozma i Pleška. Nije beznačajno to što oni dolaze iz Maršalovog centra u Rumuniji, koja je kao jedinstvena država prvi put zamišljena i ostvarena u 19. veku posle poraza Rusije u Krimskom ratu, da bi izolovala Balkan od ruskog uticaja i vojne pomoći. U Drugom svetskom ratu Rumunija je bila Hitlerov saveznik i samo pod Staljingradom izgubila je 200.000 vojnika, a da i u strategiji širenja NATO na istok ima izuzetnu ulogu svedoči i to što se od 2024. Alijansa u njoj pravi vazduhoplovnu bazu Mihai Kogalničanu, najveću te vrste u Evropi.

Foto: Printscreen

NEDOUMICE O ULOZI TURSKE

STRATEGIJA o Crnom moru najavljuje značajne investicije u takozvani srednji koridor, planiranu trgovinsku i transportnu rutu koja povezuje Centralnu Aziju i Kinu sa Evropom preko Južnog Kavkaza i Crnog mora.

Evropska komisija je Crnomorski transportni koridor već uključila u svoje planove Transevropskih transportnih mreža, ali se javlja nedoumica o u ulozi Turske. EU želi da njene vojne potencijale koristi u svom interesu, ali nije zainteresovan za ekonomske veze. Naime, EU favorizuje povezivanje sa Centralnom Azijom preko Crnog mora, zaobilazeći kopnene puteve preko Turske i isključujući je iz igre kao i Rusiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije