Svet

RAKETE TOMAHAVK NA BOJNOM POLJU U UKRAJINI? Da li će Tramp pristati da ih prebaci Kijevu? (VIDEO)

Predrag Stojković

01. 10. 2025. u 19:33

UKRAJINA je zatražila rakete Tomahavk dugog dometa od SAD, a Bela kuća je potvrdila da razmatra njihov transfer. Kakvu bi razliku mogle napraviti na bojnom polju ako predsednik SAD Donald Tramp odobri njihovu isporuku?

РАКЕТЕ ТОМАХАВК НА БОЈНОМ ПОЉУ У УКРАЈИНИ? Да ли ће Трамп пристати да их пребаци Кијеву? (ВИДЕО)

Tomahavk je američka krstareća raketa dugog dometa dizajnirana da pogađa kopnene i morske ciljeve. Leti na maloj visini, držeći se terena, i pogađa ciljeve na dometu od 1.500 do 2.500 km. Ova raketa je prilično stara: u službi je SAD od početka 1980-ih, iako je od tada nekoliko puta nadograđena.

Za razliku od balističkih raketa, Tomahavk projektili su podzvučni, tako da ih čak i manje napredni sistemi protivvazdušne odbrane mogu presresti. Međutim, njihova niska putanja leta i manevrisanje na ruti komplikuju njihovo otkrivanje i zahtevaju da sistemi protivvazdušne odbrane imaju dovoljan broj raketa presretača i dobro strukturiranu, slojevitu odbranu.

U tom pogledu, Tomahavci podsećaju na ruske rakete Kalibar, rakete slične po nameni i dometu. Obe su podzvučne krstareće rakete dugog dometa koje se prvenstveno koriste sa pomorskih lansera: ruske rakete Kalibar se aktivno lansiraju sa podmornica i brodova tokom udara na Ukrajinu. Otvoreni izvori ukazuju na domet oba sistema između 1.500 i 2.500 km.

Štaviše, ukrajinska protivvazdušna odbrana je masovno obarala rakete Kalibar čak i u toj fazi rata, kada je primarni sistem ukrajinskih oružanih snaga bio stari sovjetski S-300. One se i danas obaraju. Ove rakete nisu imale značajan uticaj na tok rata, služeći više kao kombinovano oružje za udar, lansirano u sprezi sa dronovima i balističkim raketama.

S obzirom na to da, prema otvorenim podacima, rakete Kalibar imaju nešto veću brzinu od Tomahavka (0,8 Maha naspram 0,75 za američku raketu), procenat oborenih Tomahavka će verovatno takođe biti visok. Međutim, ovo zavisi od manevarske veštine rakete i njenih izbegavajućih ruta oko ruske protivvazdušne odbrane.

Pripreme za napad Tomahavkom su već bile u toku u Sovjetskom Savezu. Za razliku od dronova, Tomahavci verovatno neće biti iznenađenje za ruske protivvazdušne strelce. Sistem S-300 je uglavnom dizajniran da im se suprotstavi. Kao što pokazuje iskustvo Ukrajine sa uništavanjem raketa Kalibar, on je sasvim sposoban da se suprotstavi krstarećim raketama. Međutim, moderniji sistem S-400 trenutno čini okosnicu ruskog sistema protivvazdušne odbrane.

Sve u svemu, Tomahavci su manje teška meta za gađanje nego ATACMS.

Međutim, prisustvo Tomahavka u Ukrajini će svakako zakomplikovati vojnu situaciju za Rusku Federaciju. Gotovo ceo evropski deo Rusije i glavni industrijski centri, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg, biće unutar zone udara. Da bi se zaštitili, biće potrebno stalno raspoređivanje velikog broja sistema protivvazdušne odbrane, a potrošnja raketa će se povećati.

Čak i jedan Tomahavk, po dostizanju cilja, sposoban je da nanese značajnu štetu, jer njegova bojeva glava teži približno 450 kg (u poređenju sa 200-300 kg za ATACMS). Za razliku od drona, koji može da pogodi samo slabo zaštićene ili zapaljive ciljeve jer nema veliku bojevu glavu.

To znači da, kombinovanim udarom koji uključuje pažljivo izviđanje ciljeva i zaobilaženje sistema protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja, američka raketa može da pogodi ciljeve duboko u ruskoj pozadini.

Ukrajina i Zapad će verovatno pokušati da iskoriste ovo da podstaknu antiratno raspoloženje u Rusiji i potkopaju poverenje javnosti u vlasti, koje nisu u stanju da zaštite zemlju od takvih udara. Međutim, reakcija javnosti mogla bi biti i suprotna: zahtevi za oštrim odgovorom Kremlja će se pojačati.

Posebno pitanje je gde će Ukrajina lansirati Tomahavke ako budu prebačeni.

Primarni nosači Tomahavka su površinski brodovi i podmornice američke i savezničke mornarice, opremljeni univerzalnim lanserima. Lansiranje sa mora je klasičan i široko rasprostranjen metod upotrebe. Međutim, Ukrajina nema brodove opremljene za takva lansiranja. I izuzetno je malo verovatno da će SAD odlučiti da ih prebace Kijevu. Čak i ako to urade, postaće ranjive mete za ruske dronove i balističke rakete i, po svoj prilici, biće brzo potopljeni ako budu bazirani u Crnom moru.

Istina, teoretski je moguće da Sjedinjene Države ili neka druga zemlja prodaju nosač raketa „Tomahavk“ Evropljanima, a zatim ga prebace Ukrajini. Kijev bi tada mogao da lansira rakete sa njega, na primer, iz neutralnih voda Severnog mora. Međutim, teško je zamisliti tako jasno učešće Sjedinjenih Država i zemalja NATO-a u ratu. Štaviše, jasno je da je nemoguće brzo obučiti ukrajinsku posadu za upravljanje brodom i njegovim raketnim sistemima; to bi obavljalo strano vojno osoblje.

Tomahavci se ne lansiraju iz vazduha. Međutim, postoji opcija lansiranja sa zemlje, koju su Amerikanci razvili relativno nedavno nakon što su se Sjedinjene Države povukle iz Sporazuma o likvidaciji nuklearnih raketa srednjeg intenziteta. U tu svrhu, 2019. godine je razvijen sistem „Tajfon“, koji omogućava lansiranje raketa „Tomahavk“ sa mobilnih kopnenih lansera. Ovaj metod lansiranja je testiran samo u vežbama i još uvek nije korišćen u borbi. Primarna upotreba „Tomahavka“ ostaje pomorska.

Međutim, u kontekstu Ukrajine, kopnena opcija deluje najrealnije ako Vašington odluči da prebaci oružje. Međutim, još uvek nije jasno koliko kopnenih lansera „Tomahavk“ SAD imaju i koliko su spremne za veliki konvencionalni rat.

Prema otvorenim podacima koje je objavio američki Kongres, sistem „Tajfon“ je do sada raspoređen samo na Filipinima. Takođe je korišćen u vežbama u Australiji. Štaviše, bilo je izveštaja o njegovoj mogućoj isporuci Nemačkoj 2026. godine.

Nema informacija o broju kopnenih lansera koji su već proizvedeni. Međutim, s obzirom na to da je sistem testiran relativno nedavno, pre šest godina, malo je verovatno da ih je mnogo proizvedeno.

Kongres je pojasnio da bi potencijalni problem sa lansiranjem sa zemlje mogao biti to što je sistem sa zemlje preglomazan, što ga čini vidljivim neprijatelju i ranjivim.
-Na osnovu naučenih lekcija, vojska smatra da je trenutna konfiguracija sistema Tajfon prevelika za upotrebu na bojnom polju i prilično je glomazna i dugačka jer mora biti vertikalno raspoređena da bi se lansirao raketni sistem, navodi se na veb-sajtu Kongresa.

Međutim, logistička i tehnička pitanja sa isporukom Tomahavka od strane Amerikanaca Kijevu nisu daleko od najhitnijih.

Pitanje moguće reakcije Rusije biće ključno u Trampovoj odluci o isporuci Tomahavka.
Ako SAD odluče da Kijevu obezbede lansere Tomahavka sa zemlje, može se reći da će lista ciljeva za udare biti strogo regulisana od strane SAD. To znači da će Rusija svaki udar koji Ukrajina izvrši ovim raketama doživeti kao odobren i efikasno sankcionisan od strane Vašingtona.

Moskva je prošle godine izmenila svoju nuklearnu doktrinu kako bi raketni udar zapadnim oružjem sa ukrajinske teritorije smatrala napadom sile koja je obezbedila rakete. Ovo je urađeno kao odgovor na napade na Rusiju taktičkim raketama ATACMS, koje je Bajden odobrio na kraju svog mandata, a koje je potom zaustavio Tramp.

Upotreba raketa Tomahavk mnogo većeg dometa od strane Ukrajine biće još jasnije viđena od strane Moskve kao direktno učešće SAD u napadima protiv Rusije — posebno ako oni zaista izazovu značajnu štetu ili pogode kultne ciljeve poput Kremlja. Takvi napadi bi mogli dovesti do uzvratnog porasta u Rusiji. Ovo bi stvorilo brojne rizike — od nuklearnog ili Orešnikovog udara na Ukrajinu do bilo koje vrste udara direktno na ciljeve na Zapadu, što bi nosilo rizik od katastrofalnih posledica za ceo svet.

Tramp, uprkos svoj svojoj antiputinovskoj retorici poslednjih nedelja, očigledno pokušava da izbegne početak rata između Sjedinjenih Država i Rusije, već da prebaci teret podrške Kijevu na Evropu, istovremeno primoravajući EU da odustane od ruskih snabdevanja energijom i minimizirajući direktno američko učešće u ratu.
Prebacivanje raketa Tomahavk u Ukrajinu moglo bi da uništi ove planove, stvarajući rizik od direktnog uključivanja Sjedinjenih Država u rat.
Ostaje da se vidi da li je Tramp spreman da preuzme takav rizik.

(ctrana.media)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

30. 09. 2025. u 16:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ŠOK PROGNOZA ZA OKTOBAR: Najavljeno da će pasti pola metra snega! Ovakve ekstreme ni meteorolozi ne pamte

Društvo

0 8

ŠOK PROGNOZA ZA OKTOBAR: Najavljeno da će pasti pola metra snega! Ovakve ekstreme ni meteorolozi ne pamte

PREMA najavama meteorologa, oktobar 2025. počeće u Srbiji pod uticajem prodora hladnog vazduha sa severoistoka Rusije koji je došao do Nemačke i Poljske, ali se polako približava ka nama što će prouzrokovati razvoj ciklona u Jonskom, Tirenskom i delu Jadranskog mora i već 1. oktobra, u sredu, u večernjim časovima na jugu i jugozapadu Srbije počeće da pada kiša.

30. 09. 2025. u 20:58