EVROPSKI LIDERI IMAJU NOVU TAKTIKU ZA PUTINA: Ovako planiraju da razotkriju "blef" ruskog predsednika

EVROPSKI zvaničnici su uvereni da Vladimir Putin nije iskren u pogledu postizanja mirovnog sporazuma, zbog čega su osmislili novu strategiju, piše Politiko.

Foto Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Kako tvrdi taj portal, udovoljavaće i hvaliti Donalda Trampa sve dok i sam ne dođe do istog zaključka i shvati da mora da zauzme oštriji stav prema Kremlju.

S evropske strane, ovaj pristup se smatra dobitnom kombinacijom. Bili bi, kažu, oduševljeni ako se pokaže da su u krivu i američki predsednik uspe da ispregovara kraj rata u Ukrajini uz čvrste bezbednosne garancije.

Kako tvrdi taj portal, udovoljavaće i hvaliti Donalda Trampa sve dok i sam ne dođe do istog zaključka i shvati da mora da zauzme oštriji stav prema Kremlju.

S evropske strane, ovaj pristup se smatra dobitnom kombinacijom. Bili bi, kažu, oduševljeni ako se pokaže da su u krivu i američki predsednik uspe da ispregovara kraj rata u Ukrajini uz čvrste bezbednosne garancije.

Ipak, primarni plan svodi se na razotkrivanje blefa ruskog vođe i lobiranje za još strože sankcije.

Makronov stav: Putin ne želi mir

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je uložio velike napore kako bi diplomatskim putem sprečio rat u Ukrajini, sada najotvorenije tvrdi da Putin nije ozbiljan po pitanju mira te da ostaje predan cilju uništenja nezavisne i demokratske Ukrajine.

- Mislim li da predsednik Putin želi mir? Odgovor je ne. Ako želite moje najdublje uverenje: Ne. Mislim li da predsednik Tramp želi mir? Da - izjavio je Makron pre odlaska na razgovore u Vašington. - Ne mislim da predsednik Putin želi mir. Mislim da želi kapitulaciju Ukrajine. To je ono što je predložio.

Foto: AP Photo/Michel Euler

Politico podseća da umesto nuđenja ustupaka za mirovni sporazum, Putin od Kijeva zahteva još teritorija, uključujući ključne ukrajinske odbrambene linije koje bi mu omogućile dublji prodor u zemlju.

Uz to, izričito odbija prisutnost NATO snaga kao garancije sigurnosti nakon rata, što je za Kijev ključan uslov.

Evropski konsenzus i optimizam

Dok traju pripreme za mogući samit Rusije i Ukrajine, evropski zvaničnici održali su niz hitnih sastanaka kako bi uskladili svoj odgovor i razmenili obaveštajne podatke nakon rasprava u Beloj kući.

Prema izjavama petorice diplomata koji su želeli da ostanu anonimni, većina se slaže s Makronom.

Iako su izrazili duboki skepticizam oko toga hoće li Kremlj pregovarati u dobroj veri, optimistični su da će Vašington kazniti Rusiju ako se pokaže da je upravo Putin najveća prepreka miru.

Evropljani smatraju američke sankcije ključnima, a mnogi tvrde da je Putin bio prisiljen na sastanak s Trampom tek nakon što je Vašington uveo visoke carine Indiji zbog kupovine ruske nafte.

Sledeći korak mogla bi biti eskalacija sankcija kako bi se ograničila ključna ruska trgovina s Kinom.

Igra pohvala i pritiska

Zapadni partneri obasuli su Trampa pohvalama, zahvaljujući mu na organizaciji razgovora, te su izrazili olakšanje nakon što je dao garancije da će SAD imati ulogu u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Iza zatvorenih vrata, međutim, fokus je na pripremi novih, oštrih ekonomskih sankcija ako Moskva odbije da okonča invaziju.

- Svi prolaze kroz formalnosti - rekao je jedan od diplomata za Politico, dodajući da oni ipak ne znaju koji je Putinu krajnji cilj. - Šta će motivisati Putina da da bilo kakve ustupke? Ne znam.

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon

U međuvremenu, pritisak za mirovne razgovore postaje sve veći problem za ruskog vođu.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da Moskva ne odbija razgovore, ali insistira da se samit mora pripremati "korak po korak". Putin je čak predložio održavanje samita u Rusiji, što je odmah odbačeno.

Crvene linije

Jedan nemački zvaničnik izjavio je da to oklevanje postaje ključan test ruske ozbiljnosti.

S druge strane, evropska diplomatija ubrzano deluje. Održan je vanredni sastanak ambasadora EU, a očekuje se da bi konkretan mirovni predlog mogao biti predstavljen Zelenskom i Putinu u roku od sedam dana.

Tramp je dao naslutiti da bi se američke vazdušne snage mogle koristiti u Ukrajini, dok bi evropske zemlje mogle da raspored trupe za zaštitu zemlje.

Ipak, zapadni saveznici morali su prilagoditi svoje "crvene linije" kako bi se uskladili s njim. Tako je EU, čini se, ublažila svoj zahtev da Rusija prihvati prekid vatre pre početka pregovora.

- Bilo je nade da bi Tramp mogao da promeni mišljenje o pitanju prekida vatre. To se nije dogodilo - rekao je neimenovani diplomata. Ali, najvažnije od svega, čini se da je i sam Tramp počeo javno da sumnja u Putinove namere.

- Saznaćemo o predsedniku Putinu u sledećih nekoliko sedmica… Moguće je da on ne želi da postigne dogovor - izjavio je američki predsednik za Fox News. - Nadam se da će predsednik Putin biti dobar, a ako ne bude, to će biti teška situacija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije