Svet

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

M.K.

01. 07. 2025. u 13:58

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

(МАПА) КРАЈЕМ ЛЕТА ЧЕКА НАС КАТАСТРОФА: Морске температуре на рекордном нивоу, велики ризик од разорних олуја

Nakon uobičajeno viših temperatura vazduha u prvoj polovini 2025. godine, morska površina u Evropi beleži značajne anomalije, naročito u Mediteranu, gde je ustanovljen istorijski toplotni talas u moru, što je dovelo do rekordno visokih temperatura vode.

Najintenzivnije zagrevanje zabeleženo je u zapadnom Mediteranu, uključujući Balearsko i Tirensko more.

Ovakav porast temperature izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica – od snažnijih oluja do obilnih padavina u kasnom letnjem i jesenjem periodu. Visok nivo vlage znači više energije za formiranje grmljavinskih nevremena i obilne kiše, piše Severe Weather Europe.

Morski toplotni talasi, poput ovog, najčešće nastaju usled stabilnih vremenskih obrazaca, kada su atmosfera bez vetra, pod uticajem visokog pritiska i bez oblačnosti. Takve situacije dovode do stvaranja "toplotne kupole" — dominantnog meteorološkog fenomena koji uzrokuje ekstremne temperature na kopnu i u moru.

Kako funkcioniše toplotna kupola

Toplotna kupola je široka zona visokog pritiska koja „zarobljava“ topao vazduh i gura ga nadole, čime se on dodatno zagreva. Kao poklopac na loncu, kupola sprečava oslobađanje toplote, dovodeći do anomalnih temperatura u nižim slojevima atmosfere.

Taj efekat se ne oseća samo na kopnu, već značajno utiče i na mora. Kako nema dovoljno mešanja hladnijih i toplijih slojeva vode, morska površina se kontinuirano zagreva, što dovodi do pojave morskih toplotnih talasa.

Mediteranski toplotni talas na vrhuncu

Zapadni i centralni Mediteran trenutno beleže najviše temperature ikada zabeležene za ovo doba godine. Temperature morske površine u Tirenskom moru dostižu između 27 i skoro 29 stepeni Celzijusa. Veći deo Mediterana ima temperature iznad 25 stepeni, dok Crno more takođe beleži vrednosti od 21 do 24 stepena, što je za 1 do 2 stepena iznad proseka.

Srednja dnevna temperatura površine Mediterana krajem juna 2025. iznosi skoro 26 stepeni, što je za tri stepena više od istorijskog proseka (oko 23 stepena). U Tirenskom i Ligurskom moru temperature su iznad proseka za 5 do 6 stepeni, dok su Jadran i Jonsko more takođe iznad proseka, ali u manjoj meri.

Posledice: Rizik od poplava tokom kasnog leta i jeseni

Visoke temperature mora povećavaju rizik od ekstremnih padavina, jer topla voda isparava i dodaje vlagu u atmosferu, što uzrokuje snažne oluje. Tokom prethodnih godina zabeležene su katastrofalne posledice:

U Sloveniji 4. avgusta 2023. godine dogodile su se istorijske poplave koje su prouzrokovale štetu od više milijardi evra.
U septembru 2024. ciklon Boris doneo je razorne padavine u centralnoj Evropi.
U Valensiji, krajem oktobra i početkom novembra 2024. godine, bujične poplave odnele su 232 života i prouzrokovale skoro 4 milijarde evra štete.

Upozorenje: Potrebno pažljivo praćenje situacije

Analize morske temperature ukazuju na to da je Mediteran trenutno jedna od najanomalnijih regija na svetu. Ovo povećava verovatnoću da ćemo u narednim mesecima biti svedoci ozbiljnih vremenskih nepogoda u zemljama kao što su Italija, Hrvatska, Francuska, Španija i Slovenija.

Evropski centar za srednjeročne vremenske prognoze (ECMWF) i Svetska meteorološka organizacija upozoravaju da će, ako ne dođe do ozbiljnije adaptacije na klimatske promene, posledice ovakvih toplotnih talasa biti sve češće i sve razornije.