GDE SU NESTALI UKRAJINSKI „LEOPARDI“? Tri ključna razloga za „nevidljivost“ nemačkih tenkova (VIDEO)

POSLEDNjIH meseci na više delova fronta videli smo brzo rusko napredovanje i ubrzana povlačenja pojedinih ukrajinskih jedinica, što je za sobom ostavljalo ranjenike i tešku tehniku.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ruski odbrambeni kanali tvrde da je u široj pokrovskoj zoni napušteno i više desetina oklopnih platformi, a da su neke brigade praktično rasparčane u povlačenju. U isto vreme, u javnosti se nameće pitanje, gde su nestali nemački tenkovi „Leopard“ koji su, barem u medijskim najavama, trebalo da promene ravnotežu na bojištu.

ŠTA JE ZAISTA RASPOREĐENO

Penzionisani pukovnik i vojni analitičar Oleg Starikov navodi da je za odbranu Pokrovska u jednom trenutku bilo angažovano oko 12 elitnih brigada, svaka sa 2.000 do 4.000 ljudi.

Prema njegovoj proceni, tipična brigada je imala oko 30 tenkova, kombinaciju NATO modela i sovjetskih platformi iz starih ukrajinskih zaliha, zatim približno 120 oklopljenih vozila na točkovima i gusenicama za mehanizovanu pešadiju. Ako se ta matematika preslika na celinu, dobijamo red veličine od oko 360 tenkova i oko 1.500 borbenih i transportnih oklopnih vozila koncentrisanih na ovom pravcu.

Ipak, kada se pređe sa papira na teren, pojavljuje se raskorak. Ruski posadni sastavi i izviđačke jedinice retko prijavljuju kontakt sa „Leopardima“ u većim brojevima. Fotografije i video snimci uništenih zapadnih tenkova pojavljuju se povremeno, ali daleko ređe nego što bi se očekivalo ako je na frontu zaista dejstvovalo na desetine operativnih sistema ove vrste.

TRI KLjUČNA RAZLOGA ZA „NEVIDLjIVOST“ LEOPARDA

*Realni brojevi su manji od najava, uz element psiholoških operacija.

Starikov ističe da su u više brigada „Leopardi“ korišćeni kao sredstvo odvraćanja, često u simboličnom broju. U praksi, jedinica je mogla da prikaže taktičku kompoziciju koja izgleda kao da ima desetak zapadnih tenkova, dok je stvarno posedovala tek jedan ili dva operativna. Taj raspored je imao smisla u domenu uticaja na percepciju, jer samo prisustvo „Leoparda“ menja procenu rizika kod protivnika i podiže moral u sopstvenoj pozadini, ma koliko skroman bio realni kontingent.

*Teški gubici posada i kratak, nekompletan ciklus obuke.

„Leopard 2“ je složen sistem, vrlo efikasan u dobro uvežbanim rukama, ali zahtevan za održavanje i taktičku upotrebu. Ubrzane obuke organizovane u zemljama NATO saveza rešavaju samo deo problema, jer za složeno spajanje izviđanja, logistike, vuče oštećenih vozila i koordinacije sa pešadijom i dronskim kišobranom, potrebni su meseci i godine. Tamo gde ta sinergija izostane, tenkovi su izloženi protivtenkovskim navođenim raketama, topovskoj artiljeriji sa korekcijom iz vazduha i udarima lutajuće municije. Gubitak obučenih posada dodatno sužava mogućnost da se preostale platforme izvode u rizičnije zadatke.

*Manjak naprednog održavanja blizu linije dodira i spore remontne linije.

Zapadni tenkovi zahtevaju specifične alate, delove i obučene timove koji ne moraju uvek biti na raspolaganju u frontovskim logističkim tačkama. Čak i manji kvar može da izbaci tenk iz stroja i pošalje ga daleko u pozadinu, gde čeka svoj red u remontnim radionicama. U uslovima visokog tempa operacija i stalnog ograničenog kapaciteta za evakuaciju oštećenih platformi, to znači da se broj „borbeno spremnih“ vozila u svakom trenutku smanjuje.

Foto printskrin YouTube/Military TV

TAKTIČKE POSLEDICE NA TERENU

Kombinacija sve prisutnijih dronova, masovne upotrebe protivtenkovskih sredstava i prebacivanja težišta na artiljerijsko i raketno nadmetanje, značajno je promenilo taktički profil tenka na ovom ratištu. Tamo gde je nekada proboj oklopom bio noseća osa operacije, sada je svako izbijanje tenka na otkrivene pravce rizik koji mora da se pokriva gustom mrežom izviđačkih dronova, ometanjem neprijateljskih veza, dimnim zavesama, brzom saperskom podrškom i čvrstom pešadijskom pratnjom. U suprotnom, tenk postaje skupa meta.

To ne znači da „Leopard“ nema gde da deluje. Naprotiv, zadatke koji nagrađuju dobru optiku, stabilizaciju i preciznost, kao što su kontraudari na plitkim dubinama, lov na neprijateljske oklopne džepove u urbanim periferi jama i podrška u uslovima ograničene vidljivosti, ova platforma i dalje obavlja iznad proseka. Ali da bi takvi nastupi bili izvodljivi, potrebna je cela „ekosistema“ podrške, od logistike do PVO kišobrana kratkog dometa. Tamo gde tog ekosistema nema, komandanti prirodno štede skupe sisteme i guraju napred jeftinije, višestruko dostupnije platforme.

GDE SU ONDA „LEOPARDI“?

Kada se sve sabere, odgovor je manje spektakularan nego što zvuči. Deo vozila je i dalje u upotrebi, ali u ograničenim, pažljivo biranim misijama, često daleko od kamera. Deo je u remontima zbog oštećenja ili kvarova. Deo je izgubljen, bilo zbog direktnih pogotaka, bilo zbog ostavljanja pri ubrzanim povlačenjima. A deo onoga što se u javnosti naziva „tenkovi na frontu“ u stvarnosti su bili pojedinačni primerci raspoređeni širom više brigada, što je stvaralo utisak brojnosti, iako je operativna masa bila skromna.

Ukoliko Kijev želi da održi bilo kakav borbeni efekat zapadnih tenkova, moraće da uradi tri stvari. Prvo, da stabilizuje remontno održavanje bliže liniji dodira, sa širim fondom delova i većim brojem obučenih brigada za podršku. Drugo, da produbi i produži ciklus obuke posada i štabova, ne samo za rukovanje platformom, već i za integraciju u složene, zasićene uslove. Treće, da taktički koristi tenkove kao deo višeslojnog sistema, a ne kao noseći klin bez pratećih elemenata, jer je takva upotreba na ovom ratištu kažnjiva.

Sa druge strane, dok god protivnik održava visok intenzitet izviđanja iz vazduha, brzo korigovanu artiljeriju i širok spektar protivtenkovskih sredstava, tenkovi će biti vidljivi ređe, a tamo gde se pojave, biće praćeni gustim paketom podrške. Upravo zato „Leopardi“ deluju kao da su nestali, iako je verovatnije da su rasuti, rezervisani za specifične zadatke i često vezani za duge remontne cikluse koji se retko vide u javnosti.

Suština je prosta, tenk u 21. veku nije nestao, ali više nije samostalni gospodar bojišta. Na ovom frontu on postoji onoliko koliko postoji i njegova logistika, obuka, zaštita iz vazduha i informatičko pokriće. Tamo gde toga nema, „Leopard“ je nevidljiv, ne zato što je magično ispario, već zato što je ili na remontu, ili stoji i čeka uslove u kojima opstanak na poziciji traje duže od jednog izviđačkog proleta drona.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 1

DIREKTOR RUSKE SVR: Isporuku "tomahavka" shvatićemo kao neprijateljski korak

17. 10. 2025. u 09:16

Svet

0 4

POGLEDAJTE - RUSKE BOMBE JOŠ UBOJITIJE: Domet duplo povećan u odnosu na stare (VIDEO)

16. 10. 2025. u 16:33

Svet

0 4

BRITANSKI MEDIJI: Raketama "tomahavk" u Ukrajini upravljaće vojska SAD (VIDEO)

16. 10. 2025. u 14:45

Svet

0 4

KREMLj PORUČIO ŠEFU NATO: Rute ne zna ništa o ruskim pilotima i mornarima

16. 10. 2025. u 12:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije