REŽIM SANDU ŠIRI HISTERIJU, HAPSI OPOZICIJU I BIRAČE: Intervju Konstantina Stariša

ZVANIČNA propaganda i "glasnogovornici" vladajuće partije Akcija i solidarnost (PAS) danonoćno upozoravaju na hibridne pretnje Kremlja, navodne "agente Putinovog uticaja" kojima je, kako tvrde, preplavljena mala Moldavija, kao i na opasnost od ruske vojne intervencije, okupacije i prekida proevropskog kursa ukoliko opozicija dođe na vlast.

Foto: Printskrin

Da su agitatori PAS agresivni i da je već zabeleženo nekoliko slučajeva uvreda pa čak i fizičkog nasilja prema nelojalnim biračima, za "Novosti" potvrđuje Konstantin Stariš, poslanik moldavskog parlamenta iz redova Komunističke partije, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 28. septembar. Kako navodi, režim širi histeričnu atmosferu u društvu, a svakodnevno se dešavaju masovni pretresi zbog navodne "izborne korupcije", pri čemu žrtve nisu samo aktivisti stranaka, već i obični birači.

Koliko su u takvim okolnostima primenljivi mehanizmi koji mogu garantovati transparentnost izbornog procesa? 

- Na našu veliku žalost, sva najmračnija predviđanja u vezi sa tokom predizborne kampanje se ostvaruju. Vladajuća stranka bezočno i bez trunke stida koristi administrativne resurse, a nakon gašenja nezavisnih i opozicionih glasila, dominira u lojalnim medijima i zloupotrebljava autoritet predsedničke funkcije za agitaciju, iako je to zakonom zabranjeno. Centralna izborna komisija, koja je pod potpunom kontrolom vlasti, bez jasnog obrazloženja onemogućava pojedinim političkim partijama učešće na izborima.

Činjenica da PAS poseže za ovakvim "argumentima" od ruskih agenata do zastrašivanja ukrajinskim scenarijom - govori o tome da vladajuća stranka ne ulazi u izborni proces sigurna u pobedu. U kom pravcu se kreću predizborne ankete?

- Kako bi zadržala vlast, vladajuća stranka mora da pobedi što ubedljivije i sa što većom prednošću. Istraživanja koja se pojavljuju u javnosti su kontradiktorna. Jedna predviđaju pobedu PAS, ali brojke nisu dovoljno uverljive da bi stranka mogla biti opuštena, dok druge na prvo mesto stavljaju levocentristički Patriotski blok, koji objedinjuje četiri stranke - socijaliste, komuniste, "Srce Moldavije" i "Budućnost Moldavije". Upravo se između ove dve formacije vodi borba za prevlast. Šanse da uđu u parlament zadržavaju i blok "Alternativa" gradonačelnika Kišinjeva Iona Čebana i "Naša partija" na čelu sa bivšim gradonačelnikom drugog po veličini grada u Moldaviji, Renatom Usatim. Pritom Patriotski blok ima znatno više mogućnosti za postizborne pregovore o formiranju vladajuće koalicije nego PAS, koji svakog protivnika brzo etiketira kao agenta Kremlja. Istovremeno, sve ankete pokazuju visok procenat neopredeljenih ili onih koji ne žele da otkriju svoje izborne preferencije - između 35 i 50 procenata ispitanika. Jasno je da su pristalice vladajuće stranke već odavno donele odluku i ne plaše se da javno kažu da će glasati za nju. To znači da potencijal opozicije nije ni izbliza iskorišćen.

Može li izjava Fon der Lajenove o ubrzanom prijemu Moldavije u EU motivisati neodlučne birače da poklone poverenje Sandu? 

- Kampanja vladajuće stranke pod sloganom o priključenju Moldavije EU već 2028. izaziva ozbiljne sumnje. Dovoljno je podsetiti da su već navedene dve države koje će, sa velikom verovatnoćom, pristupiti EU 2028. i 2029. Crna Gora i Albanija. To znači da je, najblaže rečeno, ključno predizborno obećanje PAS čak i uz deklarativnu podršku predsednice Evropske komisije, u suštini neosnovano i predstavlja obmanu. Moldavija je zajedno sa Ukrajinom podnela zahtev za pridruživanje, a po svemu sudeći, u Briselu nisu spremni da razdvajaju tu prijavu. Pretpostaviti da će čak i da se sukob okonča sutra, Ukrajina biti spremna da uđe u EU već 2028. izaziva ozbiljne sumnje.

U tom kontekstu, koliko Moldaviju godišnje košta preorijentacija na evropske energetske izvore?

- Što se tiče cene jednosmerne spoljne politike sa stanovišta prelaska na evropske energetske izvore, o tome je teško govoriti konkretnim brojevima. Iz jednostavnog razloga - nabavna cena prirodnog gasa je zvanično tajna. Ipak, prema indirektnim pokazateljima, troškovi odustajanja od tradicionalnih izvora energije su ogromni. Dovoljno je pomenuti dve činjenice: tarife za krajnje potrošače porasle su tri puta, a ekonomski rast je iznosio tek bednih 0,1 odsto. Umereno evroskeptični Patriotski blok postigao je preliminarne dogovore sa ruskom stranom o povratku na praksu zaključivanja direktnih dugoročnih ugovora o isporuci gasa, od kojih zavisi i proizvodnja najjeftinije električne energije u regionu u moldavskoj hidroelektrani u Pridnjestrovlju, a koje se Kišinjev zvanično odrekao - sve to u ime evrointegracija.

Kako objašnjavate nagli porast broja političkih zatvorenika iz Gagauzije? 

- Region Gagauzije je naseljen pravoslavnim Turcima, istorijski je orijentisan na prijateljstvo sa Rusijom, ali pri tom ne ispoljava ni najmanje znake separatizma. U svoje vreme usvajanje paketa zakona o gagauskoj autonomiji sprečilo je krvoproliće na moldavskom jugu. Taj primer, kao jedan od retkih pozitivnih primera rešavanja etnopolitičkih konflikata, proučava se na kursevima na brojnim univerzitetima širom sveta. Sadašnji moldavski režim od početka je krenuo putem ograničenja autonomije. Gagauziji je oduzeta tužilačka služba, ukinuta je norma o vraćanju PDV uplaćenog od strane preduzeća regiona za razvoj autonomije. Predsednica Sandu nije potpisala ukaz o uključivanju baškana (šefa) Gagauzije u sastav vlade, kako to zakon nalaže. Na kraju, baškan Evgenija Gucul, mlada žena i majka dvoje maloletne dece, osuđena je na sedam godina zatvora zbog "izborne korupcije" i poslata u zatvor. Uz to, region i njegovi stanovnici izloženi su gotovo svakodnevnim medijskim napadima, a građani čestim pretresima i hapšenjima od strane kišinjevskih organa reda. Oko mirne autonomije stvara se krajnje nezdrava i napeta atmosfera.

Nekoliko državljana Moldavije nedavno je uhapšeno pod optužbom da su bili deo programa obuke u "ruskim kampovima" u Republici Srpskoj. To nije prvi put da režim Sandu u Srbiji i RS prepoznaje destabilišuće elemente. Kako to objašnjavate?

- Očigledno je da sadašnje moldavske vlasti, kao uzorni učenici, pokušavaju da svoje stavove prema Srbiji oblikuju u skladu sa mišljenjem Brisela. Izostanak želje Beograda da se uklopi u antirusku koaliciju, da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve i njegova samostalnost u spoljnopolitičkim i spoljnoekonomskim odlukama stvaraju oko vaše države sasvim specifičan kontekst. A kišinjevskim "proevropljanima" toliko je stalo da se dodvore Briselu da su spremni da iznose otvorene gluposti i čiste laži na račun Srbije. Postoji još jedna očigledna tema: pravoslavlje, tradicionalne nacionalne i porodične vrednosti koje ispovedaju i Srbija i ogromna većina građana Moldavije. To toliko očigledno protivreči "evropskom kursu" kišinjevskog režima da ga gura u otvorenu konfrontaciju sa Beogradom. Većini stanovnika Moldavije se iskreno stidi takvog ponašanja svojih vlasti.

Jasan signal Pridnjestrovlju 

 Da li je ova serija hapšenja signal i za Pridnjestrovlje, koje Kišinjev nizom poteza pokušava da prinudi na kapitulaciju?

- Posle prošle zime, kada su zbog gasne krize stanovnici Pridnjestrovlja bili na ivici humanitarne katastrofe, to predstavlja više nego jasan signal. I sigurno je da se, uz ovakvo odnošenje prema Gagauziji, niko u Tiraspolju neće žuriti da vodi pregovore o statusu Pridnjestrovskog regiona u sastavu jedinstvene Moldavije. Uostalom, sadašnje vlasti u Kišinjevu očigledno ni ne teže tome, pošto su prekinule dugogodišnju praksu kontakata sa Tiraspoljem na visokom nivou.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije