ŠPANIJA ŠOKIRA NATO: Ugovor o lovcu F-35 otkazan, turski KAAN stelt mlaznjak se pojavljuje kao strateška alternativa

NEOČEKIVANA odluka Španije da odustane od nabavke, oko koje su se dugo vodile diskusije, američkog F-35 Lajtning II poslala je šokantne talase kroz evropsku odbrambenu i bezbednosnu zajednicu.

Foto printskrin YouTube/InShort

Ova objava, koju je zvanično potvrdilo špansko Ministarstvo odbrane u avgustu 2025. godine, predstavlja jedan od najdramatičnijih preokreta u nabavci evropskog vazduhoplovstva u skorije vreme.

Godinama je Vašington smatrao Madrid verovatnim kupcem F-35, posebno za varijantu F-35B koja bi zamenila staru špansku flotu Harijera.

Ipak, u potezu koji odražava promenljive strateške prioritete, Španija je odlučila da zacrta alternativni put koji izbegava zavisnost od američke tehnologije.

Ovaj vakuum izbora izazvao je intenzivnu debatu među analitičarima o tome koje opcije bi Španija mogla da sledi kako bi održala svoj kredibilitet u vazdušnoj borbi.
Među kandidatima koji sada privlače ozbiljnu pažnju je ambiciozni turski lovac pete generacije KAAN, projekat koji Ankara pozicionira kao održivu alternativu zapadnim platformama.

Španski vojni komentatori tvrde da bi KAAN mogao da posluži kao privremeni most dok se evropski sistem budućeg borbenog vazduhoplovstva (FCAS) ne sazri 2040-ih.

To takođe naglašava širu borbu Evrope između oslanjanja na američku odbrambenu dominaciju i težnje ka tehnološkom suverenitetu širom kontinenta.

U suštini, otkazivanje španskog F-35 ne samo da je preoblikovalo putanju njene nacionalne odbrane, već je i podiglo turski KAAN u centar pažnje kao potencijalnu stratešku alternativu sa dubokim implikacijama na budući balans vazduhoplovnih snaga NATO-a.

Foto printskrin YouTube/InShort

ŠPANSKE AMBICIJE OKO F-35 I NjIHOVO NAGLO OTKAZIVANjE

Špansko flertovanje sa programom F-35 datira iz 2023. godine, kada je njena vlada izdvojila približno 6,25 milijardi evra (7,24 milijarde dolara) za modernizaciju svoje flote borbenog vazduhoplovstva.

Španska mornarica je bila posebno željna da obezbedi varijantu F-35B sa kratkim poletanjem i vertikalnim sletanjem (STOVL), koja se smatrala jedinim održivim naslednikom njene zastarele flote Harijer AV-8B „Matador“ koja bi trebalo da se penzioniše do 2030. godine.

U međuvremenu, špansko ratno vazduhoplovstvo je razmatralo varijantu F-35A kao prelazno rešenje dok je čekalo Budući borbeni vazdušni sistem (FCAS), francusko-nemačko-španski projekat šeste generacije koji je mučilo kašnjenja i unutrašnje svađe.

Umesto toga, obećala je da će preusmeriti sredstva u jačanje svoje flote Jurofajtera Tajfuna i ubrzati učešće u FCAS-u.

Preokret je bio proizvod tri međusobno povezane dinamike: troškova, geopolitike i suvereniteta.

Ključno je da su španski planeri odbrane zaključili da bi dalje ulaganje u Jurofajter - avion koji koprodukuju Erbas, BAE Sistems i Leonardo - ne samo proširilo operativni značaj lovca kroz planirane nadogradnje radara ECRS Mk2 i elektronskog ratovanja, već bi i zaštitilo hiljade radnih mesta u domaćem vazduhoplovstvu.

Istovremeno, povlačenje Madrida iz nabavke F-35 odražava rastući evropski konsenzus da kontinent ne bi trebalo da bude stalno zavisan od odbrambenih ekosistema koje vode SAD, posebno u trenutku kada su transatlantski odnosi zategnuti različitim političkim i ekonomskim prioritetima.

Analitičari takođe ističu da izbor Španije nosi implikacije na raspored snaga NATO-a, jer odsustvo F-35B sužava raspored aviona sa mogućnošću STOVL-a u Alijansi — ostavljajući Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo kao jedine evropske operatere koji mogu da rasporede takve borbene avione sa lakih nosača aviona i amfibijskih brodova.

Foto: Printskrin/Twitter/ Babak Taghvaee

TROŠKOVI I BUDžETSKI PRIORITETI

F-35 je dugo kritikovan zbog sve većih troškova životnog ciklusa. Iako Lockheed Martin oglašava jediničnu cenu aviona od oko 82 miliona dolara za F-35A, troškovi nabavke i održavanja u stvarnom svetu za strane kupce često prelaze 100–120 miliona dolara po avionu.

Za Španiju, analitičari su izračunali da bi ukupan program – uključujući održavanje, logistiku i nadogradnju softvera – mogao da naraste daleko preko 10 milijardi evra.
Ova cifra je bila u sukobu sa španskim budžetskim prioritetima za odbranu, posebno imajući u vidu njenu obavezu da najveći deo svojih povećanih vojnih izdataka od 10,5 milijardi evra za period 2025–2030. godine izdvoji za evropske zajedničke projekte.
Fiskalni račun Madrida je bio u skladu sa novim trendom u NATO-u: rastućom zabrinutošću zbog dugoročne finansijske održivosti flote F-35.

Dodajući ovom pritisku, izveštaji Kancelarije za odgovornost vlade SAD (GAO) iz sredine 2025. godine potvrdili su da se globalna flota F-35 i dalje suočava sa stopama sposobnosti za misiju ispod 60 procenata, a troškovi održavanja rastu brže od početnih prognoza.

Evropski operateri poput Norveške i Holandije već su upozorili na finansijski teret održavanja dostupnosti F-35, a neki analitičari upozoravaju da bi manje vazduhoplovne snage na kraju mogle biti prinuđene da smanje svoje flote.

Za Španiju, obavezivanje na tako skupu platformu rizikovalo je oduzimanje sredstava iz njene domaće vazduhoplovne industrije, gde se projekti koje predvodi Airbus, poput Eurofighter Typhoon-a i FCAS-a, smatraju ključnim za održavanje tehnološkog suvereniteta.

Odabirom da povuče F-35, Madrid se pozicionirao da reinvestira u dugoročne evropske kapacitete, izbegavajući budžetsku „crnu rupu“ koja se sve više povezuje sa ciklusom održavanja Lightning II.

Foto: Profimedia

GEOPOLITIČKA RAZMATRANjA: AUTONOMIJA NASPRAM ZAVISNOSTI

Odluku su takođe oblikovala geopolitička razmatranja. Španski kreatori politike bili su uznemireni zbog sve nepredvidivije trgovinske politike Vašingtona, posebno u uslovima predstojećeg drugog Trampovog predsedništva.

Analitičari su upozorili da bi američke tarife na evropski izvoz odbrambene opreme mogle da potkopaju industrijsko učešće Španije u transatlantskim poduhvatima. Takođe je postojala zabrinutost da bi Vašington mogao da iskoristi ograničenja transfera tehnologije kao političko sredstvo, ostavljajući suverenitet Španije taocem promena politike SAD.

Odbacivanjem F-35, Madrid je signalizirao svoje slaganje sa širim evropskim naporima za odbrambenu autonomiju – narativ koji je dugo zagovarao Pariz, a sve više prihvatao Berlin.

Ovaj trend odražava unutrašnju reakciju Švajcarske na sopstvenu kontroverznu nabavku F-35 2021. godine, koja se suočila sa kritikama zbog ugrožavanja nacionalne nezavisnosti.

Špansko ministarstvo odbrane takođe je bilo oprezno zbog zatvorene arhitekture F-35.
Pristup njegovim kritičnim izvornim kodovima, paketima za elektronsko ratovanje i softveru za fuziju senzora ostaje strogo ograničen od strane Vašingtona, čak i za bliske saveznike NATO-a.

Ovaj nedostatak operativnog suvereniteta rizikovao je da zaključa Španiju u sistem u kome su nadogradnje i borbena gotovost stalno zavisne od odobrenja SAD.

U međuvremenu, projekat FCAS, iako prožet političkim sporovima oko podele posla između Dassault Aviation, Airbus i Indra, i dalje se smatrao budućom okosnicom evropske vazdušne moći.

Španski lideri su procenili da bilo kakva privremena platforma ne bi trebalo da ugrozi njen politički uticaj unutar FCAS-a.

Odbijanje F-35 je stoga bio strateški izbor za očuvanje njene pregovaračke moći u evropskim naporima šeste generacije.

LOVAC KAAN: AMBICIOZNI TURSKI PROJEKAT PETE GENERACIJE

Upoznajte turski lovac KAAN, ranije poznat kao TF-X - dvomotorni višenamenski avion sa stelt tehnologijom koji je razvila kompanija Turkish Aerospace Industries (TAI).

Prvi put lansiran 2010. godine, KAAN je postao centralni deo Ankarinog nastojanja da postigne vazduhoplovni suverenitet nakon što je 2019. godine izbačena iz programa F-35 zbog kupovine ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400.

Prvi prototip aviona predstavljen je u martu 2023. godine, a početna ispitivanja leta počela su početkom 2024. godine.

Turska cilja da platforma bude potpuno operativna do početka 2030-ih, a serijska proizvodnja da počne do 2028. godine.

Značajno je da je kompanija Turkish Aerospace ubrzala integraciju domaćih sistema kao što su ASELSAN-ov radar sa aktivnim elektronskim skeniranim nizom (AESA) i HAVELSAN-ov softver za misiju, osiguravajući da KAAN ne zavisi od zapadnih tehnologija crne kutije.
U julu 2025. godine, turski zvaničnici odbrane potvrdili su da drugi prototip prolazi kroz kalibraciju avionike i strukturna ispitivanja, što predstavlja važan korak ka validaciji performansi stelt tehnologije i borbene preživljavanja.

Izvori iz industrije takođe izveštavaju da je Ankara u poodmaklim pregovorima sa Pakistanom i Azerbejdžanom kako bi postali rani izvozni kupci, a mogućnosti koprodukcije su u toku kako bi se smanjili troškovi po jedinici.

Ako KAAN postigne svoje razvojne prekretnice na vreme, mogao bi da se pojavi kao jedini neamerički, nekineski lovac pete generacije dostupan na izvoznom tržištu do početka 2030-ih, dajući Turskoj retku stratešku prednost u globalnom vazduhoplovnom sektoru.
KAAN uključuje napredne materijale koji apsorbuju radar i nisko uočljiv trup aviona optimizovan za stelt operacije protiv modernih integrisanih sistema protivvazdušne odbrane.

Projektovano je da će dostići maksimalnu brzinu od 1,8 Maha i da se može pohvaliti superkrstarećim mogućnostima bez dodatnog sagorevanja – osobinom koja parira F-22 Raptoru.

Lovac će u početku biti pokretan američkim motorima Dženeral Elektrik F110, iako Ankara ubrzava rad na domaćem pogonskom agregatu TRMotor.

Njegov paket avionske elektronike dominiraju tehnologije razvijene u Turskoj, uključujući AESA radar kompanije ASELSAN, napredne sisteme za elektronsko ratovanje i softver za fuziju senzora dizajniran da omogući mrežno-centrično ratovanje.

Turska pozicionira KAAN kao isplativu alternativu pete generacije. Turska pozicionira KAAN kao procenjenu cenu od 100 miliona dolara po jedinici, lovac je jeftiniji od F-35 po troškovima životnog ciklusa, dok obećava veći operativni suverenitet za izvozne klijente.

Potencijalni kupci uključuju Pakistan, Azerbejdžan, Egipat i Indoneziju - sve zemlje koje traže napredne lovce, ali nerado se oslanjaju na američke sisteme.

Uspeh aviona bi katapultirao Tursku u redove vodećih izvoznika vazduhoplovne industrije, izazivajući ukorenjene igrače poput Dassault-a, Saab-a i Lockheed Martin-a.

ŠPANSKI ANALITIČARI ISTIČU KAAN KAO POTENCIJALNU ALTERNATIVU

Nakon što je Madrid otkazao F-35, španski mediji koji se bave odbranom počeli su da spekulišu o KAAN-u kao mogućem privremenom rešenju.

Jedan analitičar odbrane rekao je da bi KAAN „mogao da obezbedi Španiji ključni most dok FCAS ne dostigne zrelost oko 2040. godine“.

On je tvrdio da bi i špansko ratno vazduhoplovstvo i mornarica mogli imati koristi, pri čemu bi ova druga istraživala mogućnost mornaričke varijante KAAN-a kompatibilne sa CATOBAR operacijama.

Takva varijanta bi na kraju mogla da opremi španski nosač aviona sledeće generacije, zamišljen kao naslednik amfibijskog jurišnog broda Huan Karlos I.

Turski vojni mediji su brzo pojačali ove sugestije, predstavljajući ih kao dokaz rastućeg evropskog interesovanja za KAAN.

Do septembra 2025. godine, spekulacije su se čak preselile na platforme društvenih medija poput X (ranije Tviter), gde su entuzijasti za odbranu predložili cevovod „Hürjet → Eurofighter → KAAN“ za buduću špansku vazdušnu moć.

TEMELjI ŠPANSKO-TURSKE ODBRAMBENE SARADNjE

Iako zvanična potvrda pregovora o KAAN-u još uvek nedostaje, Španija i Turska već dele saradnju u odbrani.

Ranije 2025. godine, Madrid je potpisao memorandum o razumevanju sa TAI-jem za nabavku 24-30 školskih aviona Hürjet, razvijenih zajedno sa Erbasom.

Ova saradnja bi se lako mogla proširiti na KAAN, sa mogućnostima transfera tehnologije u avionici, kompozitnim materijalima i stelt dizajnu.

Za Tursku, špansko učešće bi dalo kredibilitet njenom programu pete generacije.
Za Španiju, to bi moglo poslužiti kao zaštita od neizvesnosti FCAS-a, istovremeno jačajući veze sa sve asertivnijim NATO saveznikom na južnom krilu Evrope.

STRATEŠKE I GEOPOLITIČKE IMPLIKACIJE

Izlazak Španije iz F-35 odjekuje daleko van Madrida. Na nivou NATO-a, odluka ističe rastuće pukotine između evropskih odbrambenih ambicija i dominacije SAD u nabavkama alijanse.

Prelazak na KAAN bi simbolično uzdigao Tursku unutar odbrambenog ekosistema NATO-a, posebno zato što Ankara nastavlja da balansira odnose i sa Vašingtonom i sa Moskvom.
To bi takođe dodalo zamah diverzifikaciji dobavljača u Evropi - trend koji je naglašen rastućim izvozom Rafala u Hrvatsku, Grčku i Indoneziju.
Međutim, nedokazan status KAAN-a izaziva sumnje.

Uprkos impresivnim maketama i ranim letnim testovima, ostaju kritična pitanja o razvoju njegovih motora, performansama stelt tehnologije i skalabilnosti proizvodnje.
Za Madrid, prihvatanje KAAN-a bi bio kockanje: zamena proverenog, ali skupog američkog aviona za jeftiniju, suvereno prilagođenu platformu koja je još uvek u povoju.

NELAGODNOST VAŠINGTONA I EVROPSKI OPREZ

SAD su sa nelagodom reagovale na odluku Španije, plašeći se da bi to moglo da ohrabri druge saveznike da napuste F-35 u korist domaćih alternativa.

Rukovodioci kompanije Lockheed Martin privatno su lobirali u evropskim prestonicama, upozoravajući da bi oslanjanje na nedokazane platforme poput KAAN-a moglo da potkopa interoperabilnost NATO-a. Francuska je, u međuvremenu, iskoristila trenutak da promoviše Dassault-ov Rafale kao dokazano evropsko rešenje.

Ali interesovanje Španije za KAAN sugeriše spremnost da se istraži rizičnija, ali potencijalno isplativija industrijska partnerstva.

PERSPEKTIVA: SPEKULACIJA ILI BUDUĆA REALNOST?

Od oktobra 2025. godine, Španija nije formalizovala nijedan put nabavke koji uključuje KAAN.

Zemlja nastavlja da ulaže u nadogradnje Jurofajtera, dok istovremeno ulaže politički kapital u problematični program FCAS.

Ipak, otkazivanje F-35 signalizira otvorenost za alternative koje bi bile nezamislive pre jedne decenije.

Da li će Madrid na kraju prihvatiti KAAN zavisiće od više faktora: tempa razvoja FCAS-a, budžetskih ograničenja Španije, napretka Turske u isporuci platforme spremne za borbu i geopolitičkih vetrova unutar NATO-a.

(defencesecurityasia.com)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 0

PRVI STELT LOVCI U AFRICI I ARAPSKOM SVETU: Evo kada Alžir dobija dva Su-57 (VIDEO)

05. 10. 2025. u 19:22

Svet

0 3

SU-75 ZA INDIJU? HAL kaže da je spreman da sarađuje sa Rusijom na novim modelima borbenih aviona (VIDEO)

04. 10. 2025. u 21:45

Svet

1 3

„PRVI POGODAK VAZDUH-VAZDUH F-35A U NATO ISTORIJI“: Holandski lovac docrtao dron oboren nad Poljskom!

03. 10. 2025. u 20:22

Panorama

0 9

ARHEOLOŠKO OTKRIĆE KOJE MENjA DOSADAŠNjU ISTORIJU: Da li je nastariji kalendar nastao na čuvenom mestu na jugu Turske?

01. 10. 2025. u 23:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije