USTA PUNA PRAVDE, A DŽEP NOVCA: Koji su sve skandali drmali evropske institucije

Ako bi se pokazale kao tačne, optužbe protiv rektorke Koledža Evrope Federike Mogerini pokrenule bi najveći skandal koji je pogodio Brisel još od kolektivne ostavke Komisije Žaka Santera 1999. godine, posle optužbi za loše finansijsko upravljanje.

Foto: Goran Čvorović

Tako u kuloarima Berlamona opisuju aktuelnu situaciju u kojoj se našla EU, posle privođenja nekadašnje potpredsednice Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku, nekadašnjeg generalnog sekretara Evropske službe za spoljne akcije Stefana Sanina i zamenika direktora Koledža Čezarea Zegretija.

Ljudi s vrha evropskog krema optuženi su za prevaru u javnoj nabavci, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne zbog nepravilnosti prilikom dodele ugovora za osnivanje akademije za diplomate. Tužilaštvo sumnja da je poverljiva informacija o javnoj nabavci mogla da bude prosleđena, što implicira favoritizam i netransparentnost.

Zamislite, sad, najviše evorpske diplomate koji drugima sole pamet kako da poštuju zakone i propise, a školovali su se na akademiji čiji su rukovodioci optuženi za prevaru!

Zakleti Evropljani, koji se u svojim izveštajima, direktivama i rezolucijama pozivaju na pravdu i poštenje, umeli su mnogo puta do sada da završe u rubrikama hronike. Ni oni, očigledno, nisu imuni na šuškavu melodiju novčanica. Ali, pohlepa onih uhvaćenih s šakom u tegli džema ovde je mnogo opasnija, s dalekosežnim posledicama, jer kvare ideal i stremljenja onih koji u evropskoj demokratiji vide primer uređenog života.

Nije Mogernijeva izuzetak. Tresle su zidove zgrada Berlamon i Justus Lipsijus na kružnom toku [uman u Briselu mnogobrojne afere od kojih su se nekim evropskim administrativcima dugo crveneli obrazi. Tu i tamo prodre vest o nelojalnom lobiranju, korupciji, fiktivnim zapošljavanjima poslaničkih saradnika... Nije od optužbi mirna ni aktuelna šefica izvršne vlasti Ursula fon der Lajen u koju se upire prstom zbog nabavke vakcina "ispod žita".

Pomenuta afera sa komisijom kojom je predsedavao Luskemburžanin @ak Santer ušla je u evropsko anale marifetluka. Komisija je bila pod istragom zbog zloupotrebe finansijskih sredstava, nepravilnosti, pogrešnog menadžmenta i nepotizma. Revizori koji su pokušali da ispitaju trošenje i programe bili su ometani. Službnici zaposleni u Komisiji dobijali su naređenja da blokiraju kontrolu.

Bilo je slučajeva kada nije moglo da se uđe ni u trag nekim sredstavima namenjenim humanitarnoj pomoći ili programima obuke. Poverenje u finansijsko upravljanje je bilo značajno poljuljano. U izveštaju nezavisnih eksperata je zaključeno da EK kao celina nije uspela da odgovori na teške i ponovljene nepravilnosti, kao i da mnogi njeni članovi nisu pokazali osećaj odgovornsti. Zbog nemogućnosti da se neki komesari razreše, kao i pretnji da će celoj komisiji biti izglasano nepoverenje, kolektivno su podneli ostavku 15. marta 1999. godine.

Posebno su na udaru bili Francuskinja Edit Kreson, za favoritizam, i [panac Manuel Marin, zbog pronevera ustanovljenih oko humanitarne pomoći. I onda je taj i takav Marin, posle ostavke čitavog kolegijuma EK, preuzeo funkciju vd predsednika, sve do stupanja na funkciju Prodijeve komisije u septembru 1999. godine, što je obuhvatalo i period bombardovanja Srbije!

Aktuelne optužbe protiv Mogerinijeve opet imaju karakter finansijske zloupotrebe, korupcije, nepravilnosti i javnim nabavkama i favorizovanju, kao i u vreme Santerove komisije, s malom razlikom što je njoj mandat već prestao i što je onda na tapetu bilo opšte nepovernje u upravljanju budžetom EU, dok su danas optužbe usredsređena na određeni program, odnosno diplomatsku akademiju i na samo pojedine osobe. Ali, i onda i sada, četvrt veka kasnije, problemi su nastali oko finansijsko-administrativnog integriteta institucija EU i u oba slučaja radi se o optužbama za zloupotrebu sredstava i moći, i o kršenju načela transparentnosti i odgovornosti.

U međuvremenu je dolazilo i do drugih skandala. Tako je afera "katargejt" ozbiljno uzdrmala poverenje u "čednost" evropskih predstavnika. Reč je o velikom koupcionaškom skandalu koji je u EP izbio krajem 2022. godine. Belgijska policija je tada otkrila da su Katar i Maroko navodno podmićivali poslanike i zvaničnike EU kako bi uticali na parlamentarne odluke, o viznim olakšicama, trgovinskim sporazuima, a jedna od motivacija pritiscima za uticaj unutar parlamenta predstavljena je i kao priprema političkog prostora da se Katar prikaže u povoljnijem svetlu kao domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu.

U pretresima je zaplenjeno više od milion i po evra u gotovini, pronađenih u koferima, hotelu i stanovima. Glavna osumnjičena bila je Eva Kaili, tada potpredsednica Evropskog parlamenta, uhapšena zajedno sa svojim partnerom Frančeskom Đorđijem. Predmet istrage su bili i Pjer-Antonio Panceri, šef jedne nevladine organizacije i poslanici Mark Tarabela i Andrea Kocolino. Panzeri je pristao na „sporazum o pokajanju“ i priznao krivicu. Kaili je tvrdila da je nevina, a u istražnom zatvoru je bila nekoliko meseci. Proces i dalje traje.

Evropski komesar za zdravstvo sa Malte Džon Dali morao je 2012. godine da podnese ostavku, zbog optužbi da je preko posrednika pokušao navodno da uzme mito od 60 miliona evra od švedske duvanske kompanije da bi uticao na pisanje povoljne direktive. U otkrivanje afere bila je uključena Evropska služba za suzbijanje prevara. Upravo je ova služba više puta bila na meti kritika zbog nedovoljne nezavisnosti u odnosu na evropske institucije i prekomernog političkog nadzora.

"Luks-liks" je afera u kojoj je 2014. godine objavljeno da je Luksemburg nudio tajne poreske pogodnosti velikim multinacionalnim kompanijama. Iako ovo formalno nije afera EU institucija, direktno je kompromitovala tadašnjeg premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera, koji je ubrzo postao predsednik Evropske komisije.

S vremena na vreme se otkriva i da neki evroposlanici naduvavaju putne troškove i dnevnice, bez odgovarajuće kontrole, ali to nikada do kraja nije iskorenjeno. Jedan od sistemskih problema, koji se pojavljivao u više slučajeva, jesu i optužbe za fiktivna zapošljavanja poslaničkih pomoćnika. Tako su francuska centristička stranka Modem i njena prethodnica UDF osuđene na visoku novčanu kaznu, dok je petoro bivših evroposlanika dobilo uslovne kazne zatvora. Predsednik te partije Fransoa Bajru, iako je bio optužen, oslobođen je krivice, a ubrzo posle toga postao je francuski premijer. Trenutno se liderka francuskih suverenista Marin Le Pen bori u sličnoj aferi u drugostepenom postupku, od čega joj zavisi i da li će moći da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima.

Mnogo mastila potrošeno je i na aferu "fajzergejt", zbog sumnji da se predsednica EK Urusula fon der Lajen dogovarala preko privatnih SMS poruka o nabavci vakcina protiv kovida. Evropski sud pravde kritikovao je EK zbog uništenja ili nedostavljanja prepiske. To je jedan od najvećih skandala oko nedostatka transparentnosti u istoriji EU.

POPUSTLjIVI PREMA LOBIJIMA

Na dugačak spisak treba staviti i aferu "dizelgejt" u kojoj su pre desetak godina evropske institucije kritikovane da su godinama tolerisale manipulacije u emisiji gasova u automobilskoj industriji. EK je optužena da je u politici regulacije bila popustljiva prema lobijima.

Preporučujemo

Svet

0 0

ZAVRŠNA FAZA PROJEKTA: Nemačka pokreće vađenje strateškog litijuma

07. 12. 2025. u 13:47

Svet

0 1

NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta

07. 12. 2025. u 13:19

Svet

0 0

ČEŠKI PREDSEDNIK UPOZORAVA EVROPU: Ne udovoljavajte Rusiji

07. 12. 2025. u 13:13

Svet

0 0

NEMAČKA PODRŽAVA IZRAEL: Merc: "Moja zemlja ima trajnu istorijsku odgovornost za masovno istrebljenje Jevreja"

07. 12. 2025. u 13:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije