AUTORITET NA ISPITU: Francuski đaci i profesori od danas se vraćaju u škole uz zebnju na bezbednosnom i finansijskom planu

Mali Francuzi, kao i u velikom delu Evrope, vraćaju su se od danas u škole.

Foto: Goran Čvorović

U geografski najvećoj zemlji EU, u klupe je u osnovnoj i srednjoj školi selo čak 12,5 miliona đaka, u preko 58.000 škola i obrazovnih ustanova. Učiće ih i obrazovati više od 1,2 miliona direktno zaposlenih u obrazovnom procesu, od čega 850.000 učitelja, nastavnika i profesora, i oko 350.000 asistenata i pomoćnog obrazovnog osoblja. Neki od njih, u napetom socijalnom kontekstu, osećaju zebnju od toga šta će sa sobom na organizacionom, bezbednosnom i finansijskom planu doneti sledeća školska godina.

Francuski školski sistem je u suštini sjajno zamišljen i u najvećem delu se odvija po veoma visokim standardima. Deca u školu idu i pre i po podne, osim sredom, od 8 ujutro pa do kasno popodne, s pauzom za ručak, ali zato na svakih mesec i po škole imaju dve sedmice raspusta, kao i dva slobodna meseca leti. U elitnim školama profesori se poštuju kao i pre pola veka, negde se ponovo uvode i školske bluze. Svi se tretiraju podjednako, nema privilegija za decu visokih državnih službenika ili bogataša.  Ocene su od 0 do 20, a ova najveća dobijaja se samo u retkim i izuzetnim prilikama.

Škole se zaključavaju s prvim školskim zvonom i ko zakasni minut-dva, izgubio je ceo čas. Nestašni i neposlušni budu često kažnjeni sa sat-dva dodatne nastave, a za recidiviste nisu retka ni isključenja iz škole po dan, dva, pa i više. Nekima koji ugnjetavaju druge po sili zakona umeju i da promene školu. Često se i ponavlja. 

Državne škole imaju mnogo veći primat u odnosu na privatne, uključujući i u socijalnom kontekstu. Prestiž je dete dati u javnu obrazovnu ustanovu, a ne obrnuto. Od ukupno 5,5 miliona srednjoškolaca, samo 290.000 pohađa privatne škole.

Problemi, međutim, nastaju u zapuštenim predgađima, kada se dublje zađe u periferiju prepuštenu samoj sebi. Veliki broj nezaposlenih, teška materijalna situacija, život na socijalnoj pomoći i visok stepen prodošlica iz celog sveta preslikavaju i u školama situaciju s ulice, pa donose i porast nasilja i nepoštovanje autoriteta. Nastavnici tu muku muče s neobuzdanim izgrednicima koji zavode svoj uličarski red i s kojima je jako teško izaći na kraj.

U školama koje se nalaze u takvom okruženju, ali ne samo u njima, nastavici imaju puno problema i kada na red dođu osetljive teme iz istorije, kada, na primer, treba predstaviti konflikte na Bliskom istoku, ali i svugde gde mogu da budu povređeni nečji senzibilitet ili verska osećanja. Negde tako ne mogu da nateraju devojčice na časove plivanja jer im roditelji ne dozvoljavaju da se skinu u kupaće kostime, a bilo je i problema s odabirom svakodnevne odeće i nošenjem religijskih oznaka.

Svima je u sećanju kako je profesoru istorije Samijelu Patiju islamski terorista ispred škole u Dolini Oaze odrubio glavu 2020. godine zato što je na času pokazao karikature s prorokom Mohamedom iz satiričnog časopisa "Šarli Ebdo". Mnogi od tada, ali i ranije, strogo vode računa da ne izazovu ekscese, a da istovremeno ispoštuju republikanski karakter škole, što je ponekad dosta teško.

Socijalni momenat je takođe priča za sebe. Nastavnika je sve manje, nisu zadovoljni platom, pa školstvo stalno kuburi s manjkom radne snage. Ima škola u kojima deca mesecima čekaju zamenu ako profesor ode u penziju ili na bolovanje, a nekada je do kraja školske godine i ne dočekaju. U takvom kontekstu francuski đaci i profesori koji vrše jedno od najplemenitijih zanimanje na svetu, dočekuju novu školsku godinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije