ANALIZA "NOVOSTI": Kijev strahuje od ruskog napada "hiljadu dronova"

Analizirajući tri godine rata u Ukrajini lideri dve vojno najmoćnije države na svetu saglasni su u oceni da smo svedoci novog načina ratovanja u kome se sve manje gine od pešadijskog naoružanja, a sve više od "čeličnih ptica" koje nose eksploziv i mogu da ga precizno bace u rov, kroz prozor kuće ili na skupu vojnu tehniku. Svedoci smo i neverovatno brze kreativnosti konstruktora koji pronalaze načine da blokiraju dronove i traže rešenja da njihova letelica bude nezaustavljiva.

Foto: Jutjub/National Geographic Africa/Profimedia/Ilustracija

- Ruski konstruktori su poslednjih godina napravili značajan progres u sferi pravljenja bespilotnih letelica. Određeni ruski dronovi su najnapredniji i zato su počeli da ih kopiraju stranci - kazao je predsednik Vladimir Putin na Savetu za strateški razvoj minule sedmice.

On je naglasio da su lideri zemalja koji su bili u Moskvi 9. maja imali priliku da vide na izložbi dronove bolje od sličnih napravljenih u inostranstvu. I predsednik SAD Donald Tramp je u četvrtak govorio o značajnom uticaju dronova u savremenom ratu, a to se dobro vidi u konfliktu Rusije i Ukrajine.

- Ako pogledate na taj užasni rat između Rusije i Ukrajine koji mi pokušavamo da zaustavimo videćete da je to sukob bespilotnih letelica - ocenio je Tramp. - Ko je mogao pomisliti pre tri godine da će dronovi biti tako moćno oružje. Oni zamenjuju mnogo drugog oružja, čak i avione. Kao biznismen koji zna da "broji pare" Tramp nije mogao da propusti informaciju da dron koji košta manje od hiljadu može da uništi tenk koji vredi šest miliona dolara. Većinu američkih mnogo hvaljenih tenkova "abrams" koje je Ukrajini poslao bivši predsednik Džozef Bajden, Rusi su uništili upravo dronovima.

Putin sa pravom ističe da su ruski konstruktori poslednjih godina napravili veliki skok napred jer je u rat protiv Ukrajine, što se tiče dronova, Rusija ušla potpuno nespremna. Rusko Ministarstvo odbrane i Generalštab su nastojali da se takmiče sa Amerikancima u pravljenju nevidljivog velikog drona za šta su utrošili mnogo novca. Ali, zanemareni su oni mali, slični igračkama, koji se koriste na prvim linijama fronta kao i udarni dronovi. Kad su na frontu Ukrajinci počeli dronovima da prave velike probleme, angažovani su ruski konstruktori koji su vrlo brzo ne samo dostigli nego i prevazilišli kijevske bespilotne letelice, koje se dovoze iz inostranstva ili ih sastavljaju domaći konstruktori na osnovi stranih delova.

Dronovi su neuporedvp jeftiniji od skupih modernih aviona a podjednako su efikasni u pogađanju ciljeva na zemlji, a posebno su u tome efikasni jeftini dronovi-kamikaze. Zašto je Rusija bila zaostala u razvoju bespilotnih letelica ne samo za Amerikom već i Izraelom, nije nikakva tajna. Što se tiče znanja Rusi su ga i ranije imali, uostalom svi inžinjeri koji su u Izraelu radili na njihovim najboljim dronovima bili su poreklom iz SSSR gde su i stekli obrazovanje. Glavni ruski problem je bio što se u vojnom i državnom vrhu nije pridavao značaj razvoju dronova. Do početka rata u Ukrajini u ruskoj vojsci su smatrali da neke velike koristi od dronova na bojnom polju nema.

Sumnjalo se da će biti problema sa uvoznim delovima. Zato je na početku rata Ukrajina imala znatno više dronova od Rusa čije vojno rukovodstvo nije shvatilo važnost tih malih bespilotnih letelica koje su mogle da dolete do protivnikog rova i iz vazduha spuste eksploziv. Rukovodstvo u Kijevu još pre rata je od turske kompanije čiji je vlasnik zet predsednika Erdogana kupilo udarne dronove "bajraktare", ali njih su Rusi lako obarali svojim PVO sistemima. Amerikanci i zapadni saveznici su Kijevu takođe slali bespilotne letelice, Ukrajinci su na početku koristili i stare sovjetske dronove "striž" koji je zapravo modernizovani sovjetski TU-141 ali su njega lako primećivali ruski radari. U Moskvi su na kraju shvatili da će ovaj rat biti zapamćen kao rat dronova i krenuli su u sopstvenu proizvodnju. Sada se najviše spominju ruski "lanceti" što je i razlog zbog čega su Amerikanci na spisak sankcija stavili Aleksandra Zaharova, konstruktora ovih čuvenih bespilotnih letilica koje su postale mora ukrajinske vojske. Dronove "lancet" i "kub" proizvodi kompanija "Zala aero" iz Iževska koju je 2003. osnovao Zaharov i koja se tih godina bavila pravljenjem dronova za osmatranje koje su koristili "Gasprom", ministarstva policije i za vanredne situacije. U kompaniji "Zala aero" nisu tada skrivali da koriste 90 odsto uvoznih delova.

Vrh proizvodnje "lanceta" je bio u avgustu 2023. Od tada Rusi masovno koriste ove dronove koji su napravljeni u dva modela, prvi sa kilogramom, a drugi sa tri kilograma eksploziva. Tokom SVO "lanceti" su unapređeni, pa najnoviji može da nosi čak pet kilograma eksploziva. Upravo "lanceti" kompenzuju ruskoj armiji nedostatak daljnosti i preciznosti artiljerije. U Rusiji ne skrivaju da zapadna artiljerija koju su dobili Ukrajinci ima veći domet i preciznija je od ruske. Sada sa "lancetima" Rusi mogu da gađaju i na razdaljini do 50 kilometara. To je znatno više od dometa američkih haubica M777. Pošto "lanceti" imaju nekoliko načina navigacije, vrlo su precizni i kad ne koriste GPS. Velika prednost "lanceta" je u tome što su mnogo jeftiniji od zapadnih "parnjaka" kao što je npr. američki "svičblejd". Koliko je tačno ovih dronova Vašington dao ukrajinskoj vojsci ne zna se, ali vojni analitičari tvrde da je brojka znatno manja od broja "lanceta" koje koriste Rusi. U medijima se pominju različite cifre, od 700 do hiljadu "svičblejda". Ukrajince posebno nervira što pronalaze motore koje proizvodi češka kompanija "Model motors" a koriste ih ruski dronovi.

Pre uvođenja sankcija ti motori su bili u slobodnoj prodaji. Većina dronovakamikaza je teška do deset kilograma i češki motori im odgovaraju. U Pragu se pravdaju da nikada nisu prodavali te motore ruskoj armiji. Osim toga tvrde da se model motora koji je nađen kod Bahmuta ne proizvodi više od godinu dana. Cena tog motora je inače 298 evra. Ali oni koji su rastavljali ruske dronove pronašli su i mikroprocesore holandske kompanije NXP. Pokazalo se da su svi delovi "lanceta" nabavljeni u inostranstvu, uprkos svim sankcija EU. U martu 2024. Rusi su počeli da koriste još opasniji dron koji su nazvali "pirana 10" koji može da nosi 4,5 kilograma eksploziva. U prvom bojevog krštenju pogodio je jedan američki tenk "abrams", a dronu koji je napravio sibirski inženjerski biro iz Uljanovska ne mogu ništa klasična sredstva ometanja signala jer čuva sliku objekta prema kojem leti. Samo prošle godine ruskim vojnicima na frontu isporučeno je 8.000 "pirana 10". Vlasnik ukrajinske kompanije za proizvodnju dronova "Er junit" Andrej Štepa objašnjava da sankcije ne mogu da spreče da Rusi nabavljaju delove za svoje bespilotne letelice jer to mogu da dobavljaju od Kine. U Ukrajini su preplašeni jer Rusija povećava broj dronova kojima svakodnevno napada razne objekte. Vojna obaveštajna služba Ukrajine saopštila je 9. juna da je Rusija samo za godinu dana povećala proizvodnju dronova "geranj" pet puta. Zbog tog rapidnog rasta proizvodnje bespilotnih letelica Rusija može intenzivno da napada Ukrajinu.

- U jednom mesecu Rusi proizvedu do 2.700 dronova "geranj" i još toliko dronova-imitatora tj. mamaca. Poređenja radi, u avgustu 2024. Rusi su mesečno proizvodili oko 500 "geranja", a već u decembru dve hiljade - kažu ukrajinski vojni obaveštajci. Vojno i civilno rukovodstvo u Kijevu najviše plaši da bi Rusi mogli da koriste novu taktiku u upotrebi dronova. U toku jedne noći Rusi bi mogli da napadnu sa hiljadu udarnih dronova. Nema takvog PVO sistema koji bi mogao da zaustavi takav napad. Ukrajina nema toliko raketa-presretača da obori makar polovinu ruskih dronova. Ukrajinski obaveštajci tvrde kako su u Moskvi već napravljeni planovi napada koje je britanski "Ekonomist" nazvao "dronovska apokalipsa". List ističe da Rusi već gađaju sa šestom, novom verzijom "geranja" kojima ništa ne mogu sredstva elektronskog ometanja a vodi ga veštački intelekt po unapred zadatoj putanji. Velika prednost tih dronova je što mogu da se dignu na visinu od tri hiljade metara a kad stignu do cilja naglo pikiraju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije