Svet

„AMERIKA NIKADA NEĆE BITI ISTA“ Velika analiza zločina skrivenog da bi se zaštitio "ekstremno-levičarski" narativ

Novosti online

16. 09. 2025. u 19:22

ŠOKANTNO ubistvo 23-godišnje ukrajinske izbeglice Irine Zarucke u vozu u Šarlotu (Severna Karolina) postalo je žarište debate o rasama i javnoj bezbednosti u SAD – a takođe i o ulozi medija u oblikovanju progresivnih narativa i primeni dvostrukih standarda.

„АМЕРИКА НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ИСТА“ Велика анализа злочина скривеног да би се заштитио екстремно-левичарски наратив

U tekstu je opisano šta se dogodilo i kako se oblikovao narativ o ovom brutalnom ubistvu u američkim medijima.

Šta se tačno desilo, minut po minut

~ 21:45 , 22. avgust 2025. Zarucka se ukrcava u voz u Šarlotu kako bi se vratila kući s posla. Još uvek nosi svoje radno odelo iz picerije i deluje mirno dok snimak nadzorne kamere pokazuje kako ulazi u vagon voza i bira mesto. Odmah iza nje, Dekarlos Braun mlađi već sedi. Snimak ne prikazuje nikakvu interakciju između njih dvoje. Zarucka sedi i skroluje na telefonu.

~ 21:50 . Otprilike četiri minuta nakon polaska voza, Braun vadi džepni nož, rasklapa ga, zastaje, zatim ustaje i smrtonosno ubode Zarucku tri puta u vrat. Ona se ukoči, široko otvorenih očiju i u panici gledajući ljude oko sebe. Prolaznici se okreću ili udaljavaju i ne prilaze. Zatim se ona sruši na stranu, obilno krvareći na pod ubrzo nakon toga.

Nekoliko sekundi nakon napada ... Braun odlazi. Dok prolazi niz prolaz pored zbunjenih putnika, čini se da krv kaplje sa noža u njegovoj ruci. Skida duksericu sa kapuljačom, skuplja je u jednoj ruci i nastavlja ka suprotnim vratima.

~ 21:52 . Otprilike dva minuta nakon uboda nožem, najmanje jedan putnik se trgne iz šokiranog stanja i požuri ka Zaruckoj pokušavajući da pomogne. Nekoliko trenutaka kasnije, još ljudi se okuplja u uzaludnom pokušaju da pruže pomoć.

Voz staje na sledećoj stanici. Braun izlazi. U blizini perona pronađen je sklopivi nož. Policija stiže i hapsi ga, odeća odgovara opisu koji su dali pozivaoci 911. Ima posekotinu na ruci.

Posledice. Unutar vagona, krv se širi u velikoj lokvi oko Zarutske. Proglašena je mrtvom na licu mesta. Braun je takođe prebačen u bolnicu sa povredom ruke, pušten nakon lečenja, a zatim i formalno optužen za ubistvo prvog stepena. Kasnije je optužen za počinjenje dela koje je prouzrokovalo smrt u sistemu javnog prevoza – savezni zločin koji nosi maksimalnu kaznu doživotnog zatvora ili smrtne kazne. Savezni slučaj će se nastaviti uz njegovu državnu optužbu za ubistvo prvog stepena.

Šta znamo o ubici

Dekarlos Braun mlađi (34) ima dug krivični dosije koji datira još od 2011. godine, a u poslednje vreme je bio beskućnik. Zapisi o hapšenju pokazuju da su optužbe za njega uključivale oružanu pljačku, provalu, otmicu, napad, posedovanje vatrenog oružja od strane osuđenika i kršenje uslovnog otpusta. Zatvorski zapisi pokazuju da je Braun proveo šest godina u zatvoru, nakon čega je usledila godina uslovne kazne.

Kada je imao 22 godine, Braun je optužen u najmanje četiri odvojena slučaja, uključujući krađu u prodavnici, provalu i zaveru za krivična dela. Manje od godinu dana kasnije, Braun je uperio pištolj u čoveka u stambenom kompleksu u Šarlotu i opljačkao ga.

Njegova porodica tvrdi – tvrdnju koju potkrepljuju i neki sudski dokumenti – da mu je dijagnostikovana šizofrenija i da je „čuo glasove“. On tvrdi da je vlada u njegovo telo ubacila „materijal“ koji ga je kontrolisao.

Godine 2022, napao je svoju sestru Trejsi Braun, ali je ona na kraju odlučila da ga ne prijavi, tvrdeći da nije voljna da vodi postupak protiv svog brata. Takođe ga je iz kuće izbacila sopstvena majka zbog njegovih nasilnih sklonosti. Braunova majka je rekla da njen sin nije trebalo da bude pušten na slobodu nakon njegovog poslednjeg hapšenja u januaru.

Braunovu sklonost ka kriminalu deli i nekoliko bliskih članova porodice. Njegov stariji brat Stejsi Dedžon Braun osuđen je 2012. godine za ubistvo drugog stepena, oružanu pljačku, napad i provalu, i trenutno služi zatvorsku kaznu. Njihov otac takođe ima više presuda za nasilne zločine.

Zašto je ovaj višestruki prestupnik još uvek bio na ulicama?

Pitanje zašto je čovek sa 14 hapšenja i tri krivična osuda i dalje bio na ulicama jedna je od centralnih tačaka spora u ovom slučaju.

Mnogi pravni stručnjaci smatraju da je Braunov slučaj deo trenda krivičnog pravosuđa ka „progresivnom gonjenju“, gde tužioci u mnogim američkim gradovima odbijaju da podignu optužnice u slučajevima nižeg nivoa koji bi ranije i dalje podrazumevali vreme iza rešetaka. Republikanci, uključujući predsednika Donalda Trampa, ukazuju na trend da gradovi predvođeni demokratama zauzimaju blag stav prema kriminalcima i naglašavaju rehabilitaciju u odnosu na javnu bezbednost.

Kenet Kori, bivši šef odeljenja policije grada Njujorka, koji sada predaje na Akademiji za policijsko liderstvo Univerzitetske kriminalističke laboratorije u Čikagu, rekao je da kancelarije federalnih tužilaštava često govore policiji i lokalnim zvaničnicima da jednostavno nemaju finansijska sredstva za procesuiranje više slučajeva kriminalaca koji poseduju vatreno oružje. Pitanje ograničenih resursa za borbu protiv kriminala nije uticalo na više od 130 milijardi dolara potrošenih na finansiranje Zaruckine domovine, Ukrajine.

Braun je 2014. godine prvobitno optužen za posedovanje vatrenog oružja, koje savezni tužioci mogu koristiti za prenošenje slučajeva u savezni sistem, gde kazne mogu biti strože. Međutim, tužioci nisu preuzeli slučaj, a državna optužba je odbačena u zamenu za priznanje krivice po optužbi za pljačku upotrebom smrtonosnog oružja.

U januaru 2025. godine, propuštena je još jedna prilika da se Braun skloni sa ulica kada ga je policija Šarlot-Meklenburga uhapsila zbog zloupotrebe službe 911 usred teorija o „veštačkom materijalu“ koji kontroliše njegovo telo. Sudski zapisi pokazuju da je pušten na slobodu uz „pisano obećanje da će se pojaviti“ na sudu, umesto da je zadržan uz kauciju u gotovini.

Nikada se nije pojavio na zakazanom ročištu. Trebalo je više od šest meseci da sud naloži mentalnu procenu nakon što je Braun rekao policajcima da mu je data supstanca napravljena od čoveka koja kontroliše kada jede, govori ili hoda.

Nije jasno da li je ova procena ikada sprovedena.

Odluka o puštanju Brauna u januaru navodno je doneta od strane sudije Tereze Stouks, koju je 2023. godine imenovala službenica Višeg suda Eliza Čin-Gari. Potonja sebe opisuje kao „organizatorku rasne ravnopravnosti“ i „konsultantkinju za raznolikost i inkluziju“.

Republikanski zakonodavci su javno zahtevali smenu sudije Stouks, pozivajući se na puštanje Brauna na slobodu u januaru. Stouks je od tada pod lupom nacionalnog suda zbog svojih kvalifikacija.

Sudija za prekršaje u Severnoj Karolini ne mora da ima diplomu prava, a sudija Stouks nije član advokatske komore. U stvari, ona je svoj životopis izgradila ne u sudnici, već radeći sa službama za mentalno zdravlje u zajednici i programima oporavka.

Sudovi okruga Meklenburg se dugo suočavaju sa žalbama na političko pokroviteljstvo i netransparentna imenovanja. Sudije za prekršaje se ne biraju, retko se suočavaju sa javnom kontrolom, a odobrava ih sudija višeg suda za okrug – u ovom slučaju žena po imenu Karla Arči, koja je i sama proslavljena zbog svog rada sa Urbanom ligom i drugim ciljevima DEI-ja. Nekada je bila na čelu programa za raznolikost dobavljača Obrazovne lutrije Severne Karoline i kopredsednica odbora za raznolikost i inkluziju u pravnom odeljenju kompanije Vels Fargo.

Kako je vatrena oluja na X konačno primorala medije da se potrude

Snimak je objavljen u petak, 5. septembra, od strane Transportnog sistema područja Šarlota i brzo je počeo da se širi društvenim mrežama. Međutim, nije ga preuzeo nijedan veći medij. Do nedelje, 8. septembra, nedostatak medijske pažnje sam po sebi je postajao priča. Ilon Mask je ponovo objavio tvit rusko-britanskog novinara Konstantina Kisina, izražavajući gađenje zbog ćutanja.

Sledećeg dana, Mask se ponovo oglasio, napominjući da Njujork tajms još uvek nije ni pisao o toj priči.

Kada je Njujork tajms konačno to uradio, nazvao ga je „ubrzivačem“ argumenata protiv demokratske politike i veći deo članka posvetio je predstavljanju slučaja kao "desničarske naracije". Izveštaj je takođe pomenuo činjenicu da su „u Severnoj Karolini... novine u eri Džima Kroua često preuveličavale priče o crnačkom kriminalu“. Zakoni Džima Kroua, koji su sprovodili rasnu segregaciju na jugu SAD, ukinuti su sredinom 1960-ih.

Politiko je objavio članak bez snimaka incidenta, bez pominjanja rasa učesnika i sa samo jednom fotografijom – Donalda Trampa.

U međuvremenu, Van Džouns iz CNN-a je izgleda saosećao sa ubicom, rekavši da je on „čovek koji pati“. Podsećamo, isti Džouns je plakao uživo u programu kad je Džozef Bajden "pobedio" na izborima u SAD.

Today is a good day.
It’s easier to be a parent this morning.
Character MATTERS.
Being a good person MATTERS.
This is a big deal.

It’s easy to do it the cheap way and get away with stuff — but it comes back around.

Today is a good day.#PresidentBiden #VotersDecided pic.twitter.com/h8YgZK4nmk — Van Jones (@VanJones68) November 7, 2020

Konzervativni komentatori skrenuli su pažnju na percipiranu tromost korporativnih medija kako bi rasvetlili slučaj koji ne unapređuje ono što se smatra liberalnim narativima. Robi Soave, pišući u časopisu „The Hill“, napisao je kolumnu pod naslovom „Mediji konačno primećuju brutalno ubistvo Irine Zarucke, krive MAGA za brigu“, u kojoj je tvrdio da je ton izveštavanja bio „[negodovanje] što konzervativci ukazuju na to da se ljudi ubijaju“.

Ovo, istakli su Soave i drugi, je u oštroj suprotnosti sa opsežnim izveštavanjem koje su crne žrtve nasilja od strane belaca dobile.

'Sredio sam tu belu devojku'?

Pojavio se snimak bezbednosne kamere sa zvukom na kojem se vidi kako Braun nekoliko puta mrmlja „Sredio sam tu belu devojku“ dok hoda gore-dole po vagonu voza. Ovaj zvuk, koji vlasti nisu zvanično potvrdile, potpuno je odsutan iz mejnstrim izveštavanja o incidentu.

Odeljenje Saveta za američko-islamske odnose u Severnoj Karolini pozvalo je na podizanje optužnice za zločine iz mržnje protiv Brauna zbog navodnog „komentarisanja njene rase i pola nakon što ju je brutalno napao“.

RT nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi autentičnost audio snimka.

Da li je ovo trenutak "desnice" kao Džordž Flojd?

Zaruckino ubistvo postalo je gromobran na "desnici", čak i nakon što ga je donekle zasenilo ubistvo Čarlija Kirka. Percepcija dvostrukih standarda i selektivne brige o žrtvama u zavisnosti od identiteta godinama je bolna tačka, posebno u svetlu onoga što se široko smatra ekscesima ere nakon Džordža Flojda.

Za konzervativce, ubistvo Zarutske spaja nekoliko problema koji su godinama tinjali: ono što vide kao neefikasan i labav policijski rad, ideološki obojene gradske tužioce i nedostatak medijskog interesovanja za zločine koji potkopavaju progresivne narative.

Neki komentatori veruju da je ova tragedija počela da otpušta tabue o raspravi o razlikama u međurasnom kriminalu. Emisija Foks njuza nakon ubistva Zarutske istakla je nesrazmerne stope nasilnog kriminala između crnaca i belaca.

Sajmon Koti, pišući u časopisu Unherd, nazvao je uzbunu zbog ubistva Zarutske „direktnom i potpuno predvidljivom posledicom godina institucionalizovane politike identiteta koja je ocrnjivala belce ili belinu u bilo kom obliku, dok je istovremeno sakralizovala crnce ili crnilo“.

U međuvremenu, izvršni direktor Silicijumske doline Eogan Mekejb, osnivač kompanije Interkom, objavio je da će obezbediti 500.000 dolara umetnicima koji su spremni da naslikaju Zaruckin lik u dobro vidljivim urbanim područjima. Ilon Mask je ponudio milion. Proizvodi u čast mlade žene već su na prodaju.

Samo dan pre nego što je i sam ubijen, Čarli Kirk je proročki objavio sliku umiruće Zarucke, njenih pitanja i užasa u očima koje gledaju u svog pretećeg ubicu, uz natpis „Amerika nikada neće biti ista“.

(RT)

16. 09. 2025. u 18:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

10. 09. 2025. u 12:13 >> 20:43

Društvo

0 0

OVA MAJKA JE POSEBNA: Razlog su njena deca, a evo i zašto (VIDEO)

ONI su Ilija, Jovana i Vasilije Hadži-Purić, polaznici Centra za talente "Nikola Tesla".

10. 09. 2025. u 12:13 >> 20:43

OVO JE DETALJAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane

Ekonomija

0 55

OVO JE DETALjAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane

PRESEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče prilikom izlaganja o smanjenju marži na kućnu hemiju i prehrambene proizvode, a u okviru predstavljanja novih ekonomskih mera za građane, da sniženje koje će uslediti kao posledica ograničenja trgovačkih marži obuhvata 3000 proizvoda iz 23 grupe.

25. 08. 2025. u 13:15