KASAPIN IRAKA I KUM "TZV. KOSOVA": Šta je Srbima bio Dik Čejni

DIK Čejni, nekadašnji potpredsednik SAD koji je preminuo danas u 84. godini, ostaće upamćen u istoriji ponajviše zbog svoje uloge u dva američka rata protiv Iraka.

Foto: Dragan Milovanović

Stari Rimljani su imali izreku da se o pokojnicima govori samo dobro. To je, u Čejnijevom slučaju, nemoguće ispoštovati. Najbolje što se za njega može reći je da nije bio toliko ostrašćeni srbomrzac kao njegovi politički rivali a kasnije saborci, američke demokrate.

Ričard Brus "Dik" Čejni rođen je 1941. a političku karijeru započeo je 1969, kao stažista kod kongresmena Vilijama Stajgera. Kasnije je dobio posao kod Donalda Ramsfelda, tada ekonomskog savetnika predsednika Ričarda Niksona. Pratio je Ramsfelda u vladu predsednika Džeralda Forda, kojem je postao šef kabineta (1975-77). Od 1978. do 1989. predstavlja Vajoming u Kongresu, a onda postaje ministar odbrane u vladi Džordža Buša.

U tom svojstvu, Čejni je bio nadležan za invaziju Paname 1989. kao i raspoređivanje američkih trupa u Saudijskoj Arabiji 1990. (operacija "Pustinjski štit") i napad na Irak zbog okupacije Kuvajta 1991. ("Pustinjska oluja").

Upravo ta vojna operacija stvorila je u Vašingtonu osećaj trijumfalizma i dala vetar u leđa svim budućim intervencijama, dok je od Si-En-Ena napravila propagandnu velesilu. Obe ove stvari će ubrzo imati vrlo značajnu ulogu u smrti Jugoslavije.

Džordž Buš je uprkos pobedi u Iraku izgubio predsedničke izbore u novembru 1992. Demokrata Bil Klinton je, između ostalog, optužio Buša da je kukavica jer neće da vojno interveniše u BiH na strani muslimana, i tražio bombardovanje i ukidanje embarga na isporuke oružja Sarajevu.

Čejni je mesec dana posle novinarima u Pentagonu izjavio da se zalaže za izuzimanje BiH iz embarga UN na isporuke naoružanja na teritoriji SFRJ. Što se bombardovanja tiče, Čejni je odgovorio da je to manje vojno pitanje a više pitanje političkog cilja.

Gle čuda, Klintonova vlada je zonu zabrane letenja nad BiH, uvedenu sredinom 1992, iskoristila da proširi mandat NATO: prvo na bombardovanje tobože radi odbrane "zaštićenih zona" UN, a potom na podršku hrvatskoj vojsci i "Armiji BiH" protiv Republike Srpske u avgustu 1995, koju je američki diplomata Ričard Holbruk zloglasno prozvao "bombe za mir".

Čejni je u tom trenutku već bio van politike, kao glavni direktor korporacije "Haliburton", koja je zarađivala milijarde kroz ugovore sa Pentagonom, čiji je on nekad bio šef.

Nije se oglašavao tokom agresije NATO na SR Jugoslaviju, ali je krajem 2000. dao intervju u kojem je optužio Klintona da je bio "prespor" i odricanjem od kopnene invazije ostavio prevelik manevarski prostor Beogradu. Slobodan Milošević je razumeo "samo jezik sile", izjavio je tada Čejni.

Tu "logiku" će ubrzo da primeni i na iračkog predsednika Sadama Huseina. Džordž Buš Mlađi pobeđuje na izborima Klintonovog izabranog naslednika Ala Gora u novembru 2000, a Čejni mu postaje potpredsednik.

Sledećih osam godina, Čejni će biti "siva eminencija" u Vašingtonu, kao vodeći zagovornik invazije na Irak, tobože kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001.

Početni uspeh napada na Irak u proleće 2003. bio je dovoljan da Buš i Čejni pobede na izborima 2004. Tom prilikom su brojni američki Srbi famozno zapušili nos i glasali za republikance, jer se demokrata Džon Keri zalagao za "nezavisno Kosovo" - da bi Buš i Čejni odmah posle u potpunosti usvojili Kerijevu politiku na Balkanu. Lažna država u Prištini proglašena je 17. februara 2008, upravo u njihovom mandatu.

Čejni je bio toliko omražen u američkom narodu do 2008, da nije hteo da se kandiduje za predsednika. Tome su delom kumovali i fijasko u Iraku, gde je američka okupacija u međuvremenu naišla na opšti ustanak, ali i finansijska kriza koja je te godine pogodila Ameriku.

Čejniju sigurno nije pomoglo ni što je 2006. godine, tokom lova na prepelice upucao prijatelja sačmaricom. Hari Vitington je živeo još 13 godina ali nije dočekao izvinjenje.

Kada je 2016. postalo izvesno da će Donald Tramp postati predsednički kandidat republikanaca, Čejni ga je podržao u zamenu za podršku stranke kandidaturi njegove ćerke Liz za mesto u Kongresu.

Liz Čejni je par godina kasnije izdala Trampa i sa žarom učestvovala u istrazi "šestojanuarske pobune" posle spornih izbora 2021, dok je njen otac podržao Kamalu Haris na izborima 2024. a Trampa nazvao najvećom pretnjom po američku demokratiju.

U međuvremenu su Dik i Liz Čejni napisali odu američkom imperijalizmu. "Izuzetna: Zašto je svetu potrebna moćna Amerika" navodi niz primera tobože uspešnih vojnih intervencija. Agresija NATO na Jugoslaviju u njoj ne postoji ni u fusnoti.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 1

PREMINUO DIK ČEJNI, ARHITEKTA "RATA PROTIV TERORIZMA": Najmoćniji moderni potpredsednik SAD, u poznatom filmu ga je tumačio Kristijan Bejl

04. 11. 2025. u 12:50

Svet

0 0

NEMA VIŠE KONTAKTA Peskov: Rusija više ne šalje SAD mape linije fronta

04. 11. 2025. u 20:22

Svet

0 4

DA LI JE RAT SA MOSKVOM NEIZBEŽAN? NATO razmatra ofanzivne operacije na istoku, Tramp smanjuje prisustvo američkih trupa u Evropi

04. 11. 2025. u 17:11

Svet

0 1

ZAPAD U STRAHU Teheran ubrzava program balističkih raketa: Kina i Rusija pomažu u jačanju protivvazdušne odbrane Irana (VIDEO)

04. 11. 2025. u 20:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije