NEMCI NE ŽELE RAT, U SUKOBE IH GURA MERC: Intervju - Petr Bistron evroposlanik iz redova nemačkog AfD

VICEKANCELAR Nemačke iznova je aktuelizovao pitanje zabrane rada AfD u ime "demokratskih sloboda".

Foto privatna arhiva

O tome da li se on obraća institucijama u Nemačkoj ili glasačima, koji u sve većoj meri poklanjaju poverenje najjačoj opozicionoj stranci razgovaramo sa Petrom Bistronom, evroposlanikom iz redova AfD. Bistron je i sam prošao kroz "tužilački pakao". Iako u istražnom postupku nikada nije pronađen nijedan kompromitujući dokaz, nemačka policija je sprovela 23 racije sa idejom diskreditovanja njegovog političkog delovanja.

Kao i slučaju pokušaja zabrane AfD, vlast je ovaj politički progon objasnila delovanjem u duhu demokratije.

- Za Larsa Klingbajla zabrana AfD nije pitanje demokratije, već opstanka na vlasti bez izbora. Njegov SPD ima podršku od svega 14 procenata - u Bavarskoj, i u više istočnih saveznih država oko sedam procenata, što je vrlo blizu izbornog cenzusa od pet odsto. AfD trenutno stoji na 26 procenata i najjača je partija u Nemačkoj. U pojedinim istočnim pokrajinama dostižemo 35, a u Bavarskoj preko 20 odsto - ističe Bistron za "Novosti".

Istovremeno, objašnjava naš sagovornik, vladajuće stranke CDU i SPD, sve češće isključuju uspešne političare AfD iz izbora kroz političko-sudsku borbu. Trenutan primer je Joahim Paul, vodeći kandidat u Ludvigshafenu koga je izborna komisija kojom je predsedavao političar SPD isključila iz izborne trke. Ako SPD zaista želi da obnovi demokratiju, precizan je Bistron, trebalo bi najpre da raspusti sam sebe.

Ankete pokazuju da se 56 odsto Nemaca protivi učešću zemlje u ukrajinskom sukobu i konfliktu sa Rusijom. U kom pravcu ide Mercova ratna politika?

- Ovde vidimo jasno antidemokratski put nemačke vlade. Broj protivnika rata bio je čak i veći na samom početku konflikta. Vlada pokušava da smanji taj broj putem masovne propagande u mejnstrim medijima, posebno na državno kontrolisanim javnim televizijskim kanalima. Pored toga, svi društveni mediji koji su protiv rata masovno se ućutkuju i cenzurišu; građani i opozicioni političari se krivično gone. Vlada otvoreno deluje protiv volje nemačkog naroda.

U Berlinu se razmatra ideja slanja mirovnog kontingenta od 25.000 vojnika u Ukrajinu. Da li Bundesver rizikuje da Rusija u nemačkim vojnicima prepozna legitimne mete?

- Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom sve više se povlače iz ovog konflikta. Tramp je rekao: "Naš najveći neprijatelj nisu Rusija ili Kina; naš najveći neprijatelj nalazi se unutar naše države." Ja bih to parafrazirao za Nemačku: "Najveći neprijatelj nemačkih građana sedi u nemačkoj vladi."

Kako se nova strategija za Crno more uklapa u širi bezbednosni koncept EU, da li možemo pretpostaviti da je u pripremi novi pomorski rat?

- Pripreme za rat nesumnjivo su u toku i na kopnu i na moru. Bela knjiga o evropskoj odbrani - Spremnost 2030 pokazuje da kroz ReArm Europe teče masovni program naoružavanja osmišljen da učini EU vojno autonomnom i manje zavisnom od SAD. Obim finansiranja predviđa 800 milijardi evra novih troškova za odbranu, koji kombinuju fleksibilnost budžeta EU, zajmove od oko 150 milijardi evra, uključivanje Evropske investicione banke i mobilizaciju privatnog kapitala. Prioritetne nadogradnje uključuju protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, dronove i sisteme za borbu protiv njih, artiljeriju, municiju i stratešku mobilnost širom Evrope. To jasno pokazuje da postoje snažne snage koje nastoje da povećaju vojne rashode.

U nemačkim političkim kuloarima sve češće se pominje mogućnost da Ursula fon der Lajen stane na čelo Nemačke. Koliko su ove spekulacije na tragu istine?

- Smena Ursule fon der Lajen odavno je zakasnela i u potpunosti sam podržao predlog o izglasavanju nepoverenja. Kolege iz različitih političkih grupa u Evropskom parlamentu već pripremaju nove predloge za izglasavanje nepoverenja. Ukoliko ostane na funkciji, suočiće se sa stalnim kritikama poslanika. Premeštaj u dvorac Belvi bio bi savršeno bekstvo, koje bi joj omogućilo da "sačuva obraz". S obzirom na veoma loše političko nasleđe Štajnmajera na poziciji predsednika, neko bi mogao reći da ne može biti gore.

Ali, plašim se da bi Fon der Lajenova dokazala suprotno. Zato bi trebalo da se povuče u penziju, već je napravila dovoljno štete na pozicijama na kojima je bila.

Poslednji udar na vas desio se u vreme sastanka sa Vensom u Vašingtonu. Da li je to poruka samo AfD ili i Trampovoj administraciji?

- Optužbe protiv mene bile su deo šireg plana da se utiče na izbore za Evropski parlament. Američki istraživački novinar Majkl Šelenberger otkrio je da je to bila kampanja finansirana od NATO kako bi se diskreditovali svi političari koji su bili protiv rata u Ukrajini. Kolege iz šest zemalja bile su meta ove kampanje. Naravno, u stvarnosti ne postoji ni jedan jedini dokaz za ovu potpuno izmišljenu priču. Problem su mediji, koji su voljno širili te optužbe bez ikakve kritičke provere činjenica. Državna nemačka televizija čak se hvalila činjenicom da su njihove predizborne kampanje uspele i da su gurnuli AfD sa 22 odsto u anketama, na 16 procenata koliko smo osvojili na izborima. Mediji u okviru OCCRP mreže, poput Špigla, godinama tajno finansirani iz SAD, širili su lažne informacije i ucene, često koristeći izvore iz tajnih službi.

Uticali su na poslednja dva izbora za EP. To pokazuje koliko je ovaj sistem spreman da ide daleko. Američki mediji nazvali su to "gestapo metode". Tramp je zaustavio to finansiranje, ali mi ćemo ipak morati kritički da preispitamo delatnost tih medija.

Da li vidite ove događaje kao deo šireg trenda političke represije ne samo u Nemačkoj, već u celoj EU?

- Svedoci smo političke represije širom Evrope i EU. U Velikoj Britaniji, protiv Tomija Robinsona i svih koji se usude da se suprotstave nasilju migranata i islamizmu. Kritički nastrojeni građani suočavaju se sa policijskim pretresima, hapšenjima i osudama. U Austriji, progon Martina Selnera pokazuje isti obrazac - odbijen mu je zahtev za otvaranje bankovnog računa i suočava se sa egzistencijalnim uništenjem. U Nemačkoj, postoji slučaj Arona Pielkea, koji je mesecima bio u zatvoru samo zato što je javno izneo mišljenje kao novinar, ili slučaj Dejvida Bendlsa, urednika "Dojčland kurijera", koji je dobio sedam meseci zatvora jer je objavio kolaž na kome ministar unutrašnjih poslova kaže: "Mrzim slobodu govora!"

Foto: Profimedia

Vučić i Orban trn u oku Evropskoj uniji

Kako ocenjujete podršku evroposlanika srpskim studentima koji mesecima demonstriraju protiv vlasti?

- Sigurno je da studenti imaju mnogo razloga da kritikuju lokalne vlasti u Novom Sadu zbog strašne nesreće na železničkoj stanici. I, naravno, mogu imati i druge razloge za kritiku, u Srbiji nije sve savršeno, kao ni u bilo kojoj drugoj zemlji na Balkanu. Ali, da li je to razlog da se meseci provedu u demonstracijama, da se parališe obrazovni sektor i blokira ekonomija cele zemlje? Sigurno da nije. Za promene u politici postoje izbori.

Tu dolazimo i do druge tačke. Zašto se EU angažuje samo u Srbiji i Mađarskoj, podržavajući proteste protiv vlade, a ne i u drugim zemljama, kao u Bugarskoj ili Rumuniji? Da je zaista reč o demokratiji, EU bi morala da interveniše. Ali nije. Oni podržavaju operacije za smenu vlasti u Srbiji i Mađarskoj. Cilj je da se izvrši pritisak na Vučića i Orbana jer su oni snažni lideri koji i dalje čuvaju nezavisnost svojih zemalja. EU ne želi nezavisne nacije, već kontrolu nad svim državama, unutar i izvan Unije, kako bi mogla da ostvari sve globalističke planove, koji su protivni volji većine naroda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije