NOVA KINESKA MANTRA ZA POBEDU U RATOVIMA: Poremećaj umesto uništenja! Preko 90% patenata za HPM podnete od strane kineskih firmi

KAKO tenzije eskaliraju u Tajvanskom moreuzu, Kina je otkrila ono što izgleda kao njeno najnovije oružje u arsenalu tihog ratovanja — misterioznu grafitnu bombu sposobnu da zamrači električne mreže u ciljanim područjima.

Foto: Profimedia

Simulacija, pozivajući se na podatke „Kineske korporacije za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju“ (CASC) — ključnog izvođača radova u oblasti odbrane pod kineskim Ministarstvom nacionalne odbrane — pokazala je da električni transformatori varniče i otkazuju pod dejstvom grafitnih vlakana.

Oružje navodno ima domet od 290 kilometara (180 milja) i nosi bojevu glavu težine 490 kilograma (1.080 funti), što ga čini sposobnim da precizno cilja udaljene elektrane, podstanice i čvorišta mreže.

Uprkos detaljnoj vizuelnoj prezentaciji, kineski državni mediji, CCTV, nazvali su ga samo „misterioznim tipom domaće proizvedene rakete“, zadržavajući ključne informacije o njenom zvaničnom nazivu, fazi razvoja ili operativnom raspoređivanju. Kineske vlasti još uvek nisu potvrdile da li je ovo oružje ušlo u aktivnu službu.
Vreme ovog otkrivanja nije slučajnost. Sa geopolitičkim žarištima koja tinjaju i kineskom podrškom Rusiji i Iranu koja se produbljuje, prikazivanje takve sposobnosti podvlači strateški pomak u modernom ratovanju: ometanje umesto uništenja.

Foto: Jutjub/CNA

OD EMP-A DO GRAFITNIH BOMBI

Kinesko interesovanje za paralizu kritičnih sistema počelo je mnogo pre nego što se ova grafitna bomba pojavila. Od 2017. godine, ona koristi visokomoćno mikrotalasno (MM) oružje - nenuklearne uređaje sposobne da emituju elektromagnetne impulse (EMP) da bi trenutno spržili elektroniku.

Ovi tihi izlivi ne ubijaju; umesto toga, oni onesposobljavaju. Komunikacije, transport, vodovodni sistemi, čak i vojni radar i odbrambene mreže - sve može biti učinjeno beskorisnim u trenutku.

Prema istraživačkom izveštaju RAND Corporation, oko 90% globalnih MMP patenata sada drže organizacije povezane sa Kinom, što ukazuje na težnju Pekinga ka dominaciji u ovoj oblasti.

Još više zabrinjava to što Kina aktivno razvija oružje za elektromagnetne impulse na velikim visinama (HEMP) – nuklearne bojeve glave koje se detoniraju iznad ciljeva kako bi prekrile čitave regione EMP talasima.

Kao deo svog plana modernizacije nuklearnog oružja, Kina je na putu da udvostruči svoj nuklearni arsenal do 2035. godine, pri čemu HEMP-ovi igraju centralnu ulogu u njenoj široj doktrini „informatizovanog ratovanja“, dajući prioritet kontroli informacija i elektromagnetnog spektra pre nego što tradicionalni sukob uopšte počne.
Sada se grafitna bomba pojavljuje kao ciljanije oruđe u ovom tihom arsenalu.

TIHA PRETNjA
Grafitna bomba, često nazivana „bomba za zatamnjenje“ ili „meka bomba“, je nesmrtonosno oružje dizajnirano da uništi električnu infrastrukturu bez uništavanja zgrada ili direktnog povređivanja ljudi.

Deluje tako što raspršuje oblak finih grafitnih čestica – sitnih, laganih vlakana koja su visoko provodljiva – po ciljanom području. Kada se ove čestice slegnu na visokonaponsku opremu, kao što su transformatori, prekidači ili dalekovodi, one stvaraju kratke spojeve, izazivajući iznenadne i široko rasprostranjene nestanke struje.

Efekat je trenutan i razarajući. Svaki električni sistem zahvaćen oblakom verovatno će se isključiti. Ako se bomba rasporedi iznad elektrane, udar se širi ka spolja, prekidajući struju ne samo na mestu udara, već potencijalno u čitavim regionima povezanim sa tom mrežom.

Iako nijedna eksplozija ne probija zgrade i nijedan život nije direktno ugrožen samom bombom, kaskadne posledice nestanka struje – posebno u urbanim centrima – mogu biti ozbiljne. Bolnice, transportni sistemi, komunikacione mreže i osnovne službe staju, a u nastalom haosu, životi i dalje mogu biti izgubljeni.

Uprkos svojoj sposobnosti za poremećaje, privlačnost grafitne bombe leži u njenom „mekom“ otisku. Ona uzrokuje minimalnu kolateralnu štetu. Infrastruktura ostaje netaknuta, a kada se provodne čestice očiste, električni sistemi se često mogu obnoviti.
Ova reverzibilnost je čini atraktivnom za strateške operacije gde dugoročna fizička šteta nije cilj, već kratkoročna konfuzija i paraliza.

Međutim, oružje nije bez ograničenja. Nestanak struje koji izaziva je obično privremen, traje satima ili danima, a ne nedeljama. Uslovi okoline, poput kiše ili jakih vetrova, mogu smanjiti njenu efikasnost prevremenim raspršivanjem vlakana ili njihovim ispiranjem. I kako se nacije prilagođavaju, mnoge moderne električne mreže se očvršćuju zaštitnim premazima ili redizajniraju kako bi se oduprle takvim oblicima napada.

U suštini, grafitna bomba je sredstvo kontrole i ometanja – nesmrtonosno, ali sposobno da gurne gradove u tamu i poseje strah bez ispaljenog ijednog metka.

Foto: AP

STARO ORUŽJE U NOVOM RATU

Grafitne bombe mogu izgledati kao najsavremenija tehnologija, ali su decenijama deo vojne taktike.

Razvijeno od strane američke vojske 1980-ih, ovo nesmrtonosno oružje nastalo je iz šireg napora da se pronađu načini za onesposobljavanje neprijateljske infrastrukture bez razarajućeg uticaja konvencionalnih eksploziva.

Veći deo ranih istraživanja bio je obavijen velom tajne, sproveden u okviru klasifikovanih odbrambenih programa koji su imali za cilj da SAD daju prednost u modernom ratovanju, gde poremećaj može biti moćan kao i uništenje.

Prva poznata upotreba na bojnom polju dogodila se tokom Zalivskog rata 1991. godine, kada su američke snage rasporedile grafitnu bombu BLU-114/B sa razarajućim efektom. Ciljajući dva ključna iračka centra za distribuciju električne energije, bomba je učinila do 85% električne mreže zemlje nefunkcionalnom, gurnuvši veliki deo Iraka u tamu skoro mesec dana.

Nestanak struje nije samo stvorio neugodnosti civilima – paralizovao je iračku vazdušnu odbranu i poremetio komandno-kontrolnu mrežu Sadama Huseina u kritičnom trenutku rata.

Oružje se drugi put pojavilo u javnosti 1999. godine, tokom rata na Kosovu. Ovog puta, NATO snage, predvođene SAD, koristile su grafitne bombe da osakatiju električnu mrežu Srbije.

Stelt avioni F-117 bacili su bombe sa hirurškom preciznošću, navodno onesposobivši oko 70% energetske infrastrukture zemlje. Nestanak struje je bio privremen, ali strateški moćan, doprinoseći odluci Srbije da prihvati uslove prekida vatre koji je posredovao NATO.

Iako se nedavno otkrivanje grafitne bombe od strane Kine može činiti novim, sama tehnologija ima dugu i dokazanu istoriju. Novo nije koncept, već ko ga sada izlaže.

TRKA TAJVANA DA OSTANE OSVETLjEN

Kao jedno od tehnološki najnaprednijih društava u Aziji, Tajvan se u velikoj meri oslanja na električnu energiju za napajanje svojih bolnica, komunikacija, transporta i vodovodnih sistema.

To ga čini jedinstveno ranjivim i na grafitne bombe i na EMP napade. Uspešan udar na njegovu električnu mrežu ne bi samo izazvao neprijatnosti - mogao bi da gurne ostrvo u haos.

Shvativši ovo, Tajvan je tiho remontovao svoju energetsku infrastrukturu. Nakon nestanka struje 2022. godine, državna kompanija za komunalne usluge, Tajpauer, pokrenula je desetogodišnji plan otpornosti vredan 18 milijardi dolara, usmeren na decentralizaciju energetskog sistema.

Plan uključuje izgradnju mikromreža koje se napajaju lokalnim obnovljivim izvorima – solarnom, vetrom i hidroenergijom – sposobnim da rade samostalno u slučaju kvara glavne mreže. Dodaju se dodatna rasklopna postrojenja i distributivni čvorovi kako bi se izolovale pretnje i sprečili kaskadni nestanci struje.

Ovaj napor se nadovezuje na tajvanski Zakon o električnoj energiji iz 2016. godine, koji je dao prioritet integraciji obnovljivih izvora energije i energetskoj raznolikosti. Cilj nije samo energetska efikasnost, već i preživljavanje.

U budućnosti u kojoj rat može početi nestankom struje, Tajvan se utrkuje da osigura da se svetla mogu ponovo upaliti.

RATOVANjE BEZ VATRE

Uspon grafitnih bombi i EMP oružja odražava dublju evoluciju u vojnom razmišljanju. Moderne doktrine sve više cene sposobnost onesposobljavanja, a ne uništavanja.
Cilj je paralizovati sposobnost neprijatelja da komunicira, koordinira i pruža otpor ciljanjem njegovih C4ISR mreža: komandovanja, kontrole, komunikacija, računara, obaveštajnih službi, nadzora i izviđanja.

Ovo su nervni sistemi moderne vojske – i ne moraju biti bombardovani u ruševine da bi bili neutralisani. Dobro tempirani EMP ili grafitni udar može imati isti efekat: oslepiti, oglušiti i paralizovati napredne snage pre nego što se upotrebi ijedno konvencionalno oružje.

(eurasiantimes.com)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Svet

0 7

KINESKO SUPERORUŽJE ROĐENO IZ TEHNIČKE GREŠKE NASA-E: Helijumske rakete koje menjanju rat i svemir!

04. 07. 2025. u 21:33

Svet

0 1

ZAŠTO IRANU NEĆE POMOĆI NI RUSKI NI KINESKI LOVCI: Izraelski napadi otkrili gorku istinu o odbrani Teherana

04. 07. 2025. u 20:33

Svet

0 1

STRAH OD KINE: Tramp želi da poboljša odnose sa Rusijom

02. 07. 2025. u 19:33

Svet

0 0

VRBOVALI AMERIČKE MORNARE: Dvojica Kineza uhapšena zbog špijunaže i regrutovanja za kinesku obaveštajnu službu

01. 07. 2025. u 21:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije