NOVI PREMIJER ZA STARE PROBLEME? Predsednik Francuske Emanuel Makron neočekivanim potezima pokušava da izađe iz političke krize

Francuski predsednik Emanuel Makron danas je izvlačio novog premijera "iz šešira". Prema najavama iz Jelisejske palate, očekuje se da to uradi pre 20 sati.

Foto: Goran Čvorović

To sada već liči na mađioničarsku veštinu, imajući u vidu da se predsednici vlada u nestabilnoj političkoj situaciji u zemlji menjaju kao na traci.

Šef države je, neposredno pred najavljeno večernje objavljivanje imena mandatara, obavio konsultacije s predstavnicima političkih grupacija. Zanimljivo je da je Makron poziv ostalim učesnicima poslao u 2 sata ujutro. To samo pokazuje koliko je situacija napeta. 

Ali, među zvanicama u Jeliseju nije bilo onih koji se možda i najviše pitaju – predstavnika krajnje levice i suverenističke desnice. Nepotčinjeni Žan Lika Melanšona i Nacionalno okupljanje koje zajedničkim snagama vode Žordan Bardela i Marin Le Pen, još ranije su poručili da će svaku sledeću vladu automatski rušiti, u iščekivanju raspuštanja skupštine i novih parlamentarnih izbora.

Melanšon i Le Penova ne mogu sami da sruše vladu. Nepotčinjenima je potrebna pomoć koalicionih partnera, u prvom redu socijalista, iz poljuljanog Novog narodnog fronta, dok bi suverenisti morali da privuku i radikalnije krilo repulbikanaca.

U današnjoj situaciji, u Francuskoj podeljenoj na tri velika bloka, i s četvrtim u vidu apstinenata, niko nema apsolutnu većinu i nema izgleda da je dobije bez velikih kompromisa. Na jedan od njih, i to veoma važan, vlast je izgleda spremna, iako je ta tema već dugo kost u grlu većini Francuza. Reč je penzijskoj reformi. Da bi pridobio socijaliste, tabor koji trži vlast odustaje od "crvene linije" koja je ogromni broj Francuza izvela na ulice.

Penzijska reforma pokazuje da Francuska ima izrazito jake socijalne i sindikalne korene. U trenutku dok veliki broj evropskih zemalja, poput Nemačke, razmišlja da godine za penziju pomeri sa 67 na 69 godina, gde neki, poput Danaca, ciljaju simboličnu granicu od 70, naslednici Gala su namerili da godište sa 64 spuste na 62, a u nekim slučajevima i na 60! U današnje vreme, kada se životni vek produžuje, to deluje ilizurno. Ali, Francuzi istrajavaju, do te mere, da je Jelisej, konačno popustio.

Sve to se događa u trenutku kada je država prezadužena, s preko 1.300 milijardi evra. Penzionisanje radno sposobnih, u vreme kada to praktično niko ne radi u Evropi, izazvalo bi još veće izdatke i zaduživanja.

Izračunato je da bi odustajanje od penzijske reforme i odlazak u penziju sa 62 i po godine, mogao 2025. da košta Francusku pola milijarde evra, za dve godine 3 milijarde, a pominje se brojka od 13 do 15 milijardi na horizontu 2035. To, na kraju, i ne deluje kao veliki novac, u ovako velikoj zemlji, imajući u vidu da je izračunato da bi predloženo ukidanje 2 praznična dana u 2026. godini donelo uštedu od čak 4,2 milijarde evra. Ipak, pod pritiskom javnosti i od toga se odustalo, a pokušaj da se to uradi bio je i jedan od razloga zbog čega je pala Bajruova vlada.

Levičari se ne brinu za ovaj manjak. Računaju da bi lako mogao da se namiri od najbogatijih slojeva društva. Buđelar najimućnijih porodica deblji je od sto milijardi evra, familija Ermes poseduje 163 milijarde, Bernar Arno 116, pa misle da bi se tu, i kod onih tek nešto siromašnijih, našlo ponešto i za omogućavanje ranijeg odlaska u penziju.

Za to vreme, Evropska centralna banka i institucije u Briselu s pažnjom i zabrinutošću, iz ekonomskog i finansijskog ugla, prate ono što se trenutno događa na francuskoj političkoj sceni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije