NUKLEARNA DIMENZIJA UKRAJINSKOG MIROVNOG SPORAZUMA: Šta treba da sadrži dogovor Putina i Trampa (i NATO)

ZAVRŠETAK rata u Ukrajini će na kraju zahtevati neki sporazum o nuklearnom oružju između SAD i Rusije.

Foto Tanjug/AP

Dok Sjedinjene Države, Rusija, Ukrajina i veći deo Evrope razgovaraju o mirovnom sporazumu za rat u Ukrajini, važan aspekt rešavanja sukoba dobija malo ili nimalo pažnje, barem javno. Taj aspekt je pitanje nuklearnog oružja i njegov značaj u posleratnom ponašanju Rusije, Ukrajine i NATO-a.

Podsetimo se da se Ukrajina odrekla svog nuklearnog oružja i sistema za isporuku 1990-ih u zamenu za sporazum koji su podržale Rusija, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, a kojim je garantovan budući suverenitet postsovjetske Ukrajine. Invazija ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu 2022. godine učinila je taj sporazum ništavnim. Mnogi Ukrajinci su se verovatno pitali kako bi se istorija odvijala da su zadržali barem deo svog nekadašnjeg nuklearnog arsenala. Naravno, nedostajali su im ruski nuklearni kodeksi i protokoli komandno-kontrolnog sistema, ali uz odgovarajuća rešenja, na kraju bi mogli da razviju skromne nuklearne kapacitete.

Srećom, sa stanovišta neširenja nuklearnog oružja, Ukrajina nije izabrala da postane država koja teži da poseduje nuklearno oružje ili da je aktivno država sa nuklearnim oružjem. I nakon bilo kakvog mirovnog sporazuma koji bi okončao borbe između današnje Ukrajine i Rusije, nijedan pregovarač nije predložio raspoređivanje nuklearnog oružja „povratak u budućnost“ u Ukrajini. Ali pitanja nuklearnog oružja i nuklearnog odvraćanja, poput Bankovog duha iz Šekspirovog Makbeta, ostaju da vise nad mnogim predlozima za zaustavljanje sadašnjeg rata.

Od početka rata početkom 2022. godine, predsednik Putin je iznosio prikrivene i eksplicitne pretnje o prvoj upotrebi nuklearnog oružja ako, po njegovoj proceni i prema ruskoj vojnoj doktrini, akcije Ukrajine koju podržava NATO prete da nanesu odlučujući poraz ruskim oružanim snagama ili predstavljaju verovatnu pretnju opstanku njegovog režima. Putinovo višestruko pozivanje na nuklearnu pretnju verovatno je pomoglo da se Sjedinjene Države i NATO odvrate od pružanja Ukrajini nekih od svojih raketa dugog dometa i najsavremenijih raketa koje su mogle da nanesu odlučujuće udarce na vitalne elemente ruskog vojnog establišmenta i ekonomske infrastrukture.

Šta možemo očekivati od Rusije u budućnosti u vezi sa njenim ponašanjem nakon mirovnog sporazuma i ulogom nuklearne prisile u njenoj političkoj i vojnoj strategiji? Ovo pitanje postavlja još jedno: da li mirovni sporazum treba da pokuša da spreči posleratne nuklearne pretnje uključivanjem protokola koji se odnose na raspoređivanje nuklearnog oružja, pretnje i moguću upotrebu?

Foto Tanjug/AP/MoD Rusije

Na primer, Rusija je već jasno stavila do znanja da neće prihvatiti, kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, članstvo Ukrajine u NATO-u. Ako je to tako, onda se mora pitati šta će zameniti članstvo Ukrajine u NATO-u kao garancija bezbednosti protiv još jedne runde ruske agresije? Članstvo u Evropskoj uniji je jedna od opcija, ali EU nema ubedljive vojne kapacitete za odvraćanje Rusije. Druga zamena za članstvo u NATO-u mogla bi biti ambiciozno ponovno naoružavanje evropskih zemalja članica NATO-a, što je, donekle, već u toku, ali je pred nama još mnogo toga.

S druge strane, pitanje nuklearnog odvraćanja ostaje nerešeno, čak i ako se konvencionalni vojni položaj u NATO Evropi značajno poboljša. Posebno je zabrinjavajući asimetrični odnos između ruskog nestrateškog ili taktičkog nuklearnog oružja raspoređenog ili lako dostupnog i onog raspoređenog ili lako dostupnog Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u NATO-u.

Naravno, Francuska i Velika Britanija imaju sopstvene nuklearne snage, ali se ne može pretpostaviti njihova dostupnost za odbranu NATO-a, a ne za nacionalnu odbranu. Ova asimetrija u broju „upotrebljivog“ nuklearnog oružja ispod praga rata sa strateškim nuklearnim snagama stvara mogući jaz u stabilnosti odvraćanja pod hitnim uslovima nuklearne ucene Rusije.

Tu je i problem da, pošto je NATO multinacionalno konsultativno telo koje zahteva jednoglasan dogovor među državama članicama pre nego što se upusti u prvu upotrebu nuklearnog oružja ili odmazdu, ne bi mogao da održi ubedljivo nuklearno odvraćanje.

Prvo, različite strane treba da se slože da se uzdrže od eksplicitnih nuklearnih pretnji jedna protiv druge, bez obzira na svoje političke ili vojne sporove.

Drugo, NATO, Rusija i Ukrajina trebalo bi da se slože da Ukrajina neće proizvoditi niti raspoređivati nuklearno oružje na svojoj teritoriji i da Rusija neće raspoređivati svoje taktičko nuklearno oružje u delovima Ukrajine koje kontroliše Rusija, niti u državama van Rusije koje se graniče sa Ukrajinom.

Treće, Sjedinjene Države i Rusija trebalo bi da nastave pregovore o Novom START-u tako što će se složiti sa jednogodišnjim produženjem sporazuma koje je predložila Rusija, a koji ističe u februaru 2026. godine, a takođe bi trebalo da se pozabave transparentnošću za nestrateško nuklearno oružje i, eventualno, da se dogovore o ograničenjima njihovog raspoređivanja.

Četvrto, pitanje nuklearnog oružja sledeće generacije i sistema za njegovu isporuku trebalo bi da bude uključeno u tekuće buduće diskusije o kontroli naoružanja.

(nationalinterest.org)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 13

POVRATAK MiG-29 NA VELIKU SCENU: Zašto su ovi lovci i dalje ključni za Kijev, uprkos “naprednijim” F-16 i Miraž-2000 (VIDEO)

14. 12. 2025. u 21:33

Svet

0 18

(MAPA) FRONT VSU SE LOMI Rusi razorili linije odbrane: Napreduju ka Slavjansku i Kramatorsku, Zaporožje probijeno (VIDEO)

14. 12. 2025. u 16:11

Svet

0 9

KROZ OVU CEV SU RUSI UŠLI NESMETANO U KUPJANSK: Ukrajinski "Ahil" uništio tajni prolaz za infiltraciju ljudstva (VIDEO)

14. 12. 2025. u 08:50

Svet

0 4

STRANE LEGIJE OSLONAC KIJEVA Bivši pripadnik SBU: Za Ukrajinu na frontu najviše ginu Poljaci i Gruzini

13. 12. 2025. u 21:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije