DONALD TRAMP U BORBI PROTIV NARKO-KARTELA: Američki predsednik potpisao je tajnu uredbu

AMERIČKI predsednik Donald Tramp potpisao je tajnu uredbu Pentagonu da se spremi za vojne operacije protiv narko kartela u Latinskoj Americi.

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon

U senci pokušaja američkog predsednika Donalda Trampada posreduje oko mira u Ukrajini i carinskih nadmetanja sa gotovo svim svetskim državama prošla je vest da je po prvi put u svoja oba mandata objavio rat.

Prema dopisnicima vodećih američkih medija iz Bele kuće, Tramp je potpisao tajnu uredbu Pentagonu da pripremi vojne opcije - uključujući dronove, pomorsku i moguću raketnu intervenciju protiv narko-kartela u Latinskoj Americi.

U uredbi nije navedena nijedna konkretna država osim što je isključeno bilo kakvo intervenisanje u Meksiku, iako tamo deluje zloglasni kartel Sinaloa.

Pravnu osnovu za takvu odluku Trampova administracija stvorila je označivši narko-karte­le terorističkim grupama koje svojim delovanjem ugrožavaju funkcionisanje Sjedinjenih Američkih Država. Takva oznaka omogućava vojsci da izvodi operacije na moru i potencijalno na stranom tlu, što uključuje ubijanje ili hapšenje osumnjičenih članova kartela.

Upotreba vojne sile na ovaj način otvara niz pitanja, uključujući moguće kršenje međunarodnog prava i samih američkih zakona, no kako uredba još nije javna – nema ni preispitivanja zakonitosti.

Agenda 47 i proglašenje terorističkih organizacija

Sjedinjene Države već su pojačale nadzor nad kartelima, uključujući letove dronova iznad Meksika za lociranje laboratorija za fentanil, što je započeto još za vreme administracije Džoa Bajdena.

Sada se to proširuje na sankcije i blokadu imovine, sajber operacije i međunarodnu saradnju za presecanje finansijskih tokova.

Sve je to deo "Agende 47" koju je Tramp najavljivao pre izbora i potvrdio na svojoj inauguraciji.

U martu je Stejt department objavio listu kartela i ukupno ih je osam proglašeno terorističkim organizacijama - šest meksičkih i po jedan iz Venecuele i Salvadora.

Nakon medijske objave o uredbi 12. avgusta, Meksiko je izručio SAD-u 26 visoko pozicioniranih članova kartela, uz uslov da im se ne dosudi smrtna kazna. Ovaj potez tumači se kao ustupak Vašingtonu i znak pojačane saradnje u strahu od vojne akcije.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum rekla je kako takvu saradnju podržava, ali da suverenost države nije na prodaju.

- Predsedniče Tramp, naša teritorija je nedodirljiva, naš suverenitet je nedodirljiv - rekla je i dodala: "Možemo sarađivati, ali svako na svojoj teritoriji."

Reakcije latinoameričkih država

I druge države obuhvaćene uredbom odbacile su ideju američke vojne intervencije na njihovom tlu.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro slaže se sa borbom protiv narko-kartela, ali samo uz poštovanje nacionalnog suvereniteta i bez američke intervencije. On zagovara regionalni savez zemalja Latinske Amerike, ali smatra da "rat protiv droge" ne može uspeti i želi da se orijentiše na javnozdravstvene politike i bolji životni standard.

Brazilska vlada odbila je američki zahtev da domaće bande proglasi terorističkim organizacijama jer brazilski pravni sistem u definiciju terorizma ne uključuje grupe organizovanog kriminala.

U Ekvadoru se vlast nije jasno oglašavala, ali spominje se mogućnost referenduma o dopuštanju Americi da vojno reaguje. Mediji podsećaju na štetne posledice prethodnih američkih intervencija u regionu, a tri četvrtine anketiranih protivi se američkim vojnim akcijama na tlu njihove zemlje.

Iz Venecuele su porekli postojanje organizovanih kriminalnih grupa u zemlji, nazivajući američke optužbe propagandom koja treba da opravda intervenciju sa ciljem promene vlasti.

U ostatku regiona, uključujući Gvatemalu i Honduras, analitičari upozoravaju na rizik od jačanja antiameričkih osećanja i destabilizacije.

Horhe Restrepo, direktor Centra za analize sukoba u Kolumbiji, izrazio je zabrinutost zbog najave korišćenja vojne sile protiv narko-kartela. Kaže da "takva strategija rizikuje jačanje autokratskih režima u zemljama poput Venecuele i Nikaragve a nikakav uspeh ne može postići".

Restrepo smatra da će bilo kakva američka vojna intervencija pojačati antiamerička osećanja u regionu i pružiti režimima izgovor za represiju koristeći narativ o spoljnoj pretnji.

Analitičari upozoravaju na rizike

Američki analitičari imaju podeljene stavove o Trampovoj direktivi za korišćenje vojne sile protiv narko-kartela u Latinskoj Americi, izražavajući zabrinutost zbog pravnih, diplomatskih i strateških posledica.

Brajan Finukejn, bivši pravni savetnik Stejt departmenta, upozorava da vojne akcije, ovako kako su najavljene, nisu moguće po američkim zakonima.

Smatra da označavanje kartela kao terorističkih organizacija ne daje ovlašćenja za upotrebu sile te da je za to potrebno dodatno odobrenje Kongresa ili izvršna ovlašćenja temeljena na samoodbrani.

Vanda Felbab-Braun iz Brukings instituta upozorava da vojni napadi na kartele mogu doneti kratkoročne uspehe, ali neće srušiti duboko ukorenjene mreže.

Bez paralelnog rešavanja korupcije, siromaštva i potražnje za drogom u SAD-u, vojne akcije mogle bi dovesti do fragmentacije kartela u manje, ali nasilnije grupe, povećavajući regionalnu nestabilnost.

Jedan od vodećih američkih stručnjaka za Latinsku Ameriku, Meteson Elis, smatra da ova uredba predstavlja logičan korak u Trampovoj kampanji protiv kartela, posebno s obzirom na naglasak na fentanil i transnacionalni kriminal. Ističe da je cilj "totalna eliminacija" kartela, iako priznaje da je ostvarenje tog cilja teško.

Većina analitičara veruje da će moguće akcije biti izvedene isključivo protiv visokorangiranih članova kartela, uključujući napade dronovima ili hvatanje osumnjičenih, odnosno operacije poput onih vođenih protiv Al-Kaide.

Fokus na sintetičke droge

Vrednost droge koja iz Latinske Amerike dospe u SAD meri se u milijardama dolara, ali tačni brojevi ne postoje jer se evidencija vodi samo o zaplenama.

Jasan je porast upotrebe sintetičkih droga - fentanila i metamfetamina. Zbog njihove jeftine proizvodnje i visokog profita, sve više zamenjuju tradicionalne droge poput kokaina i heroina. Karteli zarađuju više na fentanilu nego na svim drugim drogama.

Predsednik Tramp nije javno potvrdio da je doneo uredbu, ali je rekao da će o svemu govoriti vrlo brzo.

- Latinska Amerika ima puno kartela i puno droga koje teku. Moramo zaštititi našu zemlju. Nismo to radili četiri godine - rekao je.

Američki mediji pišu kako će uredba verovatno biti predstavljena na poseban način, pogotovo zbog fentanila - droge koja je Trampu bila povod za povećanje carina Meksiku i Kanadi.

U kampanji je najavljivao kako će fentanil biti označen kao "oružje za masovno uništenje" i da bi u skladu s tim oni koji ga proizvode i prodaju snosili posledice.

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije