NEZADOVOLJNI I RADNICI I VLASNICI: Šta je to Zikmanova taksa i da li može da se primeni u Francuskoj

Mandatar za sastav francuske vlade Sebastijan Lekorni pritešnjen je između čekića i nakovnja.

Foto: Goran Čvorović

Lekorni je sam priznao da se nalazi u najslabijoj poziciji od svih premijera u Petoj republici. A kad zainteresovani to sam istakne, onda je svima sa strane jasno koliko je sati.

Tek što je nominovan, Lekroni se našao u nebranom grožđu. Ima svega nešto više od dve sedmice da iznese predlog budžeta za sledeću godinu, iako još nije sastavio vladu. Rok je 15. oktobar, da bi se ispoštovala procedura od 70 dana skupštinske rasprave, i bio usvojen 31. decembra za sledeću godinu. U protivnom, važiće privremeno budžet iz ove godine, što bi mnoge dovelo u težak položaj, imajući u vidu da neće biti povećana davanja.

Lekorni zbog toga umnožava sastanke sa političkim grupacijama, a iz levice i suverenističke desnice zasipaju ga drvljem i kamenjem. Kažu da nisu dobili ama baš nikakve garancije da će najugroženiji slojevi građana biti ispoštovani, i pitaju se zašto ih je uopšte zvao na kanabe u palati Matinjon.

Sindikati i levica su već zakazali novi štrajk i ulične manifestacije za četvrtak. Ali, Lekorni je na razgovore primio i predstavnike poslodavaca, koji takođe, u suprotnom smeru od pomenutog dela opozicije, nisu zadovoljni. Hoće da im se skinu prekomerne takse s grbače da bi bili solventni i mogli da rade i isplaćuju plate. I oni su najavili miting nezadovoljnih gazda, za 13. oktobar. Dakle, dva dana pre limita za podnošenje nacrta budžeta. Sindikati i poslodavci su čekić i nakovanj između kojih se u ovom trenutku smestio Lekorni.

Da bi se pronašla neophodna sredstva za štednju u budžetu suverenistička desnica odlučno se protivi povećanju poreza i traži da se pare nađu u rasipništvu administracije, zloupotrebi socijalne pomoći, ulaganjima u evropske fondove i davanjima za migrante. Levica spas vidi u takozvanoj Zikmanovoj taksi.

O čemu se, zapravo, radi? Ovu taksu osmislio je francuski ekonomista, univerzitetski profesor, specijalista za fiskalnu nejednakost i bogatstva Gabrijel Zikman. Plan je da se utvrdi minimalni porez za najbogatije. Ako ono što već plaćaju državi na zaradu i imovinu ne dostiže minimalnu zamišljenu sumu, automatski bi morali da dodaju do tog nivoa.

Konkretno, Zikmanova taksa bi se u Francuskoj odnosila na sve koji imaju baštinu veću od sto miliona evra. Minimalni namet za njih bi iznosio dva odsto. Izračunato je da bi se ova mera odnosila na oko 1.800 najbogatijih poreskih obveznika u zemlji. Pretpostavlja se da bi to donelo ogromnih 10 do 25 milijardi evra godišnje u državnu kasu.

Tekst zakona je prošao skupštinsku raspravu još u februaru prošle godine, ali je odbijen u Senatu. Levica odlučno zahteva da bude konačno usvojen, dok se vlada i stranke desnice tome oštro protive.

Motivi levice su da bi na ovaj način najbogatiji trebalo da doprinesu teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se našla zemlja, tim pre ukoliko imaju olakšice i ne plaćaju dovoljno, umesto da teret padne na radnička pleća. S druge strane, desnica i predstavnici poslodavaca smatraju da bi se na taj način još više opteretili oni koji već daju mnogo, kao i da bi došlo do fiskalnog bega u inostranstvo, što bi još više oslabilo ekonomsku situaciju u zemlji.

Francuska je među državama s najvišim poreskim stopama. Porez, zavisno od primanja, za pojedince ide i do 49 odsto! Maksimalna stopa je 45, ali je u krizna vremena uvedena (i opstala) dodatna mera od tri odsto za one koji zarađuju između 250.000 i 500.000 evra godišnje, a preko toga od 4 odsto.

I, to nije sve. Taksa od 17 odsto plaća se na dividende, zaradu od iznajmljivanja stanova i druge interese. Zatim, plaća se i porez na imovinu, na šta se nadovezuje porez na imovinsko bogatstvo za sve koji imaju nekretnine u vrednosti većoj od 1,3 miliona evra, u visini od 0,5 do 1,5 odsto od vrednosti stana. Ako se zna da u Parizu kvadratni metar košta i više od deset hiljada evra, dobar deo Parižana spada u ovu kategoriju.

Kad se sve sabere, utvrđen je plafon od vrtoglavih i zbirnih 75 odsto gde država prestaje da dublje zavlači ruku u džep najimućnijim poreskim obveznicima. Teško je zamisliti da bi moglo da se uzima više.

Što se firmi tiče, porez iznosi 25 odsto, ali se za najveće često pregovara i spušta na 20, koliko recimo plaća kompanija LVMH najbogatijeg Francuza Bernara Arnoa, pa i na 15. Upravo tu levičari hoće da uvedu Zikmanovu taksu, da bi podmirili rupu u budžetu. Ali, Arno i njegove bogate kolege lako mogu u takvoj situaciji da spakuju kofere, čega se vlast najviše pribojava.

U tom krugu trenutno se vrti Sebastijan Lekorni, pokušavajući da, bar, ne potuče rekord premijera s najkraćim stažom u Matinjonu.

ZIKMAN ZA CEO SVET

Sredinom prošle godine, Gabrijel Zikman je predložio Grupi 20 najrazvijenih zemalja na svetu da utvrde na svetskom nivou minimalni porez u visini od 2 odsto bogatstva dolarskih milijardera. Prema njegovim proračunima, takva taksa bi mogla svake godine da donese od 200 do 250 milijardi dolara poreske zarade od oko tri hiljade svetskih milijardera, koliko se procenjuje da ih zvanično ima. Da bi mera imala smisla, morale bi da je uvedu sve zemlje, jer bi u protivnom došlo do fiskalnih prebega.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije